5. oktobar – 10 godina posle (11. deo)
Poslednjih deset dana predizborne kampanje, po običaju, u pogon stavlja sve raspoložive stranačke resurse, a jezik govornika dodatno zaoštrava. Ovoga puta, u referendumskoj amtosferi gde se bira između „nas i njih“, sve to biva podignuto na kub.
Živećete kao u najbolje vreme – i bolje od toga!
Vladajuće stranke nastavljaju da traže „izdajnike“ i „strane plaćenike“ u redovima opozicije, ali i da lansiraju vrlo originalne teorije zavere.
„Američka administracija u saradnji sa delom srpske opozicije, pokretom ‘Otpor’ i G 17 plus planira nasilno rušenje vlasti na dan izbora posle zatvaranja biračkih mesta. Ti planovi su poznati pod nazivima ‘kooperativni ključ’, ‘najbolji kooperativni napor’ i ‘kraljev čaj’. Ali je najzanimljiviji scenario koji su u RS pripremili Žak Klajn i Tomas Miler, uz asistiranje proameričkih snaga, na čelu sa Miloradom Dodikom. Po tom planu, 1.500 policajaca iz RS obuklo bi uniforme srpskih policajaca i sa 140 vozila došlo u Srbiju. Zadatak opozicije, ‘Otpora’ i G17 plus je da proglase pobedu, a ti policajci bi počeli da hapse predstavnike vlasti kako bi se stekao utisak da je naša policija prešla na njihovu stranu.“ (savezni ministar za informisanje Goran Matić, Blic, 14. 9. 2000. godine)
Predsednički kandidat DOS-a napadnut je kamenicama za vreme mitinga u Kosovskoj Mitrovici.
„Nemajući hrabrost da se suoči ni sa mnom, ni sa narodom. Milošević instrumentalizuje malobrojne nesrećnike kadre da za sveže odštampanu crkavicu pokušaju da ukaljaju obraz Mitrovčana i ostalih kosovskih Srba.“ (predsednik DSS Vojislav Koštunica, Blic, 15. 9. 2000. godine)
Napad na Koštunicu razbesneo je i menadžera kampanje DOS-a.
„Slobodan Milošević je slepši miš koji iz bunkera u Dobanovcima daljinskim upravljačem tenkove šalje da ga obezbeđuju za vreme mitinga, a na Kosovo šalje batinaše da bacaju kamenje na Koštunicu.“(predsednik DS-a Zoran Đinđić, Blic, 16.–17. 9. 2000. godine)
Za to vreme, aktuelni predsednik boravio je u Kragujevcu.
„Fabrike će se uposliti, radnici će voleti svoj posao i od njega živeti dobro i časno kao kada su najbolje živeli, i bolje od toga.“
predsednik Srbije Slobodan Milošević, Blic, 16.-17. 9. 2000. godine
Bolja budućnost kreće upravo iz srca Šumadije, tvrdi predsednik.
„Budite sigurni da nas čekaju bolji dani. Za vas u ‘Zastavi’ su već počeli. Za mnoge koji se nalaze usred velikog i uspešnog rada, takođe. Imaćete i vi u “Zastavi” i svi u našoj zemlji i veće zarade i više slobodnog vremena. I veći standard i povoljnije uslove zdravstvene zaštite i obrazovanja. Sve će biti ako ostanemo slobodni, sačuvamo svoju zemlju od porobljavanja i unutrašnje izdaje.“ (predsednik Srbije Slobodan Milošević, Glas javnosti, 16.-17. 9. 2000. godine)
Strah od prekrajanja izborne volje, osećao se i pre samih izbora.
„Pokojnog Josifa Visarionoviča Džugašvilija majka je učila da nije bitno ko učestvuje na izborima, nego ko broji glasove.“ (predsednik LSV-a Nenad Čanak, Glas javnosti, 9.-10. 9. 2000. godine)
Sve za birače, još više za njihove glasove
Zastupanje birača u parlamentu zahteva i podnošenje lične žrtve.
„Stekla sam utisak da je narod kučevskog kraja jako skroman. Ja sam odlučila da budem neskromna za vas. Ne da bih bila narodni poslanik, nego da biste vi živeli bolje, nego zato što tako skromni svojom zaslugom u priličnoj meri sada živite.“ (predsednica Direkcije JUL-a Mira Marković, Vreme, 14. 9. 2000. godine)
Od jednog čoveka, izgleda, zavisi mnogo toga.
„Izgradnje nema bez slobode, a slobode bez Slobodana Miloševića na čelu države.“
direktor Direkcije za izgradnju i obnovu zemlje Milutin Mrkonjić, Glas javnosti, 18. 9. 2000. godine
Moć jednog čoveka ne osporavaju ni opozicionari.
„Ako na izborima pobedi Vojislav Koštunica, već posle godinu dana izaći ćemo iz ove katastrofalne ekonomske situacije, tako da našoj zemlji neće više biti potrebna finansijska i druga pomoć međunarodne zajednice.“ (izvršni direktor G17 plus Mlađan Dinkić, Glas javnosti, 18. 9. 2000. godine)
Koštunica je uveren da Haški sud neće biti problem Srbije u narednom periodu.
„Sumnja haškog suda da je Milošević ratni zločinac objavljena javno mnogo nam je otežala posao, a državu i njene građane pretvorila u taoce. Sada je Milošević doveden u situaciju da može da žrtvuje čitavu naciju ne bi li sačuvao vlast i živu glavu. Ipak, neće ni haški sud insistirati na isporučenju Miloševića ukoliko bi to ugrozilo demokratiju u nekoj državi ili njene građane.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 18. 9. 2000. godine)
U isto vreme on ima zebnju od izborne krađe i govori o mogućim scenarijima.
„Ne isključujem mogućnost strane intervencije u sučaju da u SRJ posle glasanja dođe do nemira. Ipak, ne verujem da bi to iznova mogla da bude intervencija NATO-a.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 19. 9. 2000. godine)
5. oktobar – 10 godina posle (12. deo)
