Rođen je 1970. u Nikšiću.
Osnovnu i srednju školu završio u rodnom gradu. „Slede kriminalističke studije u Beogradu, pa studije prava, malo u Podgorici, malo u Kragujevcu, da bi diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je i na poslediplomskim studijama“, pisao je „Glas javnosti“ 2003. godine.
„Prve pare zaradio je prodajući knjige i časopise, još kao student. Istovremeno, vozio je kamion do Italije… Ozbiljniji advokatski angžman usledio je po otvaranju sopstvene kancelarije, što i nije česta praksa (maj 1997)“. (Glas javnosti, 2. 3. 2003. godine)
Kako se ističe, javnost ga je upoznala kao advokata Mitropolije crnogorsko-primorske, „ali pravu slavu stekao je zastupajući prvog haškog optuženika, Dušana Tadića, zajedno s Džonom Lingvistonom, koji brani Milana Milutinovića“.
„Veliko interesovanje izazvao je posle Ibarske magistrale, jer predstavlja porodice oštećenih, ali i zato što se na mestu udesa pojavio, maltene, odmah…“ (Glas javnosti, 2. 3. 2003. godine)
Bio je godinama gost na čuvenom Molitvenom doručku u Beloj kući.
U svojoj biografiji na „Linkedinu“ navodi da je na novosadskom Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe magistrirao na temu „Korupcija i antikorupcijska svest sa posebnim osvrtom na policiju“ i stekao zvanje magistra pravnih nauka, a da je u martu 2019. doktorirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu na temu „Integritet policije i korupcija u policiji u Srbiji“.
U biografiji navodi da je karijeru započeo 1995. godine kao pripravnik u Beogradu, Srbiji i Milvokiju, SAD, a da je 1997. godine započeo vlastitu praksu i otvorio advokatsku kancelariju Božović.
Od 2004. do 2007. godine bio je, ističe, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor Odeljenja za javnu bezbednost u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tokom 2005. godine nacionalni koordinator za policiju i ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori pri Savetu Evrope.
Početkom 2007. odlukom Vlade Srbije prestala mu je funkcija načelnika službe koja se bavi ispitivanjem zloupotreba u policiji.
„Odmah nakon završetka sednice vlade, Vladimir Božović je održao konferenciju za novinare na kojoj je rekao da je zatečen odlukom o smeni. Dosadašnji prvi čovek unutrašnje kontrole ocenio je tu odluku nelegitimnom i najavio da će svim pravnim sredstvima pokušati da je obori. Glavni razlog za smenu, Božović vidi u, istrazi koju Sektor unutrašnje kontrole vodi protiv Željka Kovačevića, upravnika takozvanog ‘Hajat’ odeljenja Centralnog zatvora u Beogradu. Navodno, inspektori unutrašnje kontrole hteli su da uhapse Kovačevića, ali je to sprečeno.“ (Politika, 26. 1. 2007. godine)
Ističe da je od aprila do novembra 2012. godine radio kao savetnik ministra u kabinetu ministra unutrašnjih poslova, a od novembra 2012. do maja 2014. godine bio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadužen za unutrašnju kontrolu i međunarodnu saradnju. Takođe, navodi da je bio i savetnik ministra u kabinetu ministra unutrašnjih poslova od maja 2014. do maja 2015. godine.
„Maja 2015. godine postavljen je za savetnika predsednika Vlade Republike Srbije zadužen za regionalnu saradnju i odnos sa crkvenim i verskim zajednicama. Trenutno je angažovan kao savetnik u Vladi Republike Srbije i kao savetnik ministra unutrašnjih poslova“, piše u biografiji.
Osnivač je fonda Petar II Petrović Nјegoš i Centra za strateške projekte.
Prеdsеdnik je Radnе grupе za izradu zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Početkom decembra 2019. imenovan je za ambasadora Srbije u Crnoj Gori.
Krajem novembra 2020. proglašen je za personu non grata i od njega je zatraženo da napusti Crnu Goru.
„Nakon dužeg i kontinuiranog miješanja u unutrašnje stvari Crne Gore, ponašanja i izjava nespojivih sa uobičajenim i prihvatljivim standardima obavljanja diplomatske funkcije, nakon više usmenih i pisanih upozorenja na neprihvatljivost ovakvog ponašanja, juče je ambasador Božović nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao ‘oslobođenjem’ i ‘slobodnom voljom’ crnogorskog naroda, čime je još jednom, na najdirektniji način, omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore. Dodaje se da je time, takođe, „unizio i najviše zakonodavno i predstavničko telo – Skupštinu Crne Gore“, koja je 29. novembra 2018. godina usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojima je, kako tvrde, „ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore, njena teritorija prisajedinjena Kraljevini Srbiji i nasilno detronizovan kralj Nikola Petrović Njegoš“. (Vijesti, 28. 11. 2020. godine)
U oktobru 2022. predsednik Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović potvrdio je da je Božović „jedan od 28 stranaca kojima je uskraćen boravak i zabranjen ulazak u zemlju, na osnovu podataka Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB)“.
“On je kazao da im američki partneri u kontinuitetu pomažu s obzirom da u kontekstu globalnih dešavanja ‘imaju povećan stepen senzitivnosti prema ruskom uticaju’. Crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je 30. septembra saopštilo da je za 28 stranih državljana, za koje se sumnja da su ‘nosioci malignog uticaja sprovedenog za interese stranih službi’, uskraćen boravak i zabranjen ulazak u Crnu Goru. Zabrana je usledila tokom dvodnevne akcije ANB i Specijalnog državnog tužilaštva (SDT), koja je rezultirala proterivanjem šest ruskih diplomata i hapšenjem, pa puštanjem penzionisanog službenika crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova.” (Slobodna Evropa, 4. 10. 2022. godine)
U junu 2023. Upravni sud poništio je rešenje MUP o zabrani ulaska u Crnu Goru, jer, kako je navedeno, nije pojašnjeno koji su to razlozi zbog kojih on predstavlja smetnju po unutrašnju bezbednost zemlje.
„Kako je saopšteno, presudom je usvojena tužba ambasadora Božovića i poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova od 10. novembra prošle godine. ‘Tim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Uprave policije -Sektor granične policije – Regionalni centar granične policije Sever – Stanica granične policije I Rožaje kojim je tužiocu, državljaninu Republike Srbije, zabranjen ulazak u Crnu Goru, jer je uvidom u evidencije koje vodi Uprava policije utvrđeno da postoje smetnje za ulazak u Crnu Goru iz razloga nacionalne bezbednosti, ističe se u odluci Upravnog suda’, navodi se u saopštenju, preneo je podgorički portal Dan.“ (Nova, 7. 6. 2023. godine)
U julu 2023. Božović je i zvanično opozvan sa dužnosti ambasadora Srbije u Crnoj Gori.
„U Službenom glasniku objavljena je odluka o razrešenju 23 ambasadora čiji su mandati istekli. Među njima su i ambasadori pri UN, pri EU u Briselu i Savetu Evrope.“ (N1, 15. 7. 2023. godine)
U novembru 2023. postavljen je za generalnog konzula Srbije u Njujorku, objavljeno je u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Naslovna fotografija: Fonet, Medija cantar
