Rođen 1941. godine u Požarevcu.
U rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju, a Pravni fakultet u Beogradu 1964. godine.
Bio je član Saveza komunista Jugoslavije od 15. januara 1959. godine do pretapanja te partije u Socijalističku partiju Srbije jula 1989. godine.
Radio je u Univerzitetskom komitetu SK-a Beograda od 1963. do 1966. godine, kao sekretar za ideološko-politički rad i predsednik Ideološke komisije, zatim kao savetnik predsednika Skupštine grada Beograda za privredna pitanja, i kao rukovodilac Službe za informacioni sistem grada Beograda.
Od 1969. do 1973. bio je zamenik generalnog direktora u „Tehnogasu“, a zatim pet godina generalni direktor.
Predsednik Udružene Beogradske banke bio je od 1978. do 1983. godine.
Posle kratkog rada u Predsedništvu CK SKS-a, aprila 1984. godine izabran je za predsednika GK OSK-a Beograda.
Predsednik Predsedništva CK SK Srbije postaje u maju 1986. godine.
Na izborima sa više formalnih kandidata na neposrednim izborima velikom većinom izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije 1989. godine.
Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) od njenog osnivanja ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije (SSRNS).
Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, decembra 1990. godine, kao kandidat SPS-a dobio je 3.285.799 glasova (65,34 odsto) i postao prvi predsednik Republike Srbije.
Za predsednika SR Jugoslavije izabran je u saveznoj skupštini 25. jula 1997. godine i na toj funkciji ostao do 5. oktobra 2000, kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine. Na tim izborima Slobodan Milošević je dobio 1.826.799, odnosno 37,15 odsto glasova birača. Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica, sa 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača.
Milošević 7. oktobra 2000. priznaje drugu odluku Ustavnog suda Jugoslavije koja poništava prvu o poništenju izbora i odlazi s vlasti.
Uhapšen je u Beogradu 1. aprila 2001. pod optužbom za finansijske malverzacije povezane s carinom, ali taj proces nije vođen, pošto je 28. juna 2001. izručen Haškom tribunalu. Izjavljuje da ne priznaje taj sud i odlučuje da se sam brani.
Autor je knjige Godine raspleta (što je zapravo zbirka njegovih govora), koja je prevedena na nekoliko stranih jezika. Bio je rezervni kapetan JNA. Dobitnik je Ordena rada sa srebrnim vencem i Ordena rada sa crvenom zastavom. Tokom 1994. godine dobio je još tri ordena: Orden Republike Srpske sa ogrlicom, Medalju Rige od Fere i Orden srpskog ratnika Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918.
Preminuo u ćeliji Haškog suda 11. marta 2006, a zbog proces protiv njega obustavljen je 14. marta 2006. godine.
