Rođen 1976. godine.
U zvaničnoj biografiji ističe da je doktor ekonomskih nauka, da ima zvanje naučnog saradnika na Institutu za ekonomiku poljoprivrede, da je vanredni profesor Univerziteta „Džon Nezbit“ (Megatrend) i da je vanredni profesor Nezavisnog univerziteta u Banja Luci. Profesor je i Visoke škole za preduzetništvo.
KRIK u svojoj bazi Imovina političara navodi da je zvanje menadžera u bankarstvu stekao na Univerzitetu „Braća Karić“ gde je 2008, za godinu dana, završio doktorske studije.
„Iste godine postao je direktor beogradske Visoke strukovne škole za preduzetništvo, među čijim vlasnicima su bile kompanije biznismena Bogoljuba Karića. U istoj školi predaje i njegov otac Darko Marinković. I ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, u čijoj je Marinković stranci, takođe radi u ovoj školi“, ističe se na sajtu Imovina političara.
U zvaničnoj biografiji dodaje da je autor jednog univerzitetskog udžbenika, dve monografije i više od 80 naučnih i stručnih radova u relevantnim domaćim i stranim časopisima iz oblasti ekonomije, menadžmenta i preduzetništva.
„Jedan od objavljenih radova mu je udžbenik ‘Etika kao društvena praksa’ koji je napisao zajedno sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem, a u kojem su analizirali nemoralne pojave u društvu, uključujući i vidove korupcije“, ističe KRIK.
Od maja 2012. godine je narodni poslanik u Skupštini Srbije. Od 2014. do 2016. bio je potpredsednik Skupštine, član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, član Odbora za prava deteta, zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predsednik Ekonomskog kokusa NSRS, predsednik Parlamentarne grupe za otvoreni parlament NSRS, predsednik Pododbora za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije, predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Suverenim vojnim Malteškim redom. I na izborima 2016. izabran je za narodnog poslanika i u tom sazivu bio je potpredsednik Skupštine.
Takođe, KRIK napominje da „Marinković ima poslovne veze sa osobom kojoj se sudilo za kriminal“.
„Nakon što je postao član parlamenta, preneo je upravljačka prava u svojoj kompaniji na Ranka Vukomanovića – privatnog detektiva protiv koga se vodio postupak kao člana grupe koja je krala automobile po Beogradu, a potom ih za novac vraćala vlasniku. Suđenje je nakon više godina zastarelo. Marinković je osnovao najmanje dve konsultantske agencije, ali nije poznato ko su mu klijenti. Jedan je od političara koji је bio na Molitvenom doručku u SAD početkom 2018, a istom događaju prisustvovao je i 2017. godine“, navodi se na sajtu Imovina političara.
Bio je član Predsedništva Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) i predsednik stranačkog Odbora za ekonomiju. Pred parlamentarne izbore 2020. godine napustio je SDPS i prešao u Srpsku naprednu stranku.
„Daću sve od sebe da na narednim izborima pobedi ova lista, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem na svim nivoima. Njegova politika i posvećenost me je i motivisala da sa SNS-om i predsednikom Vučićem radim na izgradnji naše zemlje, poboljšanju poslovnog ambijenta i uslovima za bolji život svih građana. Smatram to velikom privilegijom i odgovornošću da se nastavi niz ogromnih i konkretnih rezultata koje je Srbija napravila, predvođena njegovom energijom u prethodne četiri godine.” (Politika, 5. 3. 2020. godine)
Navodi da je predsednik Nadzornog odbora Društva ekonomista Beograda i član Međunarodne asocijacije za industrijske i radne odnose (ILERA) iz Ženeve. Potpredsednik je Privredne komore zelene Srbije i član Upravnog odbora Regionalne mreže parlamentarnih odbora za finansije, ekonomiju i evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana.
Bio je Generalni sekretar Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije i Crne Gore, zamenik direktora Instituta za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Foto: FoNet/Zoran Mrđa
Poslednji put ažurirano: 28. 7. 2020.
