Rođen je 1975. u Beogradu.
Završio je Prvu beogradsku gimanziju, u kojoj mu je psihologiju predavao bivši predsednik Srbije Boris Tadić. Diplomirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž. Magistarske studije iz oblasti državne administracije završio je na Univerzitetu Harvard.
„Meni roditelji nisu platili školovanje ni na Kembridžu, ni na Harvardu – za oba sam dobio stipendije, i to ne iz Srbije. Moj je otac bio rukovodilac u Jugopetrolu dok se sredinom 90ih nije sukobio sa lopužama na vlasti, i morao da ode u egzil. Vratio se 6. oktobra 2000.“ (Tviter, 29. 3. 2021. godine)
Radio je u Londonu kao finansijski analitičar u „Deutsche Bank“, zatim „Dresdner Kleinwort Benson Bank“ i „AstraZeneca Pharmaceuticals“ u Londonu. Bio je i finansijski menadžer Osnivačke skupštine Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.
Oktobra 2000. postavljen je za savetnika Borisa Tadića, koji je tada bio ministar telekomunikacija SRJ, a od 2003. godine savetovao je Tadića i na mestu ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Od jula 2004. bio je savetnik za međunarodne odnose i šef spoljnopolitičkog tima predsednika Srbije. U maju 2007. postao je ministar spoljnih poslova u Vladi Vojislava Koštunice, a istz funkciju zadržao je i u Vladi Mirka Cvetkovića (2008-2012).
Na Skupštini Demokratske stranke u decembru 2010. godine kandidovao se za mesto potpredsednika partije, ali je izgubio.
„Za funkciju potpredsednika DS birano je pet, od prijavljenih šest kandidata. Izabrani su: Dušan Petrović, Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić, Dragan Đilas i Jelena Trivan.“
Početkom juna 2012. izabran je za predsednika Generalne skupštine UN. Na tom mestu bio je do septembra 2013.
Od 2011. do 2015. godine obavljao je funkciju predsednika Teniskog saveza Srbije.
Februara 2013. isključen je iz Demokratske stranke zbog nepoštovanja odluke Glavnog odbora DS i kršenja Statuta stranke.
„Statutarna komisija DS jednoglasno je odlučila da odbije žalbu Vuka Jeremića na raniju odluku Izvršnog odbora DS o njegovom isključenju iz te stranke. ‘Ovim je Jeremić isključen iz članstva DS, a odluka Statutarne komisije o ovom pitanju je konačna’, piše u saopštenju DS. Izvršni odbor DS je sredinom februara doneo odluku o isključenju Jeremića iz stranke zbog nepoštovanja odluke Glavnog odbora da poslaničke mandate vrate poslanici Skupštine Srbije koji su bili članovi prethodne vlade. Na tu odluku Jeremić se žalio Ustavnom sudu koji je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti.“ (Slobodna Evropa, 15. 3. 2013. godine)
Prema podacima Agencije za privredne registre u septembru 2013. Jeremić osniva Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), „međunarodne neprofitne organizacije, koja se bavi javnim politikama“. Predsednik je CIRSD, sa sedištem u Beogradu i Njujorku, kao i glavni i odgovorni urednik magazina Horizons.
Njegovu kandidaturu za mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Vlada Srbije podržala je odlukom od 12. aprila 2016. godine.
„Portugalac Antonio Gutereš novi je generalni sekretar UN, saopštio je posle sednice tog tela ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin. Prema prvim izveštajima, Gutereš je u poslednjem neformalnom izjašnjavanju dobio 13 pozitivnih glasova, bez negativnih, uz dva neutralna. Kandidat Srbije Vuk Jeremić je zadržao drugu poziciju sa osam pozitivnih glasova, od toga je dobio tri glasa zemalja stalnih članica SB UN, pet negativnih, od toga dva zemalja stalnih članica SB UN i dva neodređena. Jeremića su podržale Kina, Rusija i Francuska od stalnih članica SB UN, a negativan glas dobio je od SAD i Velike Britanije.“ (Danas, 5. 10. 2016. godine)
Bio je kandidat za predsednika Srbije na izborima održanim u aprilu 2017. godine, a njegovu kandidaturu ispred Grupe građana “Moramo bolje” podržali su Dušan Petrović, Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović, Veroljub Stevanović i Janko Veselinović. Na tim izborima osvojio je 206.676 glasova (5,66 odsto).
Na osnivačkoj skupštini Narodne stranke, održanoj 22. oktobra 2017. godine, jednoglasno je izabran za predsednika te partije, čija su programska načela, kako je istaknuto, moderna i razvojna ekonomska politika, pravna država i nezavisne institucije, pomirenje nacionalnog i građanskog u Srbiji kao i vojna neutralnost zemlje.
U decembru 2021. izborna skupština Narodne stranke ponovo ga je izabrala za predsednika partije. A još jednom u oktobru 2023.
Na izborima održanim u aprilu 2022. nije se kandidovao ni za jednu državnu funkciju, ističući da „drži reč, pošto je ranije najavio da neće biti kandidat“.
Nakon parlamentarnih izbora održanih u decembru 2023, na kojima je Narodna stranka osvojila svega 0,9 odsto glasova, podneo je ostavku na funkciju predsednika stranke.
„Ovu odluku sam doneo pre nekoliko dana, a večeras sam je saopštio ljudima za koje sam osećao potrebu da o tome budu obavešteni pre ostatka javnosti – članovima Predsedništva Narodne stranke. Imajući u vidu izborne rezultate, ovo je jedini odgovoran korak kojim se čuva dostojanstvo stranke, i neophodan preduslov za to da bi ona mogla da se ponovo uzdigne, ostajući verna svojoj izvornoj politici i principima. Ponosim se što sam u prethodnih šest godina imao čast da predvodim izuzetne ljude, kojima je interes naroda i Srbije bio na prvom mestu. Oni su mi postali porodica i moći će uvek na mene da računaju. Novog lidera Narodne stranke će izabrati naši članovi na Izbornoj skupštini stranke. Ja se neću ponovo kandidovati za predsednika, ali novo rukovodstvo će imati moju bezrezervnu podršku.“ (Tviter, 22. 12. 2023. godine)
Poslednji put ažurirano: 23. 12. 2023.
