Rođen 1978. godine u Šapcu.
U rodnom gradu završio je Osnovnu školu “Janko Veselinović” i Šabačku gimnaziju.
„Tokom osnovne škole i gimnazije više puta nagrađivan. Petostruki je pobednik Republičke smotre recitatora (Velika Plana, 1989, Užice, 1991, 1993, 1995, 1997. godine). Baveći se amaterski glumom u Dramskom studiju Šabačke gimnazije, 1995. godine osvojio prvu nagradu za ukupno najbolje glumačko ostvarenje na 37. Republičkom takmičenju amaterskih pozorišta Srbije u Kuli“, navodi u biografiji.
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1997, a diplomirao 2001. godine „kao najbolji student generacije“.
„Tokom osnovnih studija na Pravnom fakultetu više puta nagrađivan: dobitnik je četiri godišnje nagrade Pravnog fakulteta za postignut uspeh u studiranju, nagrada za najboljeg studenta iz fondova Beogradske banke, Narodne banke Srbije, Kraljevskog doma Karađorđevića i Univerziteta u Beogradu. Bio je stipendista Vlade Republike Srbije i Kraljevske Norveške ambasade u Beogradu za postignut uspeh u akademskom sticanju znanja. Trostruki je pobednik Takmičenja u besedništvu na Pravnom fakultetu u Beogradu (1998, 2000, 2001. godine), dvostruki pobednik Saveznog takmičenja pravnih fakulteta u besedništvu (Niš, 2000, Beograd, 2001. godine) i trostruki pobednik Međunarodnog tamičenja u besedništvu Sirmium – Lux Verbi (Sremska Mitrovica, 1998, 2000, 2001. godine)“, ističe.
Poslediplomske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu na smeru pravnoistorijskih nauka, upisao je u oktobru 2001, a u decembru 2002. godine odbranio je seminarski rad poslediplomskih studija pod nazivom „Sabinijanci i prokuleanci“. Tokom poslediplomskih studija 2003. godine, kako ističe, koristio je stipendiju za studijsko usavršavanje Pravnog fakulteta Univerziteta Tjulejn iz Nju Orleansa (Tulane University School of Law, New Orleans – USA) u okviru Letnje škole pomorskog i uporednog prava na Rodosu (Grčka).
„Marta 2003. godine izabran u zvanje asistenta – pripravnika za užu naučnu oblast Rimsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored matičnog predmeta, rukovodio vežbama i iz predmeta Nacionalna istorija države i prava, Opšta pravna istorija (sada Uporedna pravna tradicija) i Retorika. Novembra 2006. godine odbranio magistarsku tezu pod nazivom Odgovornost prodavca za fizičke nedostatke stvari u klasičnom rimskom pravu“, navodi.
Doktorsku disertaciju pod nazivom „Zaštita prava kupca – doprinos rimskog klasičnog prava razvoju evropskog privatnog prava“, odbranio je, „sa odlikom“, u julu 2010. godine.
U juna 2007. izabran je za asistenta Pravnog fakulteta za užu naučno-nastavnu oblast Rimsko pravo, a u aprila 2010. ponovo je izabran u isto zvanje. U martu 2011. izabran je za docenta Pravnog fakulteta za užu naučno-nastavnu oblast Rimsko pravo. Vanredni je profesor na Katedri za pravnu istoriju.
„Sekretar Katedre za pravnu istoriju Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio je u dva mandata (2003-2008.), član je Forum-a Romanum-a – Kluba ljubitelja rimskog prava i antike i član Institutio oratoria-e – Centra za besedništvo (NVO – Beograd).“
U januaru 2014. godine, na predlog Skupštine Privredne komore Srbije, Vlada Srbije ga je imenovala za zamenika predsednika Stalnog izbranog suda unutrašnje arbitraže pri PKS.
Ističe da je navijač „Partizana“ od ranog detinjstva.
„Imali smo voz koji je išao od Rume do Beograda i zastajao je u Šapcu. Ja sam putovao na utakmice Partizana šest sati u jednom pravcu. Bili smo deca, devedesete godine, nemamo novca. Sednemo na voz, pa kada stignemo… Šabac – Beograd, šest sati. Tako sam putovao na utakmicu 1998. godine, bila je teška utakmica. Bio sam na jugu i policija je tada debelo tukla jug. Bio sam među tim navijačima koji su se tada našli u toj poziciji i neću nikada zaboraviti to. Kiša, pokisli kao miševi, dolazimo posle šest sati putovanja pravo na stadion. Tamo smo se tukli sa policijom i onda, na kraju krajeva, vraćate se ponovo šest sati. Do četiri ujutru. Tako su izgledale naše utakmice, ali to je bilo ono kada kažete ‘za druge se navija, Partizan se voli’. Nekad kažem za sebe da ne gledam fudbal, nisam nikakav poznavalac i ne znam ništa o fudbalu, ali volim Partizan. Gledam Partizan, ne fudbal.“ (Maxbetsport.rs, 1. 1. 2021. godine)
U decembru 2014. godine izabran je za predsednika Nadzornog odbora FK Partizan. Na pitanje na koji način je došao u klub, odgovorio je:
„Iznenadio sam se kada su me krajem decembra 2014. godine zvali Vojkan Nedić i Miloš Vazura. Bio sam na kongresu pravnika, na Kopaoniku. Vazura, koji je bio moj student i predsednik studentskog parlamenta na Pravnom, ceni moje pravničke sposobnosti. Naravno, kada Partizan zove, trčeći se prihvata.“ (Blic, 28. 12. 2015. godine)
Od 2016. do 2021. bio je potpredsednik FK Partizan. U februaru 2021. podneo je ostavku na tu funkciju.
„Kako je naveo u zvaničnom saopštenju odlučio se na ovakav korak zbog višednevnog tabloidnog napada na klub, prouzrokovanim hapšenjem navijača, javnog linča i crtanja meta čelnicima crno-belih, sa kojima, bar sa onim najbližim saradnicima, kako je naveo, takođe više nije bio na istim talasnim dužinama. Vuletić je u zvaničnom saopštenju naveo da se Partizan i Humska ulica medijski izjednačavaju sa ozloglašenom Šilerovom, nekadašnjom bazom zemunskog klana, a da je ‘jedan univerzitetski profesor na mandatnoj funkciji potpredsednika u klubu, zasigurno znao ono što oni (navodno) nisu…'“ (Tanjug, 9. 2. 2021. godine)
Istakao je da su razlozi za ostavku drugačiji od onih koji se nameću javnosti.
„Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin kao jedan od krunskih, sumnjivih dokaza nagovestio je medijima da sam ja podneo ostavku u Partizanu tri dana posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, zato što imam previše bilo kakvih veza s ovom grupom. Istina o kojoj nisam hteo do sada da govorim, da bih Partizanu dao mir i da bi ekipa mogla da veže 15 pobeda, jeste potpuno drugačija od onoga što je Vulin izgovorio. Treba da pita svog prijatelja Milorada Vučelića zbog čega sam otišao iz Partizana 9. februara. Naime, 8. februara, po povratku iz bolnice u kojoj sam bio od 24. januara, pojavio sam se u Partizanu i generalni direktor Miloš Vazura me je obavestio da Milorad Vučelić želi da me smeni i da me izbaci iz članstva u Partizanu. Na pitanje zašto se to dešava, rečeno mi je da postoje četiri optužbe protiv mene’, priča Vuletić za Nova.rs. Kako je objasnio, prva optužba je ta da je pokušao da izvede puč u Partizanu i da smeni predsednika koji je bio odsutan zbog korona virusa, dok se druga tačka optužnice ticala toga da ga je bilo previše u medijima. Treća tačka je bila u vezi sa nezadovoljstvo Žarka Zečevića, jer se njegov dugogodišnji prijatelj i tadašnji selektor reprezentacije Ljubiša Tumbaković našao uvređenim zbog slučaja Borjan. Poslednja optužba se tiče toga da je uvredio predsednika države pominjući njegovu porodicu.“ (021.rs, 9. 3. 2021. godine)
U emisiji „Utisak nedelje“ govorio je o ulozi koju je u „Partizanu“ imao generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić.
“Novak Nedić je bio u Partizanu u vreme dok ja još nisam bio član uprave, bio je član uprave za vreme gospodina Đurića. Međutim, njegov otac je bio član uprave u vreme kada sam ja bio predsednik Nadzornog odbora i mi smo imali jednu situaciju koja je u tom pogledu bila interesantna. Mi smo pokušali da 2016. godine branimo instituciju Partizana baš od takvih situacija koje su pretile da navijači preuzimaju klub. Novak Nedić je stajao iza te grupe. Tada to nije bila Belivukova grupa, bila je navijačka grupa.“ (Nova.rs, 14. 2. 2021. godine)
Kazao je i da je Nedić bio deo struje u klubu protiv koje se borio.
“To je bio jedan obračun između dve struje u Partizanu. Jednu je predvodio Nedić i druga koju je predvodila sadašnja uprava. Tu je bilo pitanje strukture i strategije kako će se voditi Partizan, da li će se voditi institucionalno ili stihijski. Ja sam stajao na stanovištu, da je jako važno da institucija Partizana opstane, da navijači imaju svoju ulogu koja je bitna, ali da ne mogu imati onu ulogu koju je tada predvideo Novak Nedić”. (Nova.rs, 14. 2. 2021. godine)
Govorio je o tome da je predsednik kluba Milorad Vučelić bio „šaman“ koji je prenosio poruke „najvišeg božanstva“, predsednika Vučića.
“Imamo predsednika Partizana, gospodina Vučelića, koji se pojavljuje kao neka vrsta vrhovnog vrača, vrhovnog šamana. To znači da vi dobijate nekakve signale od vrhovnog šamana o tome šta najviše božanstvo misli i kakvo je mišljenje tog božanstva, totema u vezi sa svim stvarima koje mi u Partizanu treba ili ne treba da govorimo, da radimo. Mi jednostavno ne znamo nikada da li nam vrhovni šaman šalje istinu govoreći šta totem misli ili jednostavno samo imamo situaciju da on, valjda u toj totemističkoj želji da se prilagodi svemu, nama šalje nešto što se zove preventiva.” (Nova.rs, 25. 2. 2021. godine)
Međutim, svega mesec dana ranije, o Vučeliću je govorio kao „esencijalno važnom“ za „Partizan“.
„Ja trenutno menjam gospodina Vučelića do njegovog povratka. Želim mu što brži oporavak, on je esencijalno važan za naš klub i Sportsko društvo. Funkcionisanje ovako velikog kluba je u rangu nekog od najvećih ministarstava. Veliki sistem, broj ljudi, nadležnosti, navijača, svetla javnosti. Sve to je uvezano. Ja sam izabrano lice u Partizanu, nisam zaposlen, nemam platu. Radim kao volonter, ali doživljavam ovaj posao ponekad i primarno u odnosu na svoj osnovni, kao profesor. Znam koliko znači to navijačima.“ (Maxbetsport.rs, 1. 1. 2021. godine)
Nakon što je u medijima objavljen telefonski razgovor koji je vodio sa Belivukom, najavio je da će da će se „predati“ Tužilaštvu za organizovani kriminal i tražiti da bude ispitan o navodnoj saradnji sa Belivukovom grupom. Istog dana kada je trebalo, prema najavi, da da iskaz, izjavio je da su ga „presreli“ pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) i uručili mu poziv da se „hitno“ javi u prostorije SBPOK kako bi bio saslušan u svojstvu građanina.
“Može se reći da je via facta i došlo do privođenja. Suštinski sam bio pozvan od strane SBPOK da u svojstvu građanina dam izvesna obaveštenja na okolnosti u vezi sa tri krivična dela koja se stavljaju na teret ili za koja se sumnjiči grupa Veljka Belivuka. Reč je o otmici, iznudi i pranju novca. Mene je zaista potpuno iznenadilo da mogu da dam neke informacije o tome i nisam ih ni davao, niti su me pripadnici SBPOK o tome ispitivali. Oni su mi, čim sam došao na razgovor, odmah rekli da je moralo nešto da bude napisano kao pravni osnov i da to nema nikakve veze sa mnom. Dosta je značajno da su organi SPBOK nekako znali da ću se tog dana naći u 8.15 u kafiću blizu samog Tužilaštva za organizovani kriminal. Najavio sam dan ranije odlazak kod tužioca i čini mi se da je nekome to očigledno smetalo, neko nije želeo da se tamo pojavim.” (Nova.rs, 11. 3. 2021. godine)
Izjavio je da „spinovanje“ i to što se njemu „imputira bilo kakva ozbiljna veza“ sa Belivukom, a da se pritom skrivaju njegovi mnogo veći „drugari“, neće proći „ako imamo pravnu državu“.
„Vuletić je za televiziju N1 potvrdio da će zbog takvih tvrdnji podneti tužbe protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, ‘na osnovu člana 138 Krivičnog zakona’, koji su, kako je naveo, prekršili predsednik države i ministar policije, time što su kod njega izazvali ‘osećaj nebezbednosti’. Povodom transkripta jednog njegovog telefonskog razgovora sa Belivukom, koji je objavljen u Srpskom telegrafu, Vuletić je rekao da se sa njim ‘čuo samo jednom’ i da je reč bila ‘potpuno o ’Partizanu’ i ništa drugo’, kao i da Belivuk ‘nikada nije dolazio na Pravni fakultet’.“ (Slobodna Evropa, 8. 3. 2021. godine)
List „Danas“ ističe da „Vuletićev kočoperan odgovor na kampanju satanizacije nikoga ne bi trebalo da iznenadi“.
„Godinama unazad on je uživao u javnom prepucavanju a dostupne platforme za (kontra)napade bile su mu saopštenja Partizana i Tviter. Zbog objavljivanja uvredljive fotomontaže deteta golmana Crvene zvezde Milana Borjana krajem prošle godine reagovao je Rektorski kolegijum univerziteta, najoštrije osuđujući njegov postupak. Crvena zvezda mu je, inače, neiscrpan izvor inspiracije, a njegov stav o rivalskom klubu najbolje je sam sumirao u jednom tvitu: ‘Ono što je ISIS za Palmiru, to je CZ za srpski fudbal’.“ (Danas, 12. 3. 2021. godine)
Početkom juna 2021. osnovao je politički pokret „Crno na belo“. Istakao je da će biti formirani gradski i opštinski odbori i da će se pokret boriti za „pravnu i pravednu državu“. Naglasio je da je pokret antirežimski, ali podjednako udaljen i od stavova, delanja i ponašanja „takozvane srpske opozicije“.
„Ovo je pokret koji će najviše ličiti na ono što su projektovali studenti na protestima 1996. godine, kada su program definisali sa ‘Ne desno, ne levo, već pravo, ne bezakonje već pravo’ i pokušaćemo da građanima ponudimo program koji se može svesti na poruku da je jedino pravna država garant za sve’, kazao je Vuletić.“ (Nova.rs, 1. 6. 2021. godine)
Foto: Printscreen Youtube/Nova.rs
