Rođen 1967. u Lučanima.
„Moje detinjstvo, nažalost, umnogome je odredio događaj od kojeg se ni dan-danas ni ja ni moja porodica još nismo potpuno oporavili. Naime, kada sam imao devet godina, umrla mi je tri godine starija sestra Vesna. Imala je urođenu srčanu manu, danas bi to bio rutiski lekarski zahvat, ali te 1976. godine potrebna operacija bila je veoma komplikovana, a najbolji stručnjaci iz te oblasti bili su u Ženevi. Moji su tada prodali sve što su imali, dali svu ušteđevinu, čak je pomogla i lokalna samouprava da bismo poslali našu Vesnu u Švajcarsku. Međutim, posle operacije, nešto se iskomplikovalo… Ja sam inače, kao klinac bio stidljiviji i povučeniji, a posle te tragedije trebalo mi je dosta da se vratim u normalu. Ali život je išao dalje…“ (Mozzart sport/Ekapija, 12. 4. 2011. godine)
Odbojkom je počeo da se bavi još u osnovnoj školi.
„Kada je na polugodištu između sedmog i osmog razreda osnovne izrastao čitavih 25 centimetara, sve do 193, što je još više istaklo njegova neuobičajeno široka i podignuta ramena, drugari u Lučanima, gde se rodio i gde je odrastao, nisu mu verovali da to nije ‘zaradio’ u teretani. ‘Moji roditelji nikad, baš nikad nisu podigli ruku na mene, niti su zbog nečega vršili pritisak na mene. Od samog početka uspostavili smo to međusobno poverenje, a naučili su me da poštujem druge, pogotovo starije. Mislim da sam im vratio to ukazano poverenje – uvek sam bio odličan đak, nikad nisam napravio nikakav problem…“ (Mozzart sport/Ekapija, 12. 4. 2011. godine)
Kaže da je najpre trenirao karate.
„Krenuo sam sa karateom, da bi me nastavnik koji je selektirao decu na časovima fizičkog opredelio za odbojku. Većina iz društva je bila na fudbalu, pa sam im se na kratko pridružio. Trenirao sam i košarku, a na kraju se vratio odbojci. Paralelno, u uzrastu od petog do osmog razreda, bio sam u šahovskoj sekciji i predstavljao školu i ekipno i pojedinačno. U Sokobanji na republičkom takmičenju osvojio sam drugo mesto. Šah volim i danas ga igram ‘onlajn’. Svakodnevno u poslednjih godinu i po, posle duge pauze stvorene drugim interesovanjima.“ (Alo, 5. 12. 2017. godine)
Već kao srednjoškolca primetili su ga mnogi odbojkaški klubovi.
„Bio sam hemijski smer i odličan đak, ali priznajem da sam uvek bio miljenik profesora. Znali su svi da već poprilično ozbiljno treniram odbojku, već sam bio i reprezentativac, pa su mi izlazili u susret kad god je to bilo moguće. Prve tri godine završio sam u Lučanima, a četvrtu u Beogradu. Taj prelazak u veliki grad nije mi predstavljao problem, odlično sam se uklopio i brzo uhvatio ritam.“ (Mozzart sport/Ekapija, 12. 4. 2011. godine)
Prvi profesionalni ugovor potpisao je s Partizanom.
„Svoje prve profesionalne odbojkaške korake Željko Tanasković je napravio u crno-belom dresu. Boje Partizana branio je od 1984. do 1992.godine, a sa crno-belim timom osvojio je: prvenstvo SFRJ – 1989/90. i 1990./91. i Kup SFRJ: 1989/90, 1990/91.“ (sportstars.rs)
U sezoni 1992/93 igrao je za Panatanaikos, a od 1993. do 1997. za Ktisifon. Od 1997. do 2000. igrao je za Crvenu zvezdu.
„Da li su vam zamerili igranje u Zvezdi? ‘Mnogi me to pitaju, a moj odgovor svima je: Ja sam partizanovac u srcu i duši. Odbojka je, ipak, sport u kojem nije toliki rivalitet među navijačima, kao što postoji u fudbalu i košarci. Niko ni iz Partizana mi nije zamerio. A trebalo je da se vratim u moj klub. Međutim, tada je tim bio mlad i bilo bi suludo da ja, zbog svog imena, zauzmem mesto nekom mladom igraču. Konkretno Spirovskom. Tada smo Dejan Brđović i ja igrali u Grčkoj, u vreme kada je naša reprezentacija počela da ostvaruje odlične rezultate. U razgovoru sa ljudima iz Saveza tražilo se rešenje kako da ambijent iz državnog tima prenesemo na klubove. Da ih poboljšamo. A s obzirom na to da smo Brđa i ja bili na zalasku karijere, postignut je dogovor da dođemo u Zvezdu. Više da promovišemo odbojku, nego da igramo da bismo zaradili.“ (Alo, 5. 12. 2017. godine)
Bio je dugogodišnji kapiten nacionalnog tima, za koji je odigrao više od 250 utakmica na mestu srednjeg blokera.
Sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio je bronzane medalje na evropskim prvenstvima u Atini 1995. i Beču 1999. godine, kao i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, a srebrne na Evropskom prvenstvu u Holandiji 1997. i na Svetskom prvenstvu u Japanu 1998. godine.
Dobitnik je više od 500 plaketa, povelja i priznanja.
„Među preko 500 plaketa, povelja, priznanja koja je dobio Tanasković, pored trofeja i medalja mogla bi da se izdvoje dva: ‘Sportista grada Beograda’ i ‘Počasni građanin Lučana’.“ (Alo, 5. 12. 2017. godine)
Od 2005. godine predsednik je Saveza za školski sport Srbije.
U martu 2017. potpisao je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, u kome je navedeno da „650 intelektualaca, umetnika i sportista svojim imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju“.
U oktobru 2017. izabran je za predsednika Odbojkaškog kluba Partizan. Sada je počasni predsednik kluba.
„Odbojkaški klub Partizan želi da u narednom periodu ponovo osvaja trofeje, dugujemo veliku zahvalnost državi što nam pomaže da sve naše selekcije funkcionišu i učinićemo sve da rezultatima opravdamo poverenje. Velika zahvalnost državi koja dve godine uzastopno pomaže naše akcije, gde imamo mogućnost da funkcionišemo. Od predsednika države Aleksandra Vučića, preko ministra sporta (Vanja Udovičić) i predsednika Saveza (Zoran Gajić) pomažu se klubovi koji su baza svakog sporta. Naravno, hvala i sponzorima, a mi ćemo se truditi da rezultatima opravdamo podršku’, rekao je Tanasković na konferenciji za medije.“ (Večernje novosti, 22. 12. 2021. godine)
U februaru 2018, pred beogradske izbore, podržao je listu „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“.
U martu 2020, na Kongresu ISF (Svetske školske sportske federacije), izabran je za predsednika Evropske federacije školskog sporta (ESF).
„A što se tiče mog izbora, počastvovan sam jer je Evropska federacija školskog sporta osnovana u Beogradu i što ću imati priliku da budem upisan kao prvi predsednik takve organizacije. Predstoji nam puno posla, a sve za promociju sporta, i budućnost dece osnovnih škola i srednjoškolaca’, istakao je Tanasković.“ (sportskisavezbeograda.org.rs, 4. 3. 2020. godine)
U septembru 2022. izabran je za generalnog sekretara Jugoslovenskog sportskog društva Partizan (JSDP).
U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
U oktobru 2024, na Skupštini Svetske školske sportske federacije u Manami, odlučeno je da on bude na čelu komisije koja će voditi Svetsku organizaciju (ISF) do izbora u aprilu 2025. godine.
„Posla ostavke dosadašnjeg predsednika ISF Petrinke (privatni razlozi), članovi Izvršnog odbora su mu se zahvalili i izabrali su petočlanu komisiju koja će voditi svetsku federaciju do aprila 2025, kada će biti održana izborna Skupština ISF. Predsednik te komisije je naš Željko Tanasković.“ (Studio B, 27. 10. 2024. godine)
U februaru 2025. izabran je za predsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan (JSDP), nakon što je na istoj sednici skupštine smenjen dotadašnji predsednik Ostoja Mijailović.
Foto: Screenshot/YouTube@TV Partizan
