Zoran Ćirjaković

Rođen je 1965. u Beogradu. 

 

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije je završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Doktorant je na Međunarodnim i evropskim studijama na Fakultetu političkih nauka.   

 

Bio je izveštač “Newsweek-a” i “The Los Angeles Times-a” tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Za domaće medije izveštavao je tokom oružanih sukoba i kriza u zemljama Azije, Podsaharske Afrike i Latinske Amerike. Radio je kao novinar “NIN-a” i spoljnopolitički komentator Radija “B92”. Putopisne tekstove i reportaže je objavljivao u brojnim domaćim medijima. Sarađivao je sa “Human Rigts Watch-om” i bio je gostujući predavač na univerzitetima u Velikoj Britaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Vodio je seminare o istraživanju i izveštavanju iz kriznih i opasnih okruženja.   

 

Od 2008. godine je predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Piše publicističke radove i komentare i bavi se alternativnim modernostima, Podsaharskom Afrikom i interkulturalnim komunikacijama.

 

Objavio je knjigu “Globalna Afrika” 2013. godine, koja se bavi posledicama globalizacijskih i modernizacijskih procesa u podsaharskoj Africi.

 

Ćirjaković se vezuje za termin “autošovinizam”. Prema navodima novinarke Milice Jovanović, bivši novinar “NIN-a” je “autor žiga autošovinizam” u “isleđivanju” Druge Srbije. Ćirjaković je kasnije, u nekoliko javnih nastupa, rekao da je ovaj izraz “skovao preispitujući sopstvene neprihvatljive stavove iznete devedesetih godina u tekstovima objavljenim u američkom nedeljniku „Newsweek””.

 

Prema dostupnim arhivama, ovaj pojam je prvi put upotrebljen u tekstu Zorana Ćirjakovića “Sloboda je mržnja” koji je objavljen u nedeljniku “NIN” 6. aprila 2006. godine. U tom tekstu Ćirjaković poredi srpsku grupu neonacističkog foruma “Stormfront” sa sadržajima na forumima “B92” i “Zamisli Srbiju”, sajtovima pojedinih NVO i uopšte onim delom „sajber Srbije“ koji sprovodi sistematsku „dehumanizaciju Srba“.

 

U tekstu “Lepljiva Laž”, objavljenom u nedeljniku “NIN” 29. novembra 2007,  komentarišući lokalne reakcije na tekst Petra Lukovića iz splitskog lista “Feral Tribune”, Ćirjaković konstatuje da je autošovinizam u Srbiji metastazirao, dok je “Nezavisno udruženje novinara Srbije” asocijacija koja je “izgleda postala poluga kriptokomunističkog ‘liberalizma’”.

 

Tekst “Vrhunska ironija i cinizam”, objavljen u rubrici pisma čitalaca dnevnog lista “Politika” 24. decembra 2008. godine, jedan je od brojnih tekstova i komentara koji ukazuju da se upotreba termina odomaćila. “Ko plaća i podupire tu patološku srbofobiju, taj žalosni autošovinizam i gde je tome kraj?”, pitanje je kojim se u pismu komentarišu postupci Nataše Kandić, uz optužbe za izdaju.

 

U jednom kasnijem objavljenom tekstu Ćirjaković piše da suština autošovinizma “nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam “izuzetak”, “propust u sistemu” i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekt lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova “zverska” priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog „mentaliteta””.

 

Grupa novinarki, aktivistkinja i naučnih radnica, 8. jula 2019. godine, obratila se javnosti pismom u kojem su navele da ih predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković duže vreme proganja i da su izložene njegovom nasilju na društvenim mrežama, kao i njegovim seksističkim uvredama.

 

“Iako za to nije postojao ‘poseban povod’ – nije bilo ličnog ili javnog sukoba među nama – Ćirjaković je u različitim trenucima tokom prethodne tri godine targetirao svaku od nas vređajući nam dostojanstvo seksističkim uvredama, diskreditovanjem našeg rada i sposobnosti, često na rodnoj osnovi, i to na društvenim mrežama, u tekstovima koje je objavljivao na svom blogu, u medijima za koje piše i tokom nastupa u televizijskim emisijama”, navodi se u pismu.

 

Pismo su potpisale novinarke Jovana Gligorijević i Snežana Čongradin, viša naučna saradnica Adriana Zaharijević, aktivistkinje Jelena Lalatović i Isidora Petrović i profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović.

 

“Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je obavešteno o pojedinim ispadima Zorana Ćirjakovića, ali nikada nije reagovalo. Ćirjaković, ponavljamo, nikada nije imao nikakav privatni ili poslovni sukob ni sa jednom od nas. Neke među nama poznaju ga vrlo površno, a neke ga nisu srele nikada u životu”, navele su one.

 

Dekan Fakulteta za medije i komunikacije Miško Šuvaković ogradio se, u ime fakulteta, od “individualnog ponašanja” predavača Zorana Ćirjakovića, koji je na društvenim mrežama upućivao uvrede aktivistkinjama i novinarkama.

 

“On mora da se podvrgne ne samo sudu javnosti, već i nadležnom organu koji treba da se bavi takvim ponašanjem”, naveo je Šuvaković. 

 

Ćirjaković ističe da je “s katedre oteran posle sistematske višegodišnje marginalizacije”, iako je “godinama bio najbolje ocenjeni predavač”.

 

“Medijskom linču lažima i montiranim ‘dokazima’ sa društvenih medija da sam navodno serijski ‘progonitelj žena’, koji je jula 2019. organizovala grupa moćnih, elitnih feministkinja uz snažnu pomoć vodećih autokolonijalnih medija, kao i nekoliko srboskeptičnih opozicionih stranaka, paragrađanskih organizacija i profesionalnih udruženja. Tu se prepoznaje jedna stvar koja je, bojim se, gora i od suđenja. Nisam dobio priliku da se branim i uverljivo demantujem kanonadu laži i objasnim kako i zašto su montirani navodni dokazi, čak ni da govorim javno. Da nije bilo dve oklevetane televizijske emisije, ‘Pečata’ i nekoliko istinski nezavisnih i otvorenih jutjub kanala, bukvalno više ne bih postojao u javnosti.” (Pečat, 29. 1. 2021. godine)