U političkom životu Leskovca učestvuje punih 40 godina, a u gradu je poznat po nadimku Žika Žmigavac.
Nakon Saveza komunista, od početka devedesetih godina prošlog veka, pa sve do nedavno, bio je lojalan SPS-u. Tokom devedesetih nalazio se na funkciji načelnika Jablaničkog okruga, a nakon toga izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije.
Zbog bliskosti sa režimom Slobodana Miloševića bio na spisku osoba kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU.
Jula 1999. godine realizator TV Leskovca Ivan Novković javno ga je pozvao da podnese ostavku jer je „naneo katastrofalne posledice nama građanima, a i seljacima“ i jer je odgovoran što je tokom bombardovanja iz tog regiona mobilisano oko 40.000 ljudi. Nakon toga usledili su protesti 20.000 Leskovčana koji su tražili Stefanovićevu ostavku. Nije je podneo, ali su mu u protestima nastradali automobil i kuća.
Još gore je prošao 5. oktobra 2000. kada mu je grupa demonstranata provalila u porodičnu kuću u Leskovcu i zapalila je.
Obavljao je je funkciju direktora Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod“ u Leskovcu. Obavljao je funkciju predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Leskovca, a zatim i predsednika opštine Leskovac.
Sa mesta predsednika Skupštine grada Leskovca smenjen je u aprilu 2015. na inicijativu Socijalističke partije Srbije koju je napustio par meseci ranije i osnovao udruženje Liga za Leskovac.
