Rođen 1946. godine.
U biografiji navodi da je završio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a dodaje da se „kao reditelj potpisao više od 300 puta“. Ističe da je po profesiji reditelj i dramski pisac.
„Na srpskoj kulturnoj sceni reditelj Živorad Žika Ajdačić aktivno je prisutan više od četiri decenije. Tokom svih ovih godina, pored osnovnog zanimanja, umetnosti i kulturi bio je posvećen kao pisac, ali i producent mnogobrojnih muzičko-scenskih projekata od Dragačevskog sabora trubača, preko Festivala mladih u Knjaževcu, Umetničkog karavana kroz Jugoslaviju, pa do Dubrovačkih letnjih igara, Televizijskog festivala u Portorožu, radio emisija u Ohridu…“ (Pečat, 6. 6. 2013. godine)
Bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije u dva mandata, predsednik skupštinskog Odbora za nauku, kulturu i obrazovanje, „predsednik i član uprave najznačajnih kulturnih institucija u zemlji“.
„Njegov društveno-politički, a posebno kulturni angažman obuhvatao je poslove poslanika delegata u Skupštini Republike Srbije u dva mandata; predsednika Odbora za nauku, kulturu i obrazovanje Skupštine Republike Srbije; delegata odbornika Skupštine grada Beograda, predsednika Komisije za međunarodnu saradnju grada Beograda, u dva mandata bio je član Predsedništva SSRN Beograda zaduženog za kulturu, bio je predsednik Upravnog odbora Pozorišta na Terazijama, član UO „Zvezdara-teatra“ i Pozorišta „Boško Buha“… Jedan je od osnivača i prvi predsednik BELEF-a, član je Saveta Fakulteta muzičke umetnosti Srbije, potpredsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije i član Komisije za dodelu priznanja umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.“ (Pečat, 6. 6. 2013. godine)
U biografiji se navodi da je obavljao veliki broj funkcija i da je dobitnik brojnh priznanja.
„Takođe, svesrdno radi na poslovima generalnog sekretara KPZ Srbije, člana UO Narodnog pozorišta u Beogradu (drugi mandat), predsednika UO za zaštitu prava interpretatora, člana Odbora za organizaciju manifestacije ‘Dani Beograda’ i člana Komisije za scensku delatnost Sekretarijata za kulturu grada Beograda. Ajdačić je i član Komisije za sticanje i oduzimanje statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja, koju obrazuje Vlada Srbije na predlog resornog ministarstva.“ (Pečat, 6. 6. 2013. godine)
„Dobitnik je Vukove nagrade, Zlatnog beočuga, Nušićeve nagrade, Nagrade Radio-televizije Srbije, Nagrade povodom stogodišnjice Udruženja književnika Srbije, Nagradu za umetnički program Univerzijade u Zagrebu kao i Zimske Olimpijade u Sarajevu…“ (Vesti-online, 14. 10. 2012. godine)
U aprilu 2013. izazvao je buru negodovanja izjavom da „filmska produkcija ne valja, da su pare potrošene na filmove koji skrnave kulturu Srbije, koji ne promovišu njene već belosvetske vrednosti“.
„Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Beograd i v. d. generalnog sekretara Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, izjavio je da ‘filmska produkcija ne valja, da su pare potrošene na filmove koji skrnave kulturu Srbije, koji ne promovišu njene već belosvetske vrednosti’. Kao primer za to naveo je filmove ‘Ako zrno ne umre’ Siniše Dragina, ‘Mamaroš’ Momčila Mrdakovića, ‘Karaulu’ Rajka Grlića, ‘Podunavske Švabe’ Marka Cvejića, ‘Srpski film’ Srđana Spasojevića, ‘Šišanje’ Stevana Filipovića, ‘Turneju’ Gorana Markovića, ‘Sveti Georgije ubiva aždahu’ Srđana Dragojevića. Radoslav Lala Pavlović, savetnik za kulturu predsednika Republike, izjavio je na konferenciji za novinare da nas ‘proslava Milanskog edikta košta manje nego što se izdvoji za jedan običan srpski antisrpski film godišnje’.“ (Večernje novosti, 13. 6. 2013. godine)
U oktobru 2017. Srpski PEN centar, Srpsko književno društvo i Udruženje književnih prevodilaca Srbije naveli su da ne prihvataju kandidaturu Ajdačića za člana Nacionalnog saveta za oblast književnog stvaralaštva i književnog prevodilaštva. U saopštenju je istaknuto da se tri od četiri reprezentativna udruženja iz oblasti književnog stvaralaštva i književnog prevodilaštva izričito protive kandidaturi.
„Pored toga, kako se navodi, prilikom izbora Ajdačića za kandidata grubo su narušeni Zakon o kulturi i zakonska procedura za izbor članova za Nacionalni savet. Precizira se da zakon predviđa da se članovi Nacionalnog saveta biraju iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi, a književna bibliografija Ajdačića, prema katalogu Narodne biblioteke Srbije, broji tri članka i jednu brošuru nedefinisanog žanra. Drugim rečima, Ajdačić ne može predstavljati književno stvaralaštvo u Nacionalnom savetu jer ne zadovoljava osnovni zakonski uslov za članstvo u tom telu. U saopštenju se naglašava i da je Ajdačić sam sebe javno diskvalifikovao kao potencijalnog zastupnika interesa književnog prevodilaštva izjavom datom listu ‘Politika’ 14. januara 2013. godine da književno prevodilaštvo nije umetnost. Podseća se i da je Ajdačić javnosti poznat pre svega kao producent MESAM-a, festivala koji je svojevremeno promenio lice domaće estrade i ustoličio na njoj muzički žanr nazvan turbo folk.“ (
Bio je kandidat SPS za odbornika u Skupštini opštine Vračar na izborima 2020. godine, ali ta lista je osvojila tri mandata, a on je bio rangiran na 14. mestu.
Kada je u septembru 2020. Kulturno-prosvetna zajednica Beograda dodelila zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću priznanje za „trajni doprinos kulturi Beograda“, arhitekta Bojan Kovačević dao je ostavku na mesto žirija za dodelu nagrada Zlatni Beočug, i prekinuo svaku saradnju sa KPZ Beograda. Takođe, i pisac i dramaturg Siniša Kovačević objavio je tvit u kome najavljuje da će vratiti nagradu „Zlatni beočug“, koju je poneo ranijih godina, jer ne želi da stoji pored dobitnika poput Gorana Vesića. Ajdačić je za „Danas“ kazao da ga „boli briga“ za negativne reakcije, da se „obradovao što je Kovačević podneo ostavku“, kao i da ga novinari zovu zbog stvari koje ga „ne zanimaju“.
„Vidim najviše ste se zabavili Vesićem, a ne Beočugom. I kakve veze ima Bojan Kovačević sa dodelom povelje, on je član žirija samo za dodelu Beočuga. On ne mora ni da čuje za tu odluku, ima drugih 17 članova žirija koji su predložili da Vesić dobije Povelju, jer je za to predložena Skupština grada. I nemoj on da se pravi važan. Žika se obradovao što je on podneo ostavku. A ja sam ga i ubacio u žiri, a svi su mi kazali „šta će ti Bojan, on svaki dan napada vlast“. Ja sam ga uzeo u žiri, a mnogi su bili protiv, zna on zbog čega. A sad podnosi ostavku za nešto u čemu nije ni učestvovao. Je l’ vi nemate pametnija posla nego se zabavljate Vesićem? On je vrlo šarmantan. A da l’ je Danas objavio kad sam ja napadao Vesića zbog samostalnih umetnika u Beogradu, kada je Grad platio privredu, kafiće, restorane, taksiste, a umetnicima ništa? To je 800 ljudi koji nisu dobili nadoknadu po 30.000 mesečno, navodi Ajdačić u telefonskom razgovoru.“ (Danas, 24. 9. 2020. godine)
Na pitanje kako onda takav funkcioner, koji prema njegovim rečima malo brine o umetnosti, dobije povelju za trajni doprinos istoj, Ajdačić je odgovorio pitanjem.
„Možete li vi da negirate šta je Grad uradio u Beogradu? Toliki trgovi, ulice, spomenici, smanjenje PDV-a za table na ćirilici“, pita Ajdačić i dodaje da se “ ne pravimo pametni“, te da „iza ćoškova tražimo ljude koji ne vole ni sebe“. (Danas, 24. 9. 2020. godine)
Foto: Print screen Youtube/KCN
