Rođen 1944. godine.
Nema podataka o njegovom obrazovanju. „Iako je još 2004. godine, zvanično otišao u penziju u činu pukovnika, Radoš Milovanović jer kroz menadžerski ugovor sa Ministarstvom odbrane postavljen za generalnog direktora lučanske fabrike namenske proizvodnje.“ (Ozonpress, 25. 3. 2020. godine)
Na čelu lučanske fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ nalazi se od 1982. godine. „Milovanović je, kako je to u medijima primećeno, ‘društveni i prirodni fenomen’, čovek sa najdužim stažom direktora u Srbiji, koji je za 36 godina na toj poziciji ‘preživeo’ sve političke garniture, video leđa svim ministrima odbrane, šefovima država i vlada od 1982. godine, od kada je na čelu te fabrike.“ (Danas, 18. 10. 2018. godine)
Sam ističe da fabrika dobija poslove širom sveta zahvaljujući njegovom ugledu, kao i to da su ga radnici, koji ga navodno glorifikuju i porede sa Titom, na referendumu, posle nesreće u fabrici 2017, podržali sa čak 98,8 odsto glasova, piše „Danas“.
„I pored toga što slovi za moćnog i uticajnog čoveka, za koga se tvrdi da ima prijatelje i zaštitu u vrhu aktuelne vlasti, da ‘vedri i oblači u Lučanima’, te da prima i otpušta radnike, on sve to rezignirano odbacuje i tvrdi da je opstao zahvaljujući svojoj stručnosti i menadžerskim uspesima, a ne partijskoj knjižici jer, kako navodi, nije bio član nijedne stranke, niti je član SNS.“ (Danas, 18. 10. 2018. godine)
Iako tvrdi da nije član stranke, za vreme kampanje za lokalne izbore u Lučanima, koji su održani 16. decembra 2018, iskoristio je poziciju direktora i četiri dana ranije na skupu dobrovoljnih davalaca krvi, pozvao prisutne i ostale radnike tog preduzeća da glasaju za SNS.
„U nedelju su izbori i ja vas molim da, radi fabrike, izađete u nedelju na izbore i da zaokružimo broj 1 – Srpska napredna stranka, koja nam omogućuje ove dobiti’, rekao je Milovanović, a potom dodao: ‘Aplauz da čuje gospodin Vučić’“. (Danas, 11. 7. 2019. godine)
Ipak, Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da time Milovanović nije prekršio zakon, obrazlažući da skup nije organizovalo to preduzeće, nego fabrički Samostalni sindikat i lučanski Crveni krst.
„Prema tvrdnjama bivših funkcionera Ministarstva odbrane, svaki od ministara je pokušavao da ga smeni, ali je, na neki čudan način, od toga odustajao. Čime je to Milovanović, osoba na čelu fabrike koja je među glavnim izvoznicima naoružanja i vojne opreme i sa dobrim vezama na raznim tržištima, to isposlovao, nije poznato, ali nije teško ni pretpostaviti. Sve ima svoje privilegije, možda ako je neki ministar i to odbio, tu su uvek saradnici koji nisu imuni. Izvori ‘Vremena’ tvrde da je nedodirljivost Milovanovića potpomognuta i time što je siva eminencija Fudbalskog saveza Srbije i stalan posetilac utakmica, gde na tribinama dolazi u kontakt sa raznim funkcionerima. A Fudbalski savez i fudbal su, treba li podsećati, uvek bili mesta za razna ‘muljanja’ i veliki je novac oduvek u igri. Kao uostalom i u trgovini oružjem, gde je do savršenstva razrađen sistem da se nekom novcu ne može ući u trag. Ne treba zaboraviti ni da je Milovanović počasni predsednik FK Mladost iz Lučana koji se takmiči u Superligi, a čiji trener je njegov sin.“ (Vreme, 27. 6. 2019. godine)
Prema pisanju „Blica“, Milovanović se bavi i privatnim biznisom.
„U samo jednom od poslova ovog direktora koji je preko 15 godina zapravo penzioner je i prehrana radnika. Zloupotrebljavajući direktorku poziciju, Milovanović je namestio posao samom sebi. Prvo je otvorio pekaru ‘Timi’ nadomak fabrike isprva na direktorovog sina Nenada, a potom je ‘upravljanje’ preuzela snaja Bojana Milovanović. Iznad ulaza u pekaru je stajalo – ‘samostalna zanatsko-trgovinska radnja – Timi – Milovanović Bojana, preduzetnik’. Iz porodične pekare lokalnog tajkuna izlazio je burek za oko 1.350 radnika i oko 3.000 đevreka. Svaki radnik je imao pravo na burek, dva đevreka i dve pekmezare. Ova izuzetno unosna pekara u koju nikada nije ušao nijedan žitelj Lučana zasigurno je oborila sve rekorde u broju prodatih bureka i đevreka dnevno. I sve to u trošnoj, bukvalno raspadnutoj i prljavoj kućici.“ (Blic, 27. 6. 2020. godine)
Ovaj list tvrdi da Milovanović „gaji svinje i ovce koje prodaje R. T. iz Guče (ime poznato redakciji ‘Blica’), a koji potom obrađeno meso dovozi u fabriku i lokalni hotel u Lučanima, takođe u vlasništvu ‘Namenske’.“
„Direktor Radoš Milovanović ima veliki ranč u selu Lučani nadomak Lučana. Ne drži krupnu stoku, samo svinje i ovce. Najmanje jednom nedeljno u fabriku mesar iz Guče lično, ili njegov vozač, dovoze meso. Oni dovoze meso i u hotel, gde spavaju i jedu igrači fudbalskog kluba isto u vlasništvu ‘Namenske’, kaže za ‘Blic’ izvor koji je direktno upoznat sa ovim delom Milovanovićevog posla.“ (Blic, 27. 6. 2020. godine)
„Blic“ piše i da je Milovanović „od 2012. do 2017. godine, kada je poslednji put prijavio šta poseduje, znatno uvećao svoju imovinu“.
„Pre sedam godina prijavio je svega dve stavke imovine – trosoban stan od 90 kvadrata koji je dobio od fabrike i prizemnu kuću od 60 kvadrata koju je, kaže, nasledio. Upitan u sudu o imovini, prijavio je kuću i hektar zemlje. Iako se u sudu zaričeš da ćeš govoriti istinu i samo istinu, imovinsko stanje direktora-penzionera se drastično razlikuje od dostupnih podataka. Nije jasno gde direktor nije govorio istinu – u sudnici ili Agenciji za borbu protiv korupcije. Tako lokalni moćnik u sudu nije prijavio bazen, ali ni 6.238 kvadrata njive, 4.520 kvadrata zemlje pod voćem, 3.882 kvadrata zemlje za koju je Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da je neplodna. Sve to nije imao ni 2012, a u međuvremenu direktor je prijavio stan i garažu koje je kupio, ali i 207 kvadrata pomoćnih zgrada koje je, kako kaže, ‘nasledio’. U Lučanima je javna tajna da direktor i njegova deca imaju imovinu i ‘tamo gde je kvadrat skuplji… u Beogradu’.“ (Blic, 27. 6. 2020. godine)
U Osnovnom sudu u Ivanjici pokrenut je postupak protiv Milovanovića i još dvojice rukovodilaca fabrike zbog sumnje da su izvršili teško krivično delo protiv opšte sigurnosti i izazivanje opasnosti neobezbeđivanjem mera zaštite na radu, 14. juna 2017. godine, kada se u fabrici dogodila eksplozije baruta u kojoj su poginuli radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Za to delo je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.
Milovanović je tužio oca nastradalog radnika Milovana Milivojevića zbog navodne uvrede koju je Milivojević na njegov račun izneo u emisiji „Život priča“, emitovanoj na TV Prva polovinom marta 2018. godine. Milovanović je tužio i sestru nastradalog radnika, Mirjanu Milivojević, za „uvrede“ koje mu je nanela u u otvorenom pismu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Viši sud u Čačku u tom slučaju doneo oslobađajuće presude za oca i sestru nastradalog radnika.
U oktobru 2019, ispred Osnovnog suda u Ivanjici, radnici fabrike „Milan Blagojević – Namenska“, zasuli su uvredama oca, majku i sestru Milomira Milivojevića, dajući podršku Milovanoviću.
„O trošku države, osim pritiska na sud, a po optužnici iste te države protiv Milovanovića i ostalih, po scenariju koji je već viđen u slučaju Jutka, iskazali su, kako navode, ‘spontanu podršku direktoru’. To su učinili, navode, ‘o svom trošku’, tvrde da ‘direktor nije kriv’, da je ‘veliki čovek i uspešan privrednik’ i da su revoltirani neistinama u javnosti o uzrocima tragedije u toj vojnoj fabrici. Prilikom pojavljivanja Radoša Milovanovića ispred suda, radnici, koji su pristali da budu izmanipulisani, pozdravljali su ga velikim aplauzom, a on im uzvraćao mahanjem uzdignutom rukom.“ (Danas, 5. 10. 2019. godine)
„Vreme“ piše da je za vreme Milovanovićevog upravljanja fabrikom poginuo 21 radnik.
„Saldo Milovanovićevog direktorovanja fabrikom ‘Milan Blagojević’ – Namenska od 1982. do danas (uz pauzu 1997–2001) jeste 21 poginuli radnik u bezbroj eksplozija i incidenata koji su se desili. ‘Ginuli su ljudi i pedesetih’, nonšalantno je ustvrdio Vučić.“ (Vreme, 27. 6. 2019. godine)
Uprkos sudskom procesu koji se vodi protiv Milovanovića, nadzorni odbor fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ ponovo ga je 3. jula 2020. postavio na čelno mesto tog preduzeća.
U novembru 2021. dobio je priznanje za „regionalnog poslovnog lidera na planu upravljanja i rukovođenja“. To je navedeno u saopštenju za javnost „Kolektiva preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“, u kome se dodaje da je taj kolektiv „ponosan na direktora“.
Foto: FoNet/Ministarstvo odbrane
