Vladan Vukosavljević

Stranka: vanstranačka "ličnost" | Svi akteri
Mesto:
Stranka: vanstranačka "ličnost" | Svi akteri
Mesto:

Rođen je 1962. godine. 

Završio je XI Beogradsku gimnaziju 1980. godine, dok je na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomu stekao 1990. godine. U zvaničnoj biografiji, koja je dostavljena Narodnoj skupštini, navodi se da je pohađao poslediplomske studije „Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini“. Međutim, iz te biografije nije jasno da li je te studije i završio.

Nakon završetka fakulteta, od 1990. godine, pa sve do 1993, bio je zaposlen u spoljnotrgovinskom preduzeću „Univerzal“.

Od 1994. do 2001. godine suvlasnik je preduzeća za pružanje pravnih usluga u prometu nekretnina.

Nakon toga, od 2001. do 2013. godine, suvlasnik je preduzeća za odnose sa javnošću i korporativno lobiranje „Logos PR“.

Bio je 2011. pokretač peticije za osnivanje Muzej žrtava genocida nad srpskim narodom u 20. veku.

„Ono što Srbima, koji su stradali kao retko koji narod u Evropi, nedostaje, jeste Muzej žrtava genocida nad srpskim narodom u 20. veku, istakao je Vladan Vukosavljević, jedan od inicijatora peticije o osnivanju ovog muzeja. Peticijom se od vlasti traži da: odobri izgradnju „Muzeja genocida nad srpskim narodom u XX veku“; odobri i dodele lokaciju za njegovu izgradnju na teritoriji grada Beograda u nekoj od centralnih opština; zajedno sa narodom srpskim, aktivno učestvuje u prikupljanju dobrotvornih priloga za njegovu izgradnju; ustanovi kao državni praznik „Dan sećanja na žrtve genocida nad srpskim narodom“; u saradnji sa Republikom Srpskom izdvoji sredstva i resurse za izgradnju ispostave Muzeja u Banjaluci.“ (Jadovno.com, 2011)

Od 2013. do 2016. godine nalazio se na čelu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

Od 2004. godine član je Krunskog kabineta Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski. Na to mesto ostavku je podneo zbog mogućeg sukoba interesa, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji. U njoj se ističe i da je dobitnik nagrade „Svetozar Marković“ za istoriju, kao i nagrade Francuske alijanse na evropskom konkursu za sastav na francuskom. U zvaničnoj biografiji navodi i da je objavljivao tekstove u NIN-u, Književnoj reči i Pravniku.

Za ministra kulture i informisanja izabran je u avgustu 2016. 

 

Poslednji put ažurirano: 3. 12. 2019.