Rođen 1951. godine u Beogradu.
Osnovnu, srednju školu i Pravni fakultet (1980) završio u Beogradu.
„Po diplomiranju jedno vreme je bio advokat, a potom započinje privatni biznis, suvlasnik je firme koja uvozi ‘Pampers pelene’.“ (Glas javnosti, 5. 9. 2000. godine)
U politiku je ušao krajem 1993, najpre kao simpatizer Srpskog pokreta obnove, potom kao član te partije, da bi od 1994. bio član Predsedništva SPO. Ističe da je „unuk generala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta Srpske kraljevske vojske u otadžbini i vođe četničkog pokreta za vreme Drugog svetskog rata“.
„Moj deda se zalagao za demokratiju u Srbiji i moji pogledi slede to zalaganje. Od njega sam nasledio staloženost, mirnoću i nepogrešivost procene prave strane. To možda nije strana koja profitira i pobeđuje, ali se neću pred unucima stideti za odluke koje sam doneo.“ (Glas javnosti, 23-24. 1. 1999. godine)
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u decembru 1993. izabran je, kao kanditat DEPOS-a, za poslanika u Skupštine Srbije, a na zasedanju 11. februara 1994. postao je potpredsednik parlamenta. Ponovo je izabran za poslanika na izborima u septembru 1997, a potom opet i na funkciju potpredsednika Skupštine Srbije.
Kada je nakon samo pola godine od dolaska na funkciju gradonačelnika, krajem septembra 1997, Zoran Đinđić na inicijativu Srpskog pokreta obnove, a uz pomoć glasova odbornika Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, smenjen sa funkcije, to mesto bilo je upražnjeno više od godinu dana. A onda je 22. januara 1999. za gradonačelnika izabran Mihailović.
„Vojislav Mihailović izabran je za novog predsednika Skupštine Beograda na jučerašnjoj sednici gradskog parlamenta. Mihailović je na mesto gradonačelnika došao glasovima odbornika SPO i SPS, dok članovi DS i SRS nisu učestvovali u glasanju koje je, po Statutu grada, bilo tajno. Radikali i demokrate izneli su niz optužbi na predlog SPO za novog predsednika Skupštine jer, kako su naveli, Mihailović do sada nije bio zapažen u radu gradskog parlamenta. ‘Ovakav čovek odgovara SPO jer se on mnogo ne meša u poslove već ćuti, a to je izgleda presudan kvalitet za ulazak u ovu vlast. Trebalo je predložiti nekog ko nije iz ove garniture’, rekao je Goran Vesić u ime demokrata. Odbornici SRS takođe su kritikovali predlog za izbor novog predsednika jer je on član SPO, ‘stranke koja je Grad dovela do kolapsa u svim komunalnim sistemima’.“ (Glas javnosti, 23-24. 1. 1999. godine)
Tri decenije SPO – od vulkana do priveska
Kada je u julu 2000. tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević promenio Ustav, a potom i raspisao redovne savezne, ali i prevremene izbore za predsednika federacije, Demokratska opozicija Srbije odlučila je da njen kandidat bude Vojislav Koštunica. Ali, lider SPO Vuk Drašković kazao je da je za njegovu partiju to neprihvatljivo i da je SPO odlučio da za predsednika kandiduje Vojislava Mihailovića. SPO, istakao je Drašković, nada se “da će njegovu kandidaturu kao najboljega kandidata sa najviše šansi protiv Miloševića prihvatiti i ostale opozicione partije.“
„Od svih predsedničkih kandidata jedino Vojislav Mihailović može odbraniti Kosovo, jer nudi jasan koncept preuređenja odnosa između Srbije i Crne Gore, a gubitkom Crne Gore automatski bi palo Kosovo, kazao je Drašković”. (Beta, 14. 8. 2000. godine)
Na izborima 24. septembra SPO je nastupio samostalno i doživeo težak izborni poraz. Vojislav Mihailović dobio je svega 2,95 odsto glasova, a SPO nije uspeo da preskoči cenzus (4,89 odsto).
Krajem 2004. savezni i repubički poslanici Srpskog pokreta obnove, među kojima su bila i dva potpredsednika stranke Mihailović i Veroljub Stevanović, objavili otvoreno pismo u kome su naveli da je stranka nenamenski potrošila 136.000 evra dobijenih iz republičkog budžeta, dok pojedini odbori u unutrašnjosti nemaju ni za komunalne usluge i telefonske račune. Danica Drašković je optužila tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunicu i direktora BIA Radeta Bulatovića da stoje iza tog pisma i tužila potpisnike pisma zbog klevete.
„Nezadovoljlni funkcioneri posebno su ogorčeni kadrovskom popunom oko 500 mesta u republičkim organima i upravnim odborima, koja, kako prenosi ovaj dnevnik (Kurir), po rođačkim i prijateljskim principima. Takođe, potpisnici su ljuti na Draškovića i zbog načina na koji se vrši selekcija predloženih kandidata za poslanike.“ (B92, 17. 12. 2004. godine)
Nekoliko dana kasnije SPO je saopštio da su „otklonjeni nesporazumi“, da je dogovoreno da se ubuduće sva sporna pitanja moraju pokretati i rešavati isključivo u organima stranke, a da je sednica Glavnog odbora otkazana posle dogovora Draškovića i poslanika.
Ali, početkom marta 2005. Mihailović saopštava da se razišao s liderom SPO.
„Mihajlović je rekao da Drašković izdaje ideju SPO, pravi raskol u stranci i da zato treba postaviti pitanje njegove odgovornosti. ‘Očekujem da poslanici SPO u Skupštini Srbije uskoro razgovaraju s predstavnicima Vlade o daljoj podršci. Devet poslanika SPO i dalje čini parlamentarnu većinu pošto je propao pokušaj stvaranja samostalnog poslaničkog kluba SPO koji bi ucenjivao Vladu. Imam informacije i da Drašković pregovara s Bogoljubom Karićem, čuo sam da porodica Drašković već nekoliko dana večerava s Karićem. A čuo sam da postoje i tajni pregovori s Demokratskom strankom’, rekao je Mihailović za ‘Blic’.“ (B92, 7. 3. 2005. godine)
U maju 2005. na Ravnoj Gori Mihailović i Veroljub Stevanović osnivaju Srpski demokratski pokret obnove.
„Na Ravnoj gori juče je oko 10.000 pristalica Srpskog pokreta obnove koji podržavaju sada već bivše članove ove stranke Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihailovića osnovalo Srpski demokratski pokret obnove. Osnivanju nove stranke prisustvovali su gosti iz Šapca, Modriče, Beograda, Novog Sada, Banje Koviljače, Divčibara, Topole, Kragujevca, kao i gosti sa Majevice, Brčkog i Drinskog odreda. SDPO saopštio je juče da će biti stranka desnog centra i do daljeg će je voditi narodni poslanici Veroljub Stevanović i Vojislav Mihailović. Stranka će biti odana izvornoj ravnogorskoj ideji đenerala Mihajlovića i nacionalno-demokratskim načelima. Vojislav Mihailović je rekao da će se nova stranka zalagati da se zemlja uvede u krug proširene evropske porodice. ‘Kao što je đeneral Mihailović znao da 1941. godine prepozna i saveznički i demokratski, ali i srpski nacionalni interes, tako i mi danas sa Ravne gore šaljemo poziv svim srpskim patriotama da nam se priključe i da sa drugim strankama iste orijentacije uspravimo otadžbinu i legalnim putevima je uvedemo u krug proširene evropske porodice’, istakao je on.“ (Glas javnosti, 15. 5. 2005. godine)
Mihailović je sa Stevanovićem postao kopredsednik SDPO-a. A u Skupštini Srbije od trinaest poslanika SPO-a devetoro njih je prešlo u SDPO. Formiran je novi poslanički klub „Nova Srbija i samostalni poslanici devet plus devet“, čiji član je bio i Mihailović.
„Član kluba ‘NS i samostalni poslanici devet plus devet’ SDPO Vojislav Mihailović nije juče govorio o eventualnoj mogućnosti da SDPO dobije novac za devetoricu poslanika koji su bivši članovi SPO. On je samo najavio formiranje novog poslaničkog kluba na čijem je čelu Veroljub Stevanović iz SDPO, dok će ga na mestu šefa poslaničke grupe menjati Miroslav Markićević iz NS. ‘Dosadašnji naziv poslaničkog kluba SPO-NS nije imao vezu sa realnošću pošto devetorica poslanika nisu više članovi SPO, pa smo formirali novi klub’ – rekao je Mihailović za ‘Blic’.“ (Blic, 23. 8. 2005. godine)
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim početkom 2007. SDPO je nastupio na listi Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija – dr Vojislav Koštunica. Ta koalicija osvojila je 47 poslaničkih mesta, od kojih su dva pripala SDPO-u, jedan Mihailoviću.
Krajem 2007. predsednik Koalicije „Zajedno za Kragujevac“ Veroljub Stevanović, ujedno i kopredsednik SDPO, potpisao je sa liderom G17 plus Mlađanom Dinkićem koalicioni sporazum, što se nije dopalo Mihailoviću.
„Lider G 17 plus Mlađan Dinkić i predsednik Koalicije ‘Zajedno za Kragujevac’ Veroljub Stevanović potpisali su juče u Kragujevcu koalicioni sporazum o zajedničkom nastupu na predstojećim lokalnim i sledećim parlamentarnim izborima.
Stevanović, koji je inače kopredsednik SDPO, iznenadio je tim potezom čak i svoje stranačke partnere: ‘SDPO ostaje u ‘narodnjačkoj’ koaliciji sa DSS i NS i sa njima izlazimo na lokalne i pokrajinske izbore. Stevanović je sklopio savez sa G 17 plus na svoju ruku i o tome ćemo razgovarati unutar stranke, rekao je za ‘Novosti’ Vojislav Mihailović, drugi predsednik SDPO.“ (Večernje novosti, 28. 12. 2007. godine)
Koalicija „Zajedno za Kragujevac“ je na lokalne izbore u maju 2008. izašla sa G17 plus, a posle izbora je sa socijalistima i DS, činila vladajuću većinu u Kragujevcu, dok SDPO-a Vojislava Mihailovića nije bilo na izbornim listama.
Ta stranka nije se registrovala po novom zakonu 2010. godine.
„Mi i ne skupljamo potpise. SDPO više ne postoji’, rekao nam je Bogoljub Pejčić.“ (Večernje novosti, 18. 1. 2010. godine)
U decembru 2014. Mihailović je govorio na osnivačkoj skupštini Srpske narodne partije, na čijem je čelu Nenad Popović, i postao je član Predsedništva SNP.
Na izborima za Skupštinu grada Beograda, održanim u martu 2018, bio je prvi na listi Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS). Lista je osvojila svega 4.291 glas (0,53 odsto).
Mihailović je izabran za člana Predsedništva POKS, a potom i za potpredsednika.
Krajem 2021. saopšteno je da će na novim izborima za Skupštinu grada Beograda u aprilu 2022. Koalicija NADA, koju čine POKS, DSS i 28 udruženja građana, Mihailovića kandidovati za gradonačelnika Beograda.
Početkom 2022. deo rukovodstva POKS, koji ne priznaje Žiku Gojkovića za predsednika stranke, saopštio je da je za predsednika stranke izabran Mihailović.
„Ta struja članstva POKS tvrdi u saopštenju da je dobila podršku delegacije Demokratske stranke Srbije (DSS), kao i princa Vladimira Karađorđevića, ali i javnih ličnosti – poput akademika Matije Bećkovića i pesnika Blagoja Bakovića. ‘Sa ovog skupa dali smo i snažnu podršku našem zajedničkom kandidatu za predsednika Srbije Milošu Jovanoviću’, izjavio je Mihailović, koji je kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije NADA. U saopštenju se navodi da će u utorak biti podnet zahtev Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu za upis u registar novog predsednika stranke Vojislava Mihailovića i brisanje starog. Druga struja POKS ranije danas je saopštila da je izabrala Žiku Gojkovića za predsednika a Miloša Parandilovića za zamenika predsednika stranke.“ (Beta, 3. 1. 2022. godine)
U avgustu 2022. Koalicija NADA saopštila je da je POKS Vojislava Mihailovića upisan u Registar političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, navodeći da je time završen spor oko imena tog pokreta.
U novembru 2022. izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije.
Foto: FoNet, Nenad Ðorđević
