Rođen je 1965. godine u Novom Sadu.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde je magistrirao i doktorirao.
Od 1995. godine zaposlen je na matičnom fakultetu na katedri za Javno-pravne nauke na predmetu Ustavno pravo.
Godine 2001. postaje član Izvršnog odbora Skupštine grada Novog Sada zadužen za upravu i propise, a od 2002. do 2007. godine bio je sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Bio je član Ustavnog suda Srbije koji je doneo odluku da vanredno stanje u Srbiji 2003. godine nije bilo u suprotnosti sa Ustavom, ali da mnoge njegove odredbe nisu bile usaglašene sa Ustavom i zakonima.
Bio je u Komisiji za ispitivanje obezbeđenja Zorana Đinđića i član ekspertskog tima republičke ustavne komisije.
Od jula 2008. godine do početka marta 2011. vodio je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Njegov ministarski mandat obeležen je ostavkama bliskih saradnika. Najpre je ostavku podneo Marko Karadžić, državni sekretar zbog neslaganja sa politikom ministra, a nakon njega Ministarstvo je napustila i državna sekretarka Aniko Muškinja Hajnrih. Početkom 2011. godine ostavku na mesto pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava podneo je Petar Antić zbog “neprofesionalnog i bahatog ponašanja ministra” i zato što nije želeo da bude “simbolični Rom” u Ministarstvu.
Mandat je praćen i inicijativama nevladinih organizacija za smenu ministra, kao i brojnim problemima u vezi za konstituisanjem Bošnjačkog nacionalnog saveta.
S druge strane, ministar je, neposredno pre razrešenja sa funkcije, povodom rekonstrukcije Vlade Srbije, rekao da veruje da će premijer Mirko Cvetković pozitivno oceniti rad njegovog Ministarstva.
Za docenta na Pravnom fakultetu u Novom Sadu izabran je 2011. godine.
Govori nemački jezik.
