Rođen 1963. godine u Beogradu.
Kako navodi u zvaničnoj biografiji, osnovnu i srednju školu završio u Beogradu, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu, grupa za istoriju, diplomirao 1987. godine sa temom “Jugoslavija i ekonomska pomoć Zapada 1948 -1952”. Magistrirao na istom fakultetu 1990. godine sa temom “Narodni front u političkom životu Jugoslavije 1947–1953”.
„Novinarstvom počeo da se bavi još kao srednjoškolac 1978. godine, objavljujući članke u ‘Omladinskim novinama’, tadašnjem glasilu omladine Srbije. Sarađivao u listovima ‘Zum Reporter’, ‘Dvoje’, ‘Super ITD’, ‘Duga’, ‘NIN’, ‘Politika Ekspres’, ‘NON’, ‘Glas Vračara’… Jedno vreme radio na prvom programu Radio Beograda. Početkom 1991. godine prelazi u ‘Radio Politiku’, gde radi i uređuje više emisija nedeljno, u vreme kad je ova stanica bila najslušanija u Beogradu. Često odlazi na ratišta i uključuje se uživo u programe Radio-televizije ‘Politika’. Potom prelazi u ‘Politiku The Internacional Weekly’, tada jedini jugoslovenski list na engleskom jeziku i tu vodi strane o Unproforu i njihovom raspoređivanju na različitim punktovima teritorije bivše SFRJ. U ‘Reviju 92’, nedeljnik kompanije Novosti, dolazi 1995. godine, gde radi kao novinar, urednik i glavni urednik. Prestižno priznanje ‘Godišnju nagradu TV Novosti’, kao najbolji novinar dobija 1996. i 1997. godine“, ističe u biografiji.
Napominje da je u “Večernjim novostima” obavljao odgovorne funkcije urednika nedelje, hronike, šefa dopisne i deska.
Na dan formiranja nove Vlade Srbije, u aprilu 2014, na Jutarnjem programu RTS-a kritički je govorio o sastavu nove izvršne vlasti, na šta je oštro reagovala Srpska napredna stranka. Škoro je uskoro smenjen sa funkcije šefa deska „Večernjih novosti“.
„Komentarišući sastav nove vlade, Škoro je na RTS-u rekao da ‘to nije ono što se od Srbije očekivalo u ovom trenutku jer je prvi put premijer mogao da bira koga hoće’. Naveo je i da nije izabrana osoba za ministra prosvete koja bi imala kvalitete Dositeja Obradovića i da nije dobro ‘što smo stvorili društvo gde se za svaku sitnicu ide kod budućeg premijera’. SNS je nakon gostovanja Škora naveo u saopštenju, ne navodeći na šta tačno misli, da se na RTS-u vrše svakodnevni napadi na tu stranku i njenog lidera Aleksandra Vučića.“ (Beta, 20. 5. 2014. godine)
Škoro je, posle usmene smene sa mesta šefa deska, dobio ponudu za premeštaj u dnevni list „Sport“.
„U ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu ne navode se konkretni razlozi premeštaja, a Škoru je ponuđeno mesto pomoćnika odgovornog urednika, naveo je UNS. Dodaje se da u ponudi uopšteno stoji da je došlo do ‘izmenjenih okolnosti’ i da su razlozi za premeštaj na novo radno mesto ‘potreba procesa i organizacije rada’. ‘Faktički sam ovom ponudom izbačen iz Večernjih novosti. Prebačen sam u dnevni list Sport koji je zbog sopstvene nerentabilnosti i teškoća u poslovanju pred gašenjem. Praksa u Novostima je da se u Sport šalju ljudi isključivo po kazni’, rekao je Škoro za UNS i dodao da nikada nije radio nešto što ima veze sa sportom. Novinar je dodao da bi na novom radnom mestu imao polovinu dosadašnje plate iako se faktički postavlja na mesto pomoćnika urednika lista, kao i da za odgovor na ponudu ima osam radnih dana. Glavni urednik Novosti Ratko Dmitrović negirao je da je Škora smenio zbog gostovanja na RTS i saopštenja SNS o tome i dodao da nije bio zadovoljan njegovim učinkom na mestu šefa deska.“ (Beta, 20. 5. 2014. godine)
U martu 2017. Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu, kojom je smenu Škora ocenio kao nezakonitu.
„Posle dve i po godine suđenja, i gotovo tri godine nakon gostovanja na javnom servisu, sud je potvrdio da moja smena nije bila u skladu sa zakonom’, izjavio je Škoro za Danas. Pravda je spora, ali dostižna, ocenio je Škoro, koji smatra da ‘čak i u ovakvom Vučićevom sistemu ima časnih i poštenih ljudi koji presuđuju u skladu sa pravdom i istinom’.“ (FoNet, 22. 3. 2017. godine)
U julu 2018. Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda i naložio NID Kompaniji „Novosti“ da Škoru plati troškove postupka u iznosu od 177.000 dinara.
Kada je ugašen list „Sport“, Škoro je prebačen u „Zov“, a uskoro i taj list prestaje da izlazi.
“Ja sam danas na birou rada, nezaposleni novinar’, rekao je Škoro.“ (Nova.rs, 21. 6. 2021. godine)
Kada se Saša Janković početkom 2017. kandidovao za predsednika Srbije, Škoro je bio deo njegovog tima u predizbornoj kampanji. U maju 2017. osnovan je Pokret slobodnih građana, Janković je izabran za predsednika, a Škoro za člana Predsedništva.
U novembru 2017. Škoro je napustio Pokret slobodnih građana.
„Posle šest meseci posvećene borbe da se opravda poverenje 600.000 ljudi koji su se izjasnili da smo mi ljudi koje čekaju, dajem ostavku u predsedništvu PSG. Nažalost, nismo Pokret, a ni slobodni građani. Pokretom i njegovom organizacijom upravlja isključivo bračni par Janković. (…) Nisam, priznajem, na vreme shvatio da se pred mojim očima formira privatna firma Slavice i Saše, koja se lažno predstavlja kao Pokret, okružena njihovim prijateljima i stvorenim podanicima koji imaju status kućnih ljubimaca. Istovremeno, ljudi koji istinski žele dobro Pokretu se proglašavaju za neprijatelje i preko noći postaju nepoželjni. Svaka izrečena kritika doživljava se kao lično neprijateljstvo protiv bračnog para Janković. Tako se ne može promeniti ova loša i nepodnošljiva vlast. Zameniti ogromno trenutno zlo manjim zlom, za mene nikada nije bila opcija. Stvaranje novih Slobe i Mire odvelo bi nas direktno u propast’, naveo je Škoro, između ostalog, u tekstu ostavke.“ (Danas, 21. 11. 2017. godine)
Član je Skupštine slobodne Srbije, a od juna 2021. i koordinator Saveta za informisanje te organizacije.
„Bivši član Pokreta slobodnih građana i član Skupštine slobodne Srbije smatra da njegov angažman u tim organizacijama ne znači ‘prelazak u politiku’. ‘Ovo što mi živimo nije politika, ovo je borba za vazduh. Mi moramo da zaustavimo ovo ludilo koje vlada. Ako nismo na istoj strani i nismo protiv tog ludila, mi nećemo ništa uraditi. Svaki čovek koji je protiv ovoga mora da istupi i da to kaže, navodi Škoro.“ (N1, 21. 6. 2021. godine)
U decembru 2021. najavio je da će se kandidovati za predsednika Srbije na predstojećim izborima.
“Ja mislim da to mogu da dobijem, da tu trku mogu da istrčim’, rekao je Škoro u Novom danu na N1 i pozvao ‘prijatelje iz Skupštine slobodne Srbije i saborce iz opozicije’ da ga podrže.“ (N1, 16. 12. 2021. godine)
Međutim, Skupština slobodne Srbije saopštila je da je Škoro samostalno doneo odluku da se kandiduje za predsednika Srbije, a da oni do sada nisu doneli odluku o podršci bilo kom kandidatu.
„Skupština slobodne Srbije je organizacija koja okuplja slobodnomisleće ljude, partije i pokrete s ciljem objedinjavanja celokupne opozicione scene i idejom podrške jednom, zajedničkom kandidatu za predsednika Srbije’, navodi se u saopštenju.“ (Beta, 16. 12. 2021. godine)
Pokret „Da se struka pita“ najavio je da će na predsedničkim izborima podržati Škora.
„Osnivač pokreta ‘Da se struka pita’ Vladimir Kovačević izjavio je da je taj pokret odluku da podrži kandidaturu Škora bazirao na istraživanjima javnog mnjenja, ali i na intuiciji. Najavu kandidature Srđana Škora danas su na konferenciji za novinare podržali i lekar Dejan Žujović iz pokreta ‘Za sve moje ljude’, advokat Vladimir Terzić iz šabačkog pokreta ‘Buđenje’ i samostalna odbornica u Skupštini Beograda Anđelka Žunić.“ (Beta, 21. 1. 2022. godine)
Ipak, polovinom marta, Škoro je saopštio da se nije kandidovao, jer nije uspeo da sakupi dovoljno novca za kampanju.
„Politika u Srbiji je sport za bogate. Ja sam čovek s Biroa za nezaposlene gde ću i ostati i posle ovih izbora. Nažalost, nisam uspeo da sakupim dovoljno novca da bih imao kakvu takvu skromnu kampanju, a istovremeno nisam želeo da pristanem da budem deo nekih kombinacija i kalkulacija na opozicionoj sceni koje bi me na bilo koji način ukaljale i uvaljale u blato koje gledamo svaki dan. Aleksandar Vučić zajedno sa svojim dublerima, kaskaderima i statistima iz opozicije konačno može da odahne’, rekao je Škoro.“ (N1, 13. 3. 2022. godine)
U decembru 2022. registrovao je Pokret Buna Naroda ili skraćeno POBUNA, zato što, ističe, „veruje da bez istinske pobune ne može doći ni do neophodnih promena u društvu“.
„Prema njegovim rečima, cilj pokreta POBUNA je da okupi ljude koji su spremni da se pobune, ‘koji mogu i hoće da probude i razbude narod i koji će kada do promena dodje biti njihove istinske sluge, a ne nove gazde sa sličnim ili većim apetitima od onih prethodnih’. ‘Da li je to moguće. Pa jeste. Istrajavam u svojoj borbi uprkos svemu. Nisam se ni predao, ni prodao. Odbijam da se povinujem zlu koje vlada, ali i onima koji profitiraju na ćutanju ili na javnoj ili tajnoj kohabitaciji s vlašću. Verujem i dalje da se u ovakvim vremenima ne sme saginjati glava po cenu života i da nije pristojno, ni vaspitano praviti kalkulacije i kombinacije s onima koji su bezočno uništili, opljačkali i zagadili Srbiju’, ocenio je Škoro.“ (Beta, 6. 12. 2022. godine)
Foto: Fonet, Milica Vučković