Rođen 1955. u Derventi.
„Detinjstvo je proveo u Brčkom, Sarajevu i Tuzli, a kada mu je bilo dvanaest godina, njegova porodica doselila se u Beograd, gde i danas živi.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
U zvaničnoj biografiji navodi da pravnik, magistar prava, po osnovnom profesionalnom opredeljenju advokat.
„Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Svoju ambicioznost pokazao je već tada jer je na četvrtoj godini postao predsednik Skupštine studenata.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
Prvo radno iskustvu stekao je u jednoj od najpoznatijih advokatskih kancelarija tadašnje SFRJ, koju je vodio Filota Fila.
„Obećavajuću advokatsku karijeru prekinuo je 1982. godine, kada je prešao u Veće saveza sindikata Beograda, a sredinom osamdesetih prelazi u tadašnje savezne organe. Bio je šef kabineta saveznog ministra zakonodavstva i pravde, a početkom devedesetih podsekretar za zakonodavstvo u Vladi Ante Markovića. Ostavku je podneo 1991. godine, kada je sa nekoliko kolega osnovao zajedničku kancelariju.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
Kaže da je funkcija koju je obavljao u tada velikoj državi „obećavala sjajnu karijeru pravniku u tridesetim godinama“.
„Međutim, država se raspala u sumanutom obračunu nacionalista, a ja sam se pre toga vratio u advokaturu uveren da se više nikada neću vratiti na državnu funkciju i u politiku’, priseća se on. Da obećanje sebi nije mogao da održi postalo mu je jasno tokom vladavine režima Slobodana Miloševića, koja je ‘terala ljude da se bave opozicionim aktivnostima’.“ (BBC, 14. 12. 2018. godine)
Jedan je od osnivača Socijaldemokratije 1997. godine, a posle rascepa priklonio se Socijaldemokratskoj partiji.
Bio je i narodni poslanik, potpredsednik Skupštine Srbije i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u dve Vlade Srbije.
„U januaru 2001. godine izabran je za potpredsednika Narodne skupštine, a na predlog Zorana Đinđića preuzima formiranje ministarstva za upravu i lokalnu samoupravu u junu 2002. Nakon pogibije premijera, ostao je i u Vladi Zorana Živkovića, koju je napustio posle nekoliko meseci, obrazlažući takav postupak neadekvatnom reakcijom vlade na afere koje su opterećivale njen rad.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
U decembru 2004. godine Skupština Srbije izabrala ga je za prvog poverenika za informacije Republike Srbije.
„Javnost je tada oduševilo kada je Šabić iz svog džepa platio izradu pečata Povereništva, jer vlada nije obezbedila ni jednu olovku za službu koja je trebala da se stara o primeni akta o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada je krajem 2004. godine izabran za poverenika za informacije, podnosi ostavku na sve stranačke funkcije i od tad nije član nijedne partije.“ (Glas javnosti/poverenik.rs, 20. 6. 2007. godine)
Skupština Srbije ga je 29. juna 2007. godine ponovno izabrala za Poverenika za informacije od javnog značaja, a potom i 5. decembra 2011. godine.
„Za rad kao Poverenik za informacije dobio je dobre ocene i brojna priznanja stručne i šire javnosti, uključujući i formalna godišnja priznanja i nagrade – 2006. ‘Specijalna povelja’ (Udruženja novinara Srbije), 2007. ‘Ličnost godine u borbi za slobodu medija’ (Misija OEBS-a), 2008. ‘Najevropljanin’ (Prva evropska kuća), 2009. ‘Vitez poziva’ (Liga Eksperata – LEX), 2010. ‘Reformator godine’ (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomskih razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), ‘Ličnost godine’ (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava ‘Konstantin Obradović’ (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. ‘Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava’. (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost ‘Dragoljub Stošić’ (Kuća pravde Strazbur), 2016. ‘Dobar primer novog optimizma’ (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu ‘Heroji Balkana’ (Balkan Insight), 2018. ‘Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava’ (Grad Šabac), 2018. ‘Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima’ (Kuća ljudskih prava i demokratije).“ (poverenik.rs)
Funkciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obavljao je do kraja 2018, kada mu je istekao mandat.
Šabić: Vladavina SNS-a najgori period za rad poverenika
Kada su u izbornoj noći 2016. godine srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici u Savamali, Šabić je „bio prvi koji je na Tviteru o tome obavestio svojih više od 135 hiljada pratilaca“.
Šabić: Nikad nismo imali ovakve razmere korupcije, ovo je metastaza
Foto: FoNet, Božana Pavlica