Rođen 1960. u Kladovu.
Diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Minje Dedića, 1982. godine. Stalni član pozorišta „Atelje 212“ od 1983. godine.
Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1996. do 1998. godine, direktor Pozorišta na Terazijama od 1998. do 2000. godine.
Bio je član dečjeg dramskog studija Bate Miladinovića u Radio Beogradu.
„Bio je deo ekipe popularne radio-emisije „Veselo veče”. U tim mladim godinama igrao je u televizijskim serijama „Levaci”, sa Slavkom Simićem i Dragutinom Dobričaninom, „Ringe-ringe-Paja” Pavla Minčića, „Diplomci”, „Kamiondžije”… Međutim, prva prava uloga koje se jasno seća bila je uloga dečaka Raše u filmu i seriji „Salaš u Malom Ritu” reditelja Branka Bauera sa Slavkom Štimcem u glavnoj ulozi. Ova serija snimana je 1972. godine po ritovima u okolini Ovče.“ (Politika, 9. 10. 2019. godine)
Iza sebe ima „bezbroj odigranih uloga u pozorištu, na filmu i TV-u“.
„U Beogradskom dramskom pozorištu ostaće upamćen kao Bertold Breht u predstavi „Bubnjevi u noći” i u „Diplomcima” kao gospodin Bredok. Na sceni pozorišta „Boško Buha” odigrao je sjajno ulogu Jovanče u predstavi „Put oko sveta”. U Ateljea 212 je igrao, između ostalog, u predstavama „Propast carstva srpskog”, „Dvije”, „Totovi”, „Mravlji metež”, „Život i priključenija vojnika Ivana Čonkina”, „Maj nejm iz Mitar”, „Priče iz bečke šume”… U Pozorištu na Terazijama već trideset godina je Dafne u „Neki to vole vruće”… Bio je i predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije, dve godine direktor Pozorišta na Terazijama, režirao je i predstave „Dr Džekil i mister Hajd” u SKC-u i „Dama sa kamelijama” u BDP-u. Dobitnik je više nagrada“. (Politika, 9. 10. 2019. godine)
Autor je više dokumentarnih filmova („Strategija iluzije“, 2005, „Trajanje“, 2006).
Kada je u oktobru 2014. Grad Beograd preuzeo osnivačka prava nad Ustanovom kulture „Vuk Karadžić“ od Opštine Zvezdara, postavljen je za vršioca dužnosti direktora ove ustanove. U decembru 2015. Skupština grada Beograda ponovo ga je imenovala na ovu funkciju.
Pred beogradske izbore 2018. bio je kandidat za gradskog odbornika na listi „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.
„Mislim da cilj mojih aktivnosti nije dobijanje bilo kakve funkcije. Na kraju krajeva, cilj svih nas na ovoj listi je da se unapredi život u Beogradu, a ne lična pozicija“, rekao je. A na pitanje ko ga je pozvao, kazao je da na njega presudnu ulogu uvek imaju argumenti. „To su u ovom slučaju ostvareni rezultati“. (Blic, 20. 2. 2018. godine)
Iako je izabran za odbornika, odmah je podneo ostavku na tu funkciju. I dalje aktivno učestvuje u kampanjama Srpske napredne stranke.
U decembru 2019. izabran je za člana Nadzornog odbora, koji će sprovoditi opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti.
Na sednici Vlade Srbije 19. novembra 2020. imenovan je za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. „Za mene je čast što me je Ministarstvo kulture pozvalo i predložilo da radim to“, rekao je Goncić za Nova.rs.
„Moj zadatak je da se korektno, dostojanstveno, ozbiljno i odmereno sa pozicije predsednika Upravnog odbora odnosim prema onom što je namera nacionalnog teatra, prema onome što žele da rade. Nije to teško kada se zna šta Narodno pozorište predstavlja u kulturnom nasleđu naše zemlje. Onda je moj zadatak taktički jednostavan ali veoma odgovoran i značajan“, dodaje. Gonciću će ovo biti drugi mandat u ovom telu s obzirom na to da je pre četiri godine imenovan u članstvo zajedno sa Bratislavom Petkovićem i Aleksandrom Gatalicom. Međutim, tu se nije dugo zadržao, ostavku je podneo posle nekoliko meseci, uz obrazloženje da su “razlozi proceduralne prirode”. (Nova.rs, 20. 11. 2020. godine)
U oktobru 2021. imenovan je na mesto vršioca dužnosti upravnika Narodnog pozorišta, nakon što je Vlada Srbije smenila dotadašnju upravnicu Ivanu Vujić.
Početkom februara 2022. Odbor za pravosuđe uputio je Skupštini Srbije na usvajanje predlog odluke o izboru članova za Nadzorni odbor za izbornu kampanju, a među predloženima je i Goncić.
Vlada Srbije ga je 22. decembra 2022, nakon sprovedenog javnog konkursa, imenovala za upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu.
U novembru 2024, nakon što je Pavle Jerinić, glumac Narodnog pozorišta, u ime ansambla predstave Majstor i Margarita pročitao Saopštenje javnosti Udruženja dramskih umetnika Srbije povodom tragedije u Novom Sadu i hapšenja reditelja Nikole Končarevića i studenta Akademije umetnosti Relje Stojnovića, Goncić je objavio je da je čitanje Saopštenja UDUS-a „sprovedeno bez dozvole Uprave Narodnog pozorišta“, i da zato „predstavlja očigledno kršenje pravnog okvira radnog procesa“.
„Goncić je naveo da je ’sramota da se to radi u nacionalnoj kući, jer se na taj način ova kulturna institucija instrumentalizuje’. Prema njegovim rečima, tako se ’uvodi u politizaciju i postaje platforma za promociju partikularnih političkih stavova što nije ni cilj ni zadatak Narodnog pozorišta’. U Goncićevom saopštenju izraženo je ’najdublje saučešće porodicama nastradalih u nesreći u Novom Sadu’.“ (Tanjug, 20. 11. 2024. godine)
Nekoliko dana kasnije istupio je iz članstva Udruženja dramskih umetnika Srbije, ali i napomenuo da iza te odluke „nema nikakve političke pozadine ni poruke“.
„Imam 64, 65 godina, platio sam sve svoje dugove prema udruženju i mislim da je bilo vreme da izađem iz UDUS. Nisam politički aktivista, nema političke pozadine ni poruke iza te odluke, niti želim da se moj izlazak iz udruženja stavlja u bilo kakvu političku konotaciju’, naveo je Goncić za ‘Blic’. Kako je rekao i njegova supruga Gordana Goncić, dramaturškinja i upravnica ‘Ateljea 212’ je napustila UDUS. ‘Nismo zajedno napustili udruženje jer, čim kažete zajedno, onda tu se može naći neka politička konotacija, ali toga nema’, poručio je Goncić. Pojedini mediji preneli su da je bračni par Goncić napustio UDUS zbog toga što je to udruženje ‘osudilo nasilje nad učesnicima protesta u Novom Sadu i ispred FDU-a’. Goncić to negira. ‘Podneo sam zahtev za izlazak iz UDUS-a mnogo pre tih događaja. Samo je koincidencija da je sada moj izlazak ozvaničen, ali nema nikakve veze s politikom’, zaključuje Goncić.“ (Blic, 27. 11. 2024. godine)
Naslovna fotografija: Fonet, Dragan Antonić
