Rođen 1958. u Pančevu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je magistar odbojke.
„Od 1988. do 1993. bio je asistent za odbojku na Fakultetu za fizičku kulturu u Novom Sadu, od 2000. do 2002. profesor odbojke na Fakultetu za trenere u Beogradu, a 2015. je bio predavač na predmetu Odbojka na Fakultetu za trenere u Novom Sadu.“
Od 1980. do 1988. bio je glavni trener kampa pokrajine Vojvodine i trener juniorske reprezentacije pokrajine Vojvodine.
„Od 1980. do 1983. organizovao je i vodio grupe odbojkaša početnika starosti 9 do 11 godina. U periodu od 1987. do 1992. bio je trener muške juniorske reprezentacije Jugoslavije. U okviru rada na edukaciji trenera, Zoran Gajić je držao predavanja na seminarima u Jugoslaviji, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Iranu i Mađarskoj, na teme od početne obuke odbojkaške tehnike do rada sa vrhunskim ekipama. Kao prvi trener muške seniorske reprezentacije Jugoslavije osvojio je devet medalja, dve zlatne, dve srebrne i pet bronzanih: zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju (Australija) i Evropskom prvenstvu 2001. u Ostravi (Češka), srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 1998. u Tokiju (Japan) i Evropskom prvenstvu 1997. u Ajndhovenu (Holandija), bronzane medalje na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti (SAD), Svetskom Kupu šampiona 2001. u Tokiju (Japan), Svetskoj ligi 2002. u Belo Horizonteu (Brazil), Evropskom prvenstvu 1995. u Atini (Grčka) i 1999. u Beču (Austrija)“.
Bio je prvi trener reprezentacije SR Jugoslavije od 1995. do 2002. Prvi trener reprezentacije Rusije u periodu 2005–2006. i prvi trener Irana od 2007. do 2008.
„Sa reprezentacijom Rusije osvojio je zlatnu medalju u Evropskoj ligi 2005. u Kazanju (Rusija), srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2005. u Rimu (Italija) i bronzanu medalju u Svetskoj ligi 2006. u Moskvi (Rusija). U klupskoj karijeri, Zoran Gajić je osvojio osam titula prvaka Jugoslavije, Grčke, Turske, Rusije i Azerbejdžana, i tri titule pobednika Kupa Jugoslavije, Grčke i Turske.“
Od 1989. do 1993. bio je prvi trener Vojvodine iz Novog Sada, sa kojom je 1992. osvojio “duplu krunu”: Prvenstvo i Kup Jugoslavije, a 1993. drugu titulu prvaka Jugoslavije.
„Od 1993. do 1995. bio je prvi trener grčkog Arisa iz Soluna. Dve godine zaredom, 1994. i 1995. bio je vicešampion Grčke, a 1995. i učesnik Finalnog turnira Kupa pobednika Kupova CEV. Od 1995. do 1997. bio trener Oresitijade sa kojom je 1996. igrao na Finalnom turniru Kupa CEV, a 1997. bio vicešampion u prvenstvu i Kupu Grčke. Od 1998. do 2000. bio je trener Olimpijakosa iz Pireja, sa kojim je 1999. osvojio prvenstvo i Kup Grčke, a 2000. još jednu titulu prvaka Grčke. Trener Orestijade bio je od 2000. do 2001. sa kojom je zauzeo četvrto mesto u prvenstvu Grčke. Od 2002. do 2004. bio je trener turskog Arčelika iz Istanbula, sa kojim je 2003. osvojio titulu prvaka Turske i titulu pobednika Kupa Turske.“
U sezoni 2004–2005. osvojio je titulu prvaka Rusije sa Belogorjem iz Belgoroda (do 30. januara 2005, kada je imenovan za selektora Rusije). Od 2007. do 2009. bio je trener ruske Iskre iz Odincova, sa kojom je bio vicešampion Rusije 2007. i 2008. i vicešampion u Kupu Rusije 2008. i osvajač trećeg mesta na Finalnom turniru Lige šampiona 2009. u Pragu (Češka).
Bio je trener ruskog Urala iz Ufe od 2009. do 2011.
„Gajić je 2011. i 2012, a zatim i od 2014. trener azerbejdžanske Rabite iz Bakua sa kojom je ostvario najveći uspeh u istoriji kluba 2011, kada je postao klupski prvak sveta na Svetskom prvenstvu u Dohi (Katar). Gajić je sa Rabitom osvojio dve titule prvaka Azerbejdžana, 2012. i 2015.“
Za predsednika Odbojkaškog saveza Srbije izabran je 2016. godine, a potom ponovo u novembru 2020.
Pred predsedničke izbore 2017. i 2022. podržao je Aleksandra Vučića.
U oktobru 2022. postao je ministar sporta. Istu funkciju zadržao je i u Vladi Srbije formiranoj u maju 2024.
Foto: ossrb.org
