Rođen 1975. u Smederevu.
U rodnom gradu završio je, kako ističe, s odličnim uspehom, osnovnu školu i Gimnaziju, kao i nižu muzičku školu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao 1999. godine sa prosečnom ocenom 9,80, da je magistarsku tezu „Sukob domova u dvodomom sistemu“ odbranio 2002, a doktorsku disertaciju „Engleski ustav – priroda i struktura“ 2005. godine.
Za asistenta pripravnika za predmet Ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 2000, a za redovnog profesora za Ustavno pravo i Parlamentarno pravo 2016. godine. Ispituje Ustavno pravo i pravosudno organizaciono na pravosudnom ispitu od 2017. godine.
„Bio je prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a kraće vreme (april-septembar 2018) i v. d. dekana. Takođe, bio je član redakcije časopisa ‘Anali’ Pravnog fakulteta u Beogradu (2006-2018). Urednik je sekcije za ustavnopravna pitanja Kopaoničke škole prirodnog prava (od 2009). Bio je saradnik Centra za javno pravo (2012-2016). Član je redakcionog odbora Zbornika radova nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta u Nišu i član nadzornog odbora časopisa ‘Nauka, policija, bezbednost’. Glavni i odgovorni urednik časopisa ‘Arhiv za pravne i društvene nauke’.“
Ističe da se usavršavao na Međunarodnoj akademiji za ustavno pravo (L’ Académie Internationale de Droit Constitutionnel) 2005. godine.
„Po pozivu uprave Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, predavao je i ispitivao Ustavno pravo na tom fakultetu (2007-2009). Ispitivao je kandidate na državnom stručnom ispitu pri Ministarstvu pravde i državne uprave (2012-2014). Bio je predavač i koordinator kursa na Diplomatskoj akademiji pri Ministarstvu spoljnih poslova (2012-2014)“, piše u biografiji.
Za sudiju Ustavnog suda imenovala ga je Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, a na dužnost sudije stupio je 9. maja 2019. godine, polaganjem zakletve pred predsednikom Skupštine Srbije.
Navodi da ga je Ustavni sud Srbije prethodno pozivao da učestvuje na javnim raspravama (o mandatima odbornika 2011, o Statutu AP Vojvodine 2013, o Briselskom sporazumu 2014. godine), a da su ga u svojstvu eksperta angažovale „brojne međunarodne nevladine organizacije“ – OEBS, UNDP…
Član je Venecijanske komisije.
„Član radne grupe Ministarstva pravde za izradu nacrta Zakona o Ustavnom sudu bio je 2007. godine, član Matičnog odbora u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2017-2019), predsednik Komisije za pomilovanje predsednika Republike (2015-2019), predsednik Disciplinske komisije Univerziteta u Beogradu (2016-2019), zamenik predsednika Odbora za statutarna pitanja (2016-2019) i predsednik Upravnog odbora Instituta za uporedno pravo u Beogradu (mart 2019-maj 2019). Bio je zamenik člana Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa od 2013. do 2018. godine i član Radne grupe za izradu pravne analize ustavnog okvira o pravosuđu, kao i drugih radnih grupa (za izradu Pojmovnika Narodne skupštine, za unapređenje i razvoj Pravosudne akademije)“, navodi u biografiji.
Ističe da je kao samostalni autor napisao udžbenik „Parlamentarno pravo“, a kao koautor, još dva udžbenika – „Ustavno pravo“ i „Ljudska prava“.
„Koautor je priručnika za polaganje pravosudnog ispita iz Ustavnog prava, kao i monografije ‘Ustavni sudovi bivših jugoslovenskih republika – teorija, norma, praksa’. Napisao je i studiju za OEBS (saradnik Maja Prelić) o odnosu Ustavnog suda i redovnih sudova uporedno i u praksi. Autor je brojnih naučnih i stručnih radova iz oblasti ustavnog prava – posebno ustavnog sudstva i parlamentarnog prava, kao i stručnih tekstova, objavljenih u Politici, Večernjim novostima, Danasu, Pečatu, Vremenu, NIN-u, itd.“
U martu 2017. potpisao je „Proglas za bolju Srbiju“, kao znak podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću.
„Oko 650 intelektualaca, umetnika, sportista i javnih ličnosti potpisalo je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, navodeći da svojim imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, ‘spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju’. U Proglasu ‘Za bolju Srbiju’, potpisnici, među kojima je više od 500 akademika i profesora univerziteta, navode da žele da Srbija nastavi da napreduje i da se menja, i da je Srbiji potreban predsednik, poštovan i cenjen u svetu, garant pristojne i uređene zemlje, kakav je, ističu, Aleksandar Vučić.“ (Tanjug, 25. 3. 2017. godine)
Naveo je razloge zbog kojih je odlučio da pruži podršku Vučiću.
„Političko iskustvo Vučića, poznavanje mehanizama vlasti, lične karakteristike i nesporna harizma, upornost, rad… pružaju garanciju da ćemo dobiti, ako ga narod izabere, predsednika po meri Ustava. Meni se čini da ga do sada nismo imali’, objašnjava Petrov. Prema njegovom mišljenju, predsednik Republike treba da bude svestan najjačeg legitimiteta koji ima kao institucija. ‘Da bude svestan da je na to mesto došao najviše zbog svojih ličnih karakteristika i da vrši svoja ovlašćenja u punom kapacitetu’, kaže Petrov. Smatra da je opozicija na političkoj sceni Srbije slaba i da će, dok god je tako, postojati ‘izrazita prevlast jedne struje odnosno dominacija jednog čoveka’. Komentarišući proglas u kojem studenti poručuju da se ‘stide svojih profesora’ koji su zvanično podržali Aleksandra Vučića, Petrov kaže da studenti imaju pravo na mišljenje. ‘Ali na Pravnom fakultetu biste teško našli studenta koji će reći za profesora Petrova da ga se stidi’, tvrdi on.“ (N1, 30. 3. 2017. godine)
I godinu kasnije, u februaru 2018, pred beogradske izbore, podržao je listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.
Krajem oktobra 2024. govorio je o protestima protiv iskopavanja litijuma u Srbiji, navodeći da „ne bi želeo da nikom upućuje preterano jake kritike“, ali da „državni ograni moraju da rade svoj posao“.
„Ustav ne kaže sve precizno, ali predviđa slobodu koja se naziva slobodom okupljanja i još – mirnog okupljanja građana. Dakle, odmah krećem sa tim akcentom mirno okupljanje. Naravno, kao i većinu tih političkih prava koje Ustav predviđa, predviđa i određena ograničenja, da ne smete da ugrožavate prava drugih građana’, rekao je Petrov za TV Prva. On je upitao i ‘ko sve to finansira, da neko može redovno da protestuje, ko su ti ljudi koji imaju vremena da se neprestano bave protestima’, kao i da se protestima ‘o svemu i svačemu kad god želite, stvara neredovno stanje koje traje’. ‘Ima naravno u državi ljudi, poput predsednika Republike koji se očigledno, hvala bogu, ne obaziru na to da li je stanje redovno ili vanredno, oni rade svoj posao. Ali imamo, nažalost, i one koji pretenduju na vlast, a koji očigledno misle da je jedini način da se na vlast dođe neredovnim putem, a onda verovatno i da vlast ostvaruju na isti način’, rekao je Petrov, dodajući da on ‘ne daje političke izjave (jer je sudija Ustavnog suda), kao što neke kolege iz sudstva to čine, ne sme da staje na jednu ili drugu stranu, ali kao običan građanin i kao profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta može da edukuje ljude da svoja prava moraju da ostvaruju na pravom propisani način’.“ (Beta, Prva TV, 19. 10. 2024. godine)
U januaru 2025, nakon što je u Jagodini održan skup povodom osnivanja Pokreta za narod i državu, Petrov je ocenio da će Pokret „već u narednim mesecima krenuti da ispunjava prvobitnu svrhu, posebno ako se u narednim nedeljama iskaže veća spremnost za proaktivnim delovanjem i dijalogom“.
„Ovaj pokret će zaživeti u onoj meri u kojoj se poruke i pozivi za dijalog dalje oživotvoruju’, rekao je Petrov za Tanjug i naglasio da je bilo dobro što smo na skupu u Jagodini videli i čuli dobre poruke međunarodno priznatog endokrinologa i profesora na Medicinskom fakultetu Đura Macuta, predsednice Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije Olivere Jovović i studenta treće godine medicine Miloša Pavlovića, koji ima prosek 10.00. (…) Na pitanje vezano za poruku predsednika upućenu studentima da javno kažu šta još nije ispunjeno, on je naveo da je razumeo da su studenti opet dobili jedan širok poziv. ‘Rekao bih ono što svakodnevnom nivou govorim – da je važno da se univerzitet, kao jedan od stubova društva i države, na neki način i on sabere – da sabere sve studente i uđe u fazu razgovora. Mislim da tu i nadležni u Ministarstvu prosvete, pre svega oni koji su profesori, mogu da daju svoj doprinos’, rekao je Petrov, navodeći da kao ustavni pravnik mora da kaže da možda predsednik Republike nije u najstrožem smislu nadležan za te zahteve, ali da po Ustavu izražava državno jedinstvo.“ (Blic, 24. 1. 2025. godine)
Foto: Screenshot/YouTube@RTS
