Rođen je 1965. u Beogradu.
Diplomirao je na beogradskom Filološkom fakultetu na odseku za opštu i jugoslovensku književnost, a na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je magistrirao (1993) i doktorirao (1998).
Od 1987. do 1992. godine bio je urednik časopisa „Vidici“, zatim godinu dana glavni urednik lista „Student“, kada je smenjen. Radio je kao profesor književnosti u osnovnoj školi „Sveti Sava“ i muzičkoj školi „Mokranjac“. Član je Udruženja književnika Srbije, ističe da je objavio 27 knjiga i prevodilac nekoliko stranih dela. Predavao je metodiku nastave književnosti i književnost za decu na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a od 2014. docent je na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu, na kome predaje komunikologiju, sociologiju i poslovni menadžment. Šef je katedre društvenih nauka na tom fakultetu.
Bio je član Demokratske stranke od osnivanja i tri godine njen portparol. Od 1992. dva puta je biran za odbornika Skupštine opštine Vračar, a pet godina bio je republički poslanik. Posle neuspele kandidature za predsednika DS, februara 2000. godine, izašao je iz stranke. Narodnom pokretu Otpor pristupio juna 2000, a novembra iste godine prelazi u Pokret za demokratsku Srbiju, gde je imenovan za potpredsednika. Zbog neslaganja razrešen je funkcije u partiji, pa u novembru 2001. osniva Narodnu demokratsku stranku. Na lokalnim izborima u septembru 2004. kandidovao se za gradonačelnika Beograda, ali je završio na poslednjem mestu. Njegova stranka se potom sjedinila sa DSS-om.
Nasledio je Ljiljanu Čolić na mestu ministra prosvete i sporta u Vladi Srbije Vojislava Koštunice i tom mestu bio je od 2004 – 2007. godine.
Demokratsku stranku Srbije napustio je u aprilu 2013. godine. Po sopstvenom priznanju član je Srpske napredne stranke od 2012. godine. “Pa, ja sam član SNS, studenti su me upisali pre pet godina. U komšiluku, kad su bili lokalni izbori, pomogao sam i drago mi je zbog toga. Svi su mi govorili da je to ispod mog nivoa – da ja osmislim čišćenje parkova u kraju i onda sa omladincima rukama kupim đubre, papiriće, opuške … Ne stidim se toga. I ispao je super marketing”. (Kurir, 25. 1. 2017. godine)
