Rođen 1977. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je u Beogradu završio osnovnu školu i gimnaziju. Fakultet organizacionih nauka, smer menadžment, upisao je 1998. godine, a završio 2004, sa prosečnom ocenom 9,05.
„Posle završetka osnovnih studija 2004. godine, zapošljava se kao asistent-pripravnik na Fakultetu organizacionih nauka na predmetima ‘Organizacija investicija i upravljanje projektima’ i ‘Upravljanje projektima’, a od 2008. godine prelazi u zvanje asistenta na istim predmetima. Doktorsku disertaciju pod nazivom ‘Model upravljanja promenama primenom metodologije projektnog menadžmenta“ odbranio je 2010. godine na FON i tako stekao akademsko zvanje doktora tehničkih nauka – oblast organizacionih nauka. Nakon što je doktorirao izabran je 2011. godine u zvanje docenta na FON za užu naučnu oblast Menadžment i specijalizovane menadžment discipline“, piše u biografiji.
Kako se navodi, na Fakultetu organizacionih nauka angažovan je na više obaveznih i izbornih
predmeta na osnovnim i poslediplomskim studijama. Od 2021. redovni je profesor Fakulteta organizacionih nauka i šef Katedre za interdisciplinarna istraživanja u menadžmentu.
„Bio je angažovan i na predmetima na Vojnoj akademiji (Menadžment i Strateški menadžment) u okviru zajedničkih studija Fakulteta organizacionih nauka i Vojne akademije.“
Glavni je urednik časopisa „Serbian Project Management Journal“. Rukovodilac je Centra za upravljanje investicijama FON i zamenik predsednika Saveta Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment.
„Član međunarodne sertifikacije projektnih menadžera za Srbiju u okviru Udruženja za upravljanje projektima Srbije. Član je Svetske asocijacije za upravljanje projektima (International Project Management Association – IPMA) i trenutno je član Odbora za edukaciju i trening.“
U januaru 2021. Savet za borbu protiv korupcije uputio je kabinetu premijerke Ane Brnabić Odluku o imenovanju pet novih članova Saveta, između ostalog i Obradovića, ali taj predlog nije prihvaćen.
„Profesor FON Vladimir Obradović, koga je Savet za borbu protiv korupcije predložio za novog člana, pored profesora Ognjena Radonjića i finansijskog stručnjaka Milovana Protića, a što je odbijeno iz kabineta premijerke Ane Brnabić, jer njih trojica, kako je rečeno, kritikuju vlast i bave se ‘političkim aktivnostima kroz svoje javne nastupe’, kaže da sve to pokazuje da Savet očigledno nije nezavisno telo, što bi trebalo da bude, jer da jeste vlada bi prihvatila njegove predloge bez obzira da li se sa njima slaže ili ne, i da posle svega u takav Savet ne bi ni ušao. ‘Kabinet premijerke, preko šefa kabineta Miloša Popovića, uputio je pismo Savetu u kojem su naveli da profesor Radonjić, Protić i ja kritikujemo vladu, da imamo političke stavove, subjektivna mišljenja, i da zato traže podobnije kandidate koji bi učestvovali u radu Saveta. Ali, postavlja se pitanje, posle jednog ovako javnog dokumenta, ako to pismo ne bude povučeno, ko bi u takav Savet ušao, jer ako bi neko ušao posle svega ovoga on bi predstavljao sve suprotno od onoga što je za nas trojicu napisano, odnosno da taj neko nema svoj stav, mišljenje o stvarima u Srbiji – stvorena bi bila neprijatna situacija, kao tamni vilajet – da u taj Savet ne valja ući, zato što ste onda sve ono što ne želite da budete, kaže Obradović.“ (N1, 13. 4. 2021. godine)
Kaže da je odlučio da se politički angažuje jer „nije mogao više da sedi i gleda kako Srbija nezaustavljivom brzinom ide nizbrdo, ka ambisu“.
„Nije posao univerzitetskog profesora da sedi, gleda i zgražava se. Smatram da moja društvena uloga prevazilazi držanje predavanja i ispitivanje studenata. Smatram i da mi profesori moramo stati na čelo reformskih inicijativa i podsticati promene. Ali jasno mi je vaše pitanje, jer se godinama unazad bavljenje politikom karakteriše kao nešto nečasno. Ljudi govore da ih politika ne zanima. A politika utiče na upis deteta u vrtić, pregled kod lekara, potrošačku korpu, tople domove, sigurno okruženje za život. Dakle, moramo se baviti politikom ukoliko iskreno želimo da promenimo svoje neposredno okruženje. Jednostavno, u savremenoj civilizaciji ne postoji drugi način.“ (Vreme, 23. 6. 2022. godine)
Na parlamentarnim izborima održanim u aprilu 2022. bio je, kao nestranački kandidat, a na predlog Stranke slobode i pravde, deveti na listi „Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka)“.
Na beogradskim izborima bio je drugi na listi koalicije “Ujedinjeni za pobedu Beograda”.
Nakon izbora postao je poslanik u Skupštini Srbije i član poslaničke grupe „Pravac Evropa – SSP, PSG, Preokret, Sloga“. Odbornik je u Skupštini grada Beograda i član odborničke grupe „Ujedinjeni“ (SSP-PSG-Preokret-Sloga)
Na pitanje da li će postati član neke stranke, odgovorio je:
„U ove izbore sam ušao kao nestranačka ličnost na listi Ujedinjene opozicije. Hajde da sačekamo da se završe ovi izbori, konstituišu skupštine i izaberu organi. Svakako ostajem nestranačka ličnost u narednom periodu.“ (Nova, 27. 4. 2022. godine)
Krajem oktobra 2023. proevropski opozicioni blok je, prema informacijama N1, odlučio da Obradović bude kandidat za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima.
„Kandidat proevropskog opozicionog bloka za gradonačelnika Beograda biće redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović, dok će nosilac izborne liste biti Dobrica Veselinović, nezvanično je potvrđeno N1. Kako je za N1 naveo izvor iz jedne od opozicionih stranaka, na sastanku predstavnika opozicije koji je održan u sredu uveče doneta je odluka i da najviše odborničkih kandidata na zajedničkoj izbornoj listi pripadne Zeleno-levom frontu.“ (N1, 26. 10. 2023. godine)
Nakon što je krajem septembra 2023. gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo ostavku na tu funkciju, mesec dana kasnije, 30. oktobra, fomiran je Privremeni organ Grada Beograda, u kome je Obradović imenovan za člana.
Foto: Fonet, Ana Paunković
