Rođen 1964. godine u Velikom Trnovcu, opština Bujanovac.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovnu školu završio u Velikom Trnovcu, a Srednju školu “Sezai Suroi”, pravnog smera, u Bujanovacu.
Ističe da je 1989. godine diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini „stekavši time akademsko zvanje diplomirani pravnik”.
Od 2000-2008. godine bio je dopisnik dnevnog lista na Kosovu “Zëri”, dok je 2011. godine, dodaje, bio učesnik projekta studijske posete u Državnom Departmentu SAD (International Visitor’s Programme), koji se realizovao preko Ambasade SAD u Beogradu.
Bio je, ističe, osnivač nevladine organizacije “Odbor za ljudska prava”, koja je osnovana za monitoring, promociju i zaštitu ljudskih prava. Na položaju lidera Odbora za ljudska prava bio je do 2008. godine.
Dodaje da je 2002. (do 2006) i 2006. (do 2008) bio izabran za odbornika u Skupštini opštine Bujanovac, kada je bio i šef odborničke grupe Partije za demokratsko delovanje (PDD).
Kao kandidat PDD na lokalnim izborima održanim 2008. godine izabran je za predsednika Opštine Bujanovac i tu funkciju je obavljao do 2012. godine.
Na parlamentarnim izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i na toj funkciji je bio do 2016. godine.
„Na lokalnim izborima održanim 2016. godine, od pobedničke izborne liste koju je zastupao kandidovan je za predsednika Opštine i tako je po drugi put izabran na funkciju predsednika opštine Bujanovac“, navodi u biografiji.
U decembru 2019. na svom „Fejsbuk“ profilu napisao je da se neće ponovo kandidovati na funkciju predsednika opštine Bujanovac, ističući da se radi o principijelnoj odluci kakve „čovek u životu mora da donosi čak i kada mu savetuju suprotno“.
„Ovo su trenuci u kojima čovek mora apstrahovati sve osim zvuka svog srca“, napisao je na svom FB nalogu Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD), najveće stranke koja okuplja Albance u Srbiji. Kamberi, kome je ovo drugi, doduše ne uzastopni, mandat na čelu Bujanovca, naglašava da ga je na ovaj potez inspirisla američka demokratija, čiji ustav ograničava dva predsednička mandata, te da i on poštuje te principe. ‘Od mog izbora za predsednika ogranka PDD u Bujanovcu 2006. godine, pokušao sam da izgradim sistem u kojem su mnogi mladi ljudi našli priliku. Ti mladi ljudi danas su nosioci glavnih položaja u stranci. Zato mi je i dodatno lakše da odustanem od kandidature, verujući da će me neko od tih ljudi dostojno zameniti’, navodi Kamberi i dodaje da se neće povući iz politike.“ (Bujanovačke, 13. 12. 2019. godine)
Na paralmentarnim izborima 2020. izabran je poslanika u Skupštini Srbije.
Obrazlažući zašto nije glasao za izbor Ivice Dačića na mesto predsednika Skupštine Srbije, naveo je da je predsednik SPS „simbol politike devedesetih kada je došlo do ubistava i progona Albanaca na jugu Srbije“.
„Kamberi, koji je na mestu predsednika Partije za demokratsko delovanje (PDD) nasledio Rizu Haljimija, na ovaj način kao da je i sam stavio tačku na mogućnost da Albanci u novom sastavu kabineta premijerke Ane Brnabić dobiju čelno mesto u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i funkciju predsednika vladinog Koordinacionog tela za tri opštine juga Srbije.“ (Danas, 26. 10. 2020. godine)
U danu kada je Skupština Srbije, posle ekspozea mandatarke Ane Brnabić, nastavila rad raspravom o izboru Vlade, za raspravu se prvi javio Kamberi, koji je vlast u Srbiji nazvao autokratskom i totalitarnom, a za stanje u Srbiji rekao da u njoj „ksenofobija cveta“ i da se upućuju pretnje manjinama, koje nemaju nijedno ministarsko mesto.
“Srbija je problematična sama za sebe, konstatovao je on, ukazujući da je teško bilo pomisliti da će jedina opozicija u parlamentu biti šest poslanika nacionalnih manjina. Baš je tužno za demokratiju, ovakav parlament nije mogao proizvesti ni Slobodan Milošević. Aleksandar Vučić i Dačić su se pokazali efikasniji od svojih političkih očeva, istakao je Kamberi, uz ocenu da je stanje u Srbiji kao u Belorusiji, samo što u Minsku ima protesta na ulicama. On je mandatarku Anu Brnabić pozvao da poseti mesta masovnih grobnica ubijenih Albanaca u centralnoj Srbiji, Batajnicu i druge i time pokaže ‘kolektivnu solidarnost’ sa žrtvama i osudi ratne zločine. Kamberi je konstatovao da su Bujanovac i Preševo pod stalnom policijskom opsadom, a pozvao je Vučića da dođe i otvori neki industrijski pogon tamo, jer su građani, bez obzira na nacionalnost, siromašni i bez posla.“ (Danas, 28. 10. 2020. godine)
Foto: FoNet/Ljiljana Stojanović
