Rođen 1954. u Loznici.
U zvaničnoj biografiji navodi da je 1997. završio Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.
„Magistarske studije završio je 1979. godine radom na temu Modalna harmonija u delima kompozitora 19. i 20. veka, u Beogradu, a habilitaciju ‘Formalne i lestvično-tetrahordalne karakteristike stihire Gospodi Vozvah u Osmoglasniku Stevana Mokranjca’, odbranio je na istom fakultetu, 1987. godine.“
U muzičkoj školi „Mokranjac“ 1980. godine predavao je teoretske predmete.
„Iste godine (1980) postaje asistent na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu za naučno-umetničku oblast Muzičke teorije; docent (1987), vanredni profesor (1994) i redovni profesor (1999). Pored pedagoške delatnosti na matičnom Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, držao je predavanja i u inostranstvu: Predavanje po pozivu na Državnom konzervatorijumu ‘Čajkovski’ u Moskvi
(Rusija) za studente kompozicije u prostoru Rahmanjinovskog korpusa (2012). Predavanje po pozivu za studente umetnosti Instituta za umetnost Državnog univerziteta u Vladimiru (Rusija) (2012). Predavanje na Banjalučkom bijenalu – na međunarodnom takmičenju pijanista 2014. sa audio-vizuelnom prezentacijom muzike za klavir koja je izvedena u Francuskoj, Švajcarskoj, Rusiji i Srbiji (2014)“, ističe u biografiji.
Komponovao je više od 220 kompozicija različitih žanrova, od solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih do vokalno-instrumentalnih.
„Njegova muzika izvođena je u 20 zemalja: Rusija, Japan, Engleska, Ukrajina, Slovačka, Kipar, Grčka, Bugarska, Mađarska, Italija, Švajcarska, Francuska, Španija, Belgija, Nemačka, Portugalija, SAD… U prestižnim koncertnim dvoranama: Koncertna dvorana ‘Čajkovski’ u Moskvi, Koncertna dvorana Državne akademske kapele ‘Glinka’ (Sankt Peterburg, Rusija), Regent Hall (London), Velika dvorana
Nacionalne muzičke akademije ‘Čajkovski’ (Kijev), Koncertna dvorana ‘Glinka’ (Zaporožje, Ukrajina), Koncertna dvorana ‘L’Heure Bleue’ (Švajcarska), sala Cortot (Pariz). Preko 30 koncerata u inostranstvu od kojih je sedam autorskih, orkestarske, koncertantne, vokalno-instrumentalne i horske muzike. U inostranstvu kompozicije izvode orkestri Državne akademske kapele ‘Glinka’ (Sankt Peterburg), Veliki simfonijski orkestar ‘Čajkovski’ (Moskva), Državna filharmonija ‘Glinka’ (Zaporožje, Ukrajina), Oksfordska filomuzika i horovi Državne akademske Kapele ‘Glinka’ (Sankt Peterburg), Moskovski Kremlj (Moskva), ‘Madrigal’ (Bukurešt)“, navodi.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2015, a redovnog 2021. godine.
Ističe da je od 2019. član Arhijerejskog saveta Beogradsko-karlovačke mitropolije.
„Član Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije (2018-); član Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) (2018-); član Društva prijatelja Svete Gore Atonske, Beograd (2016-); član umetničkog odbora Vukovog sabora (2001-); član žirija Nagrade Vukove zadužbine za umetnost (1995-); selektor Mokranjčevih dana u Negotinu (2000-2001); selektor Međunarodnog festivala horova u Novom Sadu (1997-1998); umetnički direktor BEMUS-a (2014-2018); član umetničkog odbora Dana srpskog duhovnog preobraženja u Despotovcu (2001); predsednik žirija Vukove nagrade (2014-2018); predsednik žirija Račanske povelje (2012-2014); predsednik žirija Međunarodnog festivala horova u Bjeljini– Republika Srpska (2007-2008); predsednik žirija Međunarodnog festivala horova u Prijedoru–Republika Srpska (2013-2015); član žirija Međunarodnog festivala mladih talenata, pijanista i gudača u Zaporožju – Ukrajina (2007); član žirija Međunarodnih horskih svečanosti u Nišu (2014); član žirija Aprilske nagrade grada Beograda (2014-2018); član žirija Oktobarske nagrade grada Beograda (1996-1997)“, piše u biografiji.
Na Vidovdan 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio mu je Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena. Dobitnik je i drugih priznanja.
„Nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske (2018); zahvalnica Fakulteta muzičke umetnosti za izuzetne zasluge i doprinos Fakultetu (2017); Vukova nagrada (2007); Belovodska rozeta, za izuzetan doprinos kulturi i umetnosti (2006); Račanska povelja, za muzičko stvaralaštvo izniklo iz duhovnosti pravoslavlja (2004); ‘Horovi među freskama’ u Beogradu za ‘Praznično večernje’ (2003); Povelja ‘Stefan Prvovenčani’ za trajni doprinos nacionalnoj kulturi (2000); Nagrada Fondacije Braća Karić za stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti (1998); Oktobarska nagrada grada Beograda za autorski koncert u Narodnom muzeju i ‘Svenoćno bdenije’ u manastiru Studenica (1995); dve Zlatne plakete Mokranjčevih dana za ‘Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog’ (1993) i ‘Svenoćno bdenije’ (1995); Zlatni beočug Beograda (1995); Nagrada Vukove zadužbine za ‘Liturgiju Sv. Jovana Zlatoustog’ (1993); šest Prvih nagrada na Jugoslovenskim horskim svečanostima u Nišu: ‘Nostalgija’ (1992), ‘Zora’ (1990), ‘Atlas vetrova’ (1988), ‘Poslanica’ (1986), ‘Kondak’ (1984), ‘Dozivanja’ (1982); dve Nagrade Udruženja kompozitora Srbije: ‘Frigijska pesma’ (1985), ‘Aksak’ (1984); Prva nagrada na Republičkom takmičenju za ženski i dečji hor, ‘Mukline’ (1988); studentska Oktobarska nagrada grada Beograda, za magistarski rad (1980)“, navodi.
U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
Član je inicijativnog odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Nisam član nijedne partije, ali Srbija se nalazi u teškom trenutku i potrebno ga je prevazići bez ostrašćenosti, sa osećanjem duboke važnosti države u istoriji svakog, pa i srpskog naroda. Inicijalna ideja Pokreta za narod i državu, a samim tim i motiv svih nas koji smo tu, jeste osećaj patriotizma prema srpskoj državi, njenom nužnom kontinuitetu i postojanju da bi narod koji tu živi imao budućnost u ovim složenim okolnostima. Država je vezana i sa nebeskim argumentima i razlozima, ona nije samo zemaljska tvorevina. Naše svetosavlje zahteva od nas i tu vrstu promišljanja i odgovornosti koliko možemo i na kom se mestu nalazimo. Pošto sam ja kompozitor, bio sam i profesor, stepen moje odgovornosti prema državi Srbiji uvek je bio veliki, i onda kada je ona menjala vladare i kad se nije tako zvala. A kada je već uspela da se izbori da se zove Srbija, prirodno je da svim silama, koje dopušta moj nestranački aktivizam, moj mehanizam saznanja, želje, patriotizam, da nečim što sam uradio, pre svega mojom muzikom i onim što sam kao čovek govorio, nađem neku funkcionalnost u toj borbi u složenom vremenu koje nije ni novo.“ (Večernje novosti, 26. 3. 2025. godine)
Član je tima koji će sprovoditi projekat „Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra“.
“Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom, Đorđe Milićević je na konferenciji za medije u Vladi Republike Srbije predstavio projekat ‘Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra’, koji je okupio tim uglednih profesora, akademika i istaknutih ličnosti iz javnog i kulturnog života, koji su prepoznali važnost sistemske borbe protiv istorijskog revizionizma. ‘Zbog toga, inicirali smo projekat ‘Srpski nacionalni interesi – juče, danas, sutra“, koji nije samo reakcija na ove destruktivne procese, već sistemski odgovor koji će omogućiti argumentovanu, naučnu i stručnu zaštitu istorijskih činjenica i nacionalnog identiteta. Okupili smo tim uglednih akademika, profesora, stručnjaka, kao i istaknutih javnih i kulturnih radnika, koji su prepoznali značaj borbe protiv istorijskog revizionizma i potrebu da se stvori platforma koja će biti stub zaštite srpskih nacionalnih interesa. Ovo nije kratkoročna inicijativa, to je dugoročan proces koji treba da osigura da srpska istina ostane jasna, nedvosmislena i neupitna’, izjavio je Milićević. Tim izuzetno eminentnih stručnjaka iz različitih oblasti, profesora, akademika, ljudi dokazanih u svojim sferama delovanja, koji će predstavljati ovaj projekat i učiniti ga plodotvornim, jeste sledeći: akademik prof. dr Dragan Simeunović, akademik prof. dr Slavenko Terzić, akademik prof. dr Svetislav Božić, akademik prof. dr Darko Tanasković, profesor dr Aleksandar Raković, profesor dr Aleksandar Rastović, profesor dr Čedomir D. Antić, profesor dr Mile Bjelajac, gospodin Slobodan Despot, gospodin Dragoslav Bokan.” (mbpdijaspora.gov.rs, 27. 3. 2025. godine)
Foto: Screenshot/YouTube@dokandjelispavaju
