Rođen 1953. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao na Fakultetu političkih nauka (FPN) 1976, magistrirao 1983. i doktorirao 1986. godine.
Od 1984. do 1990. radio je u Institutu za izučavanje radničkog pokreta, a od 1990. do 2000. u Institutu za evropske studije.
Redovni profesor je Fakulteta političkih nauka.
„Nosilac katedre Žan Mone. Član i od školske 2015/16. Šef Odeljenja za međunarodne studije. Osnivač i rukovodilac poslediplomskih studija (od 2003) i akademskih master studija (od 2008) Evropske studije. Predmeti koje predaje: osnovne studije – Politički sistem Evropske unije; master studije – Složeni državni sistemi, Ustavna politika EU, Upravljanje krizom u EU; doktorske studije – Sistem upravljanja u EU. Član je Centra za međunarodne i evropske studije FPN“, ističe.
U biografiji navodi da je stalni predavač na Beogradskoj otvorenoj školi od 1995, kao i da je od 1999. do 2002. bio stalni predavač na Alternativnoj akademskoj mreži. Od 2008. do 2013. bio je, dodaje, stalni predavač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.
Direktor je političkih studija u Centru za liberalno-demokratske studije (CLDS).
Urednik biblioteke „Evropa“ u izdavačkoj kući „Filip Višnjić“, sada „Albatros plus“, od 2001.
Od maja do novembra 2003. bio je rukovodilac programa obuke za državne službenike Srbije i Crne Gore angažovane na poslovima evropskih integracija.
Bio je politički savetnik predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice (2000-2003) i njegov politički savetnik kada je bio na funkciji predsednika Vlade Srbije (2004-2008).
Bio je ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije (2007-2008).
Bio je član Evropskog parlamenta od 2008. do 2014. godine.
„Njegovo profesionalno interesovanje usredsređeno je na nekoliko oblasti: političke ideje i institucije, savremeni federalizam, političke teorije i praksa konstitucionalizma, jugoslovenski politički sistem i Evropska unija. Tokom studijskih poseta boravio je u Getingenu, Frakfurtu, Friburgu i Briselu. Dosad je objavio nekoliko knjiga: Ideologija i racionalnost (1984), Demokratija saveta (1987), Jugoslavija pred iskušenjem federalizma (1990), Prinudna zajednica i demokratija (1994), Evropska unija kao model nadnacionalne zajednice (1998)“, navodi se u biografiji na sajtu CLDS.
Bio je dugogodišnji član i funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS).
U oktobru 2014. napustio je DSS, dan nakon što je to učinio osnivač i dugogodišnji lider te partije Vojislav Koštunica. Odlazak je usledio neposredno nakon što je za predsednicu DSS izabrana Sanda Rašković Ivić.
Ubrzo, saopštio je da je grupa bivših članova DSS formirala Inicijativnu grupu za osnivanje nove stranke i predložila da se ona zove Državotvorni pokret. U decembru 2014. Državnotvorni pokret Srbije formirao je Izvršni odbor i privremeno predsedništvo, a za predsednika je izabran Samardžić.
U martu 2017. na zajedničkoj sednici Predsedništva i Izvršnog odbora Državotvornog pokreta Srbije jednoglasno je odlučeno da udruženje pristupi DSS.
„Podsećamo javnost Srbije da je udruženje osnovano u jesen 2014. godine i da su njegovi osnivači i članovi pre toga bili članovi DSS. Na korak istupanja iz stranke su se odlučili uvereni da je došlo do bitnih odstupanja od njene programske orijentacije i prepoznatljive politike, što je svoj vrhunac imalo u izbornim mahinacijama na vanrednoj skupštini stranke oktobra 2014. godine. Dve godine posle toga mogli su se uočiti napori unutar DSS, da stranka uspostavi kontinuitet sa politikom kojoj je više od dve decenije ton davao njen predsednik Vojislav Koštunica. Promena na čelu stranke jedan je od pokazatelja tog usmerenja”, navedeno je u saopštenju DPS. (B92,
Ipak, samo mesec dana kasnije, u aprilu 2017, Državotvorni pokret Srbije saopštio je da će obustaviti svoje delovanje u okviru DSS zbog, kako je rečeno, držanja te stranke u predizbornim aktivnostima za predsedničke izbore i glasanja njenog predstavnika za usvajanje konačnog izveštaja Republičke izborne komisije.
U februaru 2020. Samardžić je učestvovao na skupu opozicionih stranaka i pokreta koji su se okupili oko ideje bojkota izbora i usvojili deklaraciju kojom se obavezuju da će svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata „lažnih izbora“ smatrati aktom rušenja ustavnog poretka. Tada je rekao da je bojkot jedini časni odgovor na situaciju u Srbiji.
Foto: FoNet, Aleksandar Levajković
