Rođen 1986. godine u Prištini.
Osnovnu školu završio je u Prištini i Beogradu, a zatim i Trinaestu beogradsku gimnaziju.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine, sa prosekom 9,32.
„Prava sam završio kao jedan od najboljih studenata, u roku od četiri godine bez korišćenja apsolventskog roka. U srednjoj školi nisam bio neki naročito dobar đak, jer me je više interesovalo da čitam nešto sa strane nego da učim po nekakvom planu. Interesovalo me je mnogo raznih stvari, i onda zaista nisam znao šta ću da upišem. Prava su mi se nekako desila kao sublimacija svega, jer smatram da čovek koji je pravnik mora da sublimiše sve društvene nauke. Interesovala me je i gluma i zamalo da je upišem. Kada sam bio druga godina prava konkurisao sam. Na prijemnom ispitu primali su samo 15 od 330 i ja sam ušao u taj uži krug. Ohrabrivali su nas da sve koji uđemo u uži krug ponovo konkurišemo i kako ćemo sigurno upisati. Razmišljao sam da to uradim kad završim prava, ali nakon četvrte godine su me zainteresovala putovanja i jedan profesor mi je ponudio da idem na studijsko putovanje u Strazbur, i tada sam ipak odlučio da me gluma i ne zanima toliko. Smatrao sam da je pravo mnogo kreativnije, iako me je i gluma interesovala.“ (Novisvet.rs, 9. 8. 2020. godine)
Tokom studiranja bio je stipendista Vlade Republike Srbije, Kluba privrednika, Rotary kluba Beograd Čukarica i Fondacije Konrad Adenauer.
Ističe da je master studije završio na istom fakultetu sa radom „Pojedinačni politički akti – razgraničenje od upravnih akata“ (9,75). Trenutno je doktorand Pravnog fakulteta.
„Završio sam Pravni fakultet ovde, u Beogradu, zatim i master, a potom, postdiplomsko usavršavanje u Švajcarskoj, na Institutu za federalizam, gde je i moj rad bio nagrađen. Završio sam i kurs na Harvardu, to je jednosemestralni kurs. Nastava se održava online, i putem online učionice, dobije se mnogo literature i pišemo eseje koji se ocenjuju. Pored toga, kao student sam završavao dosta kurseva, čak sam i predavao na nekim, recimo Džon Hopkinsovoj letnjoj školi. Puno me je intersovao i humanitarni rad. Bio sam član Rotaracta, to je najveća svetska volonterska organizacija. Bio sam u Libanu – Bejrutu, Rusiji (Moskva i St. Peterburg), Londonu, obišao celu Nemačku i Rumuniji i to su takođe neke vrste studijskih poseta. Bio sam na konferencijama po Milanu, Poljskoj i obišao sam veći deo Evrope. Baveći se naučnim radom, pre svega u okviru Instituta za uporedno pravo izlagao sam na naučnim konferencijama u Portugalu, Izraelu, Nju Džerziju, a išao sam i kao ekspert srpske misije u Ujedinjene nacije u Njujork.“ (Novisvet.rs, 9. 8. 2020. godine)
U Institutu za uporedno pravo zaposlen je od 2015. godine. Trenutno je u statusu istraživača saradnika.
„Radio je kao mlađi savetnik u Ustavnom sudu Republike Srbije. Kao sekretar radnih grupa Ministarstva pravde i Ministarstva finansija učestvovao je u njihovom radu i pisao nacrt postojećeg Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i njegovih izmena i dopuna. Bio je centralni koordinator Agencije za borbu protiv korupcije za praćenje finansiranja političke kampanje za lokalne, pokrajinske i opšte izbore 2012. godine. Bila je angažovan kao pravni ekspert ili organizator kampanja u brojnim projektima vezanim za reformu pravosuđa, poboljšanja privrednog ambijenta, zaštite potrošača, finansiranja političkih stranaka, transparentnog zapošljavanja itd.“
Predsednik je Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
„Udruženje ima tri polja delovanja. Prvo detektujemo šta je pravni problem, i tome služi stručni savet u kome se nalazi veliki broj profesora sa fakulteta, ljudi koji su naučnici na institutu, advokati… Drugo polje delovanja je stvaranje javnog, medijskog pritiska. Na našu veliku žalost, mislim da se nalazimo u društvu gde se prava baš ne ostvaruju uvek legalnim putem, i javni pritisak je neka vrsta neminovnosti ako želite promenu. Treće polje delovanja, nama je uvek bitno da u sve uključimo ljude, zato što suštinski verujemo da samo kada se ljudi udruže oni mogu da naprave promenu. Građani su ti u čijim rukama se nalazi moć. I to radimo preko metodologije Maršala Ganca, koji je najčuveniji svetski profesor na Harvardu, na čijem sam kursu i sam bio, upravo iz društvenog organizovanja preko Srbije u pokretu. Sarađujemo i sa organizacijom ‘Kreni promeni’, koja se bavi mobilisanjem ljudi preko online peticije. Ono što želimo da postignemo je promena društva na bolje. Verujem da ne postoji jedan magičan trenutak u kome ćemo imati savršeno društvo, ali verujem u hiljade malih pobeda.“ (Novisvet.rs, 9. 8. 2020. godine)
Član je Srpskog Udruženja za ustavno pravo.
„Oblast njegovog interesovanja su ustavno pravo, upravno pravo, ljudska prava, politički sistem, političke stranke i političke kampanje. Autor je oko tridesetak naučnih članaka iz oblasti javnog prava, a periodično objavljuje kolmne u dnevnim listovima.“
Član je i Skupštine slobodne Srbije.
Kao predstavnik inicijative „Kreni-promeni“, organizator je protesta protiv predloga izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kao i Zakona o eksproprijaciji, ali i protiv dolaska kompanije Rio Tinto i uništavanja Makiša.
„Ukoliko donesu ova dva zakona, pozvaćemo građane na blokadu upozorenja – prvo ćemo blokirati na sat vremena autoputeve u Srbiji, a zatim, ukoliko predsednik Republike bude potpisao te zakone, blokiraćemo auto-puteve, blokiraćemo celu Srbiju, tražićemo da Srbija stane, rekao je na skupu Savo Manojlović iz inicijative Kreni-promeni. On je istakao da ovo neće biti prazno obećanje, naglašavajući – ‘mi nismo političari, ne interesuju nas izbori’. Neke će možda uhapsiti, ali nikada nas neće sve zaustaviti, poručio je.“ (N1, 24. 11. 2021. godine)
U aprilu 2024. saopštio je da će pokret „Kreni-promeni“ učestvovati na beogradskim izborima zakazanim za 2. jun i da će on biti kandidat za gradonačelnika.
Foto: FoNet/Medija centar
