Rođen 1987. u Beogradu.
„Odrastao sam u stanu od 18 kvadrata, bili su moj otac, majka, brat i ja. Kao neke sardinice, ali ljubav je tu bila. Sećam se malo kad sam porastao imali smo jedan krevet. Kad sam malo porastao, mene je moj otac vodio sa njim na posao svako jutro kad nisam išao u školu, subotom i nedeljom. Inače moj otac je bio frigomehaničar, radio je u mlekari Zemun i ja sam išao sa njim. Kad mu kažem ‘Ej ,tata, trebaju mi patike’ i on mi kaže ‘može, ali moraš da ideš da radiš’. To su neke stvari koje su obeležile moje detinjstvo. Ja sam svojim nekim radom došao do toga da kupim sebi patike i mislim da i drugi ljudi to treba da rade sa svojom decom.“ (Podkast „Mario zna“/Kurir, 13. 2. 2024. godine)
Ističe da je bio izuzetno uporan kada je počeo da trenira košarku.
„Početak je bio težak. Bio sam buckast, drugi momci su bili veće atlete od mene, ja sam bio neko ko je bio spor, ali nisam se libio da radim i dam sve od sebe. Trenirao sam nekada po tri, četiri puta dnevno, nijedno leto nisam propustio, a da se ne pripremim za sezonu ili za bilo koje reprezentativne cikluse. Uvek sam se trudio da se maksimalno spremim za nacionalni tim. Nisam bio atleta, ali sam radio kao da ne postoji sutra.“ (sportal.blic.rs, 3. 4. 2022. godine)
Karijeru je počeo u „Beovuku“, a nastavio u litvanskom „Žalgirisu“, u kome je igrao od 2005. do 2007. godine.
„Sa 18 godina Vladimir Štimac je napustio Beograd u potrazi za snovima, mali ‘Beovuk’ zamenio evropskim gigantom ‘Žalgirisom’ – kakva je to promena bila! Bio je to odlazak u nepoznato golobradog tinejdžera, u novi svet, novu kulturu, dotad potpuno neistraženu. Sve što je poneo sa sobom bio je talenat koji ga je i preporučio ‘Sabonisovoj školi košarke’. Za ostalo je morao da se snalazi, da odraste ‘preko noći’. A nije bilo lako. Doživeo je i trenutke kada je u frižideru gledao samo žice, nije imao za hranu, za gorivo. Svaki ‘dinar’ slao je kući, roditeljima, jer samo mu je to bila garancija da će nešto i sačuvati, da će njegovi prvi pečalbarski dani imati smisla.“ (Telegraf.rs, 18. 1. 2020. godine)
Nakon „Žalgirisa“ igrao je jednu sezonu u letonskoj „Valmijeri“, da bi 2008. prešao u „Crvenu zvezdu“, u kojoj je igrao do 2010. godine, a potom u sezonama 2015-2016. i 2019-2020. Najpre je 2010. prešao u letonski „Ventspils“, a 2011. u češki „Nimburk“.
„Posle Nimburka odlazi u Eskišehir, njegov prvi klub u Turskoj. U toj zemlji će provesti najviše vremena pošto će u različitim fazama karijere nastupati za Banvit, Bešiktaš, Efes, Fenerbahče, Turk Telekom i Bahčešehir. U Španiji je igrao za Unikahu i Estudijantes, u Nemačkoj za Bajern, a sa 34 godine drugi put ide u Kinu. Tamo je već igrao za Kvingdao.“ (Mondo.rs, 13. 12. 2021. godine)
U sezoni 2020-2021. igrao je za „Ningbo Roketse“, a 2022-2023. za ITU.
Sa reprezentacijom Srbije osvojio je tri srebrne medalje, na Olimpijskim igrama 2016, Svetskom prvenstvu 2014, kao i na Evropskom prvenstvu 2017. godine.
U julu 2017. postao je student Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda.
„Pored toga što sam vrhunski sportista, želeo bih da svoje obrazovanje dovedem na viši nivo i da se usavršavam, razvijam i ostvarim i na akademskom planu, jer do sada nisam imao vremena da se tome posvetim. Želeo bih da poručim mladim ljudima, pre svega sportistima, da za obrazovanje nikada nije kasno, i da ih pozovem da se usavršavaju i na tom planu’, rekao je Štimac, a prenela je ova obrazovna ustanova.“ (Zurnal.rs, 19. 7. 2017. godine)
Odlučio je da novac investira u NFT i kripto valute.
„U taj svet sam ušao pre nešto više od godinu dana, a najzaslužniji je moj brat, koji je ekspert u tim oblastima. Uz njega učim svakog dana i trudim se da proširujem svoje znanje, tako da mogu da kažem da sam sada jako dobro upućen u temu i, što je najvažnije, sposoban da donosim racionalne odluke. Kontaktirali su me ljudi iz Francuske, koji su, kao i vi, na mojim nalozima na društvenim mrežama primetili da imam nova interesovanja. Njihova inicijalna ideja bila je da im pomognem oko promocije, međutim, usled svih tih razgovora i dogovora, spontano smo došli na ideju da osnujemo naš ‘marketplace’. Tako je nastao ‘Merkur’, a osnivači, pored mog brata i mene, su i četiri Francuza. Ukupan broj ljudi koji trenutno radi na našem projektu je 15. (…) Mnogo volim Srbiju, a humanitarni rad me ispunjava i nekako zaokružuje kao čoveka. Da, svaki normalan čovek radi da bi zaradio, ali ja nemam ambicije da zaradim 100 miliona dolara i da ih čuvam za sebe, već da pomognem nekome kome je taj novac potrebniji. Mi, kao osnivači ‘Merkura’, vidimo sebe kao filantrope. Evo, na primer, jedan naš osnivač, Francuz, ima oca koji je bolestan – skoro pa slep. Njegova želja je da uloži novac u jednu bolnicu u Francuskoj koja se bavi istraživanjem te konkretne bolesti. Humanitarni rad i želja da se pomogne ljudima kojima je pomoć potrebna su glavne pokretačke ideje, ne samo moje, nego i svih osnivača.“ (helloworld.rs, 31. 5. 2022. godine)
U avgustu 2023. obavestio je javnost da kompanija „Milenijum tim“ namerava da „bespravno kopa preko njegovog zemljišta“.
„On je napisao da su iz preduzeća rekli njegovom bratu da će dovesti privatno obezbeđenje i ‘da mu onda bude bog u pomoći’. ‘E, ja vam sad kažem – ‘ajde da vidim da mu fali dlaka sa glave. Posle svega što sam uradio za ovu zemlju, dao sve što sam mogao i pomagao na sve načine. Ovo sigurno neću dozvoliti pa da mi je poslednje u životu, pogotovo ne na ovakav način na koji to pokušava da se uradi’, napisao je Štimac. Kompanija „Milenijum tim“ je, reagujući na navode Štimca, saopštila da su sve parcele kroz koje treba da prođe gasovod od Aleksandrovca do Tutina, pravosnažno eksproprisane. Ta kompanija ističe i da niti je angažovala privatno obezbeđenje niti je bilo kome pretila, kako je to prethodno naveo Štimac. (…) Kompanija ‘Milenijum tim’, u vlasništvu Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, često je u medijima dovođena u vezu sa vlastima u Srbiji. KRIK je pisao o vezama vlasnika ‘Milenijum tima’ sa ministrom finansija Sinišom Malim, kao i da su njegovom bratu Predragu Malom, preko svoje firme, dali na korišćenje automobil i stan.“ (N1, 19. 8. 2023. godine)
Na beogradskim izborima održanim u decembru 2023. bio je kandidat koalicije NADA, koju čine Novi DSS i POKS.
„Želim da se čuje glas naroda u skupštini i to mi je važno jer i sam potičem iz naroda. Odlučio sam da stanem uz dr Miloša Jovanovića i listu NADA za Beograd i NADA za Srbiju, jer su nam se ideali poklopili i vizija razvoja sporta u državi i gradu. Jako sam srećan što ćemo biti na zajedničkoj listi, pri čemu sam ja na njoj kao nestranačka ličnost’, izjavio je Štimac.“ (nadazasrbiju.rs, 20. 11. 2023. godine)
U novembru 2024. saopštio je da podnosi zahtev za osnivanje udruženja građana „Nacionalna snaga“.
„Glavni cilj udruženja je građanska borba protiv svih dela koja ugrožavaju na bilo koji način napredak i očuvanje našeg naroda i države, borba za očuvanje urušenog obrazovanja, pravosudnog sistema, inspekcijskog nadzora, za socijalne pravdu i vladavinu prava, ekološkog očuvanja i privrednog razvoja
do najvažnije borbe protiv korupcije i krađe.“ (nacionalnasnaga.rs)
U decembru 2024. protestovao je ispred sedišta Generalnog sekretarijara predsednika Republike, zahtevajući preuzimanje političke odgovornosti za pad nadstrešnice zgrade Železnice stanice u Novom Sadu, zbog čega je život izgubilo 15 osoba.
„Štimac je rekao da je prošle nedelje njegov protest trajao 24 sata, ali da nije bilo rezultata, zbog čega je ove nedelje produžio ‘svoj boravak’ na 48 sati. ‘Institucije ne postoje, ne rade, sa jednog mesta isključivo dolaze sve odluke – do toga ko će biti portir ili čistač u Zelenilu. Sve to dolazi sa Andrićevog venca, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića’, tvrdi Štimac. On podseća da su njegovi zahtevi: politička odgovornost za smrt 15 ljudi, da se ne zataškava šta se dogodilo u Novom Sadu, davanje na uvid sve dokumentacije i procesuiranje odgovornih. ‘Da odgovorni za smrt ljudi završe iza rešetaka kako bi porodice koje su izgubile najmilije dobile pravdu’, rekao je Štimac i dodao da je bio sa studentima koji su u blokadi i da je video da su pametni, znaju šta traže i neće popustiti. Rekao je da ne razmišlja o izborima kao načinu za izlazak iz krize, ali smatra da se mora težiti ka nezavisnom tužilaštvu koje treba da odradi svoj posao. ‘Ako mislite na izbore kao u decembru, tu smo videli krađu na sve moguće načine’, kazao je Štimac i naglasio da su izbori način vlastima da izađu iz krize.“ (FoNet, 7. 12. 2024. goidne)
Foto: FoNet, Milica Vučković
