5. oktobar – 10 godina posle (13. deo)
Iako je po režimskim medijima žestoko osporavana, popularnost DOS-ovog kandidata vidljivo je rasla. Upregnute su sve snage i korišćeni najprljaviji metodi kako bi se Koštunica zaustavio.
U susret predizbornoj ćutnji
Pojedini funkcioneri vladajućih stranaka želeli su da sve tajne protivničkog, opozicionog kandidata podele sa svojim biračima.
„Uvek sam uvažavao političke neistomišljenike, ali Vojislav Koštunica je najveća prevara koja se ikada pokušala podmetnuti Srbiji. Njegov gazda Zoran Đinđić je bar toliko pošten da ne krije ko je i za koga radi. Šta reći o Koštunici koji se porodičnog prezimena odrekao. Šta je čovek koji falsifikuje svoju biografiju spreman da uradi od naše zemlje Jugoslavije.“ (kandidat za saveznog poslanika Branislav Ivković, Večernje novosti, 19. 9. 2000. godine)
Pravo lice DOS-ovog kandidata bilo je predstavnicima vlasti, izgleda, potpuno jasno.
„Ovo su izbori za očuvanje države koju pokušava da rascepka DOS, odnosno doživotno obrukani Srbin – Zoran Đinđić, upotrebljavajući Koštunicu kao lutku za jednokratnu upotrebu.“ (član IO GO SPS Nikola Šainović, Večernje novosti, 20. 9. 2000. godine)
Sledbenici predsednika SRJ nisu, makar deklarativno, štedeli sve svoje kapacitete.
„Učenici smo Slobodana Miloševića, on nas je učio kako se brani domovina, kako se za nju živi, i sve svoje snage, i umne i fizičke, iskoristićemo da naša zemlja bude zemlja progresa.“
član IO GO SPS i kandidat za poslanika na listi SPS–JUL Slavica Đukić Dejanović, Politika, 20. 9. 2000. godine
Trn u oku socijalista bio je Zoran Đinđić. Svaka priliku koristili su da ga nazivaju „izdajnikom“ i „čovekom koji tražio bombardovanje Srbije“.
„Pre nekoliko dana je čovek koji sebe naziva političarem, a inače je poznat po tome što je pobegao iz zemlje u trenutku kada se branila, koji je tražio da se njeno bombardovanje nastavi, izjavio da su građani i mladost Srbije prelomili. Tačno je – ovaj večerašnji skup pokazuje da je mladost Srbije, Beograd, Srbija i Jugoslavija prelomila – glasaće za Srbiju i Jugoslaviju, za nas.“ (predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić, Politika, 19. 9. 2000. godine)
A Đinđić je u više navrata govorio da je Koštunica najbolji predsednički kandidat u tom momentu.
„Tokom demonstracija 1997. godine ja sam u kolima na putu za Niš predložio Vuku Draškoviću da Koštunica bude naš zajednički kandidat, na šta je rekao da on želi da bude kandidat.“ (predsednik DS-a Zoran Đinđić, NIN, 21. 9. 2000. godine)
Miloševićev „đon“ u poslednjim minutima
Predsednik SRJ koristio je poslednje dane kampanje da žestoko napadne opoziciju.
„Tobožnje političke partije, združene ili samostalne, svejedno, zadužene su za širenje laži i defetizma, za podsticanje kriminala i terorizma, za raspirivanje šovinizma, ali i za zloupotrebu dece i omladine preko sekti, špijunskih organizacija, terorističkih grupa i narko-mafije. Mreža te mržnje širi se preko stranaka koje su na ovim izborima opozicija u našem životu, stvarni neprijatelji našem narodu.“
predsednik SRJ Slobodan Milošević, Blic, 21. 9. 2000. godine
U slobodi nema sankcija, a bez nje one su tu, objašnjavao je predsednik.
„Kao slobodna zemlja imamo sve šanse da se oslobodimo sankcija, izborimo za mir, ostvarimo kocept savremenog i uspešnog razvoja, sarađujemo sa celim svetom, učimo od drugih i drugi da uče od nas. Kao kolonija nikad se nećemo osloboditi sankcija, jer je sam kolonijalni status najveća sankcija, sankcija nad sankcijama.“ (predsednik SRJ Slobodan Milošević, Glas javnosti , 21. 9. 2000. godine)
Miloševićev miting u Beranama ostao je zapamćen po fotomontaži objavljenoj na naslovnoj strani „Večernjih novosti“. Na njoj se pojedini likovi pojavljuju više puta, kako bi se pokazala brojnost skupa. Milošević je, pak, i Crnogorcima imao nešto važno da saopšti.
„Crnogorskom narodu je poručeno – ili ćete živeti kao sirotinja u svom smešnom snu o slobodi ili ćete imati viši standard, a svoje mitove o slobodi, nezavisnosti i junaštvu smestite u cetinjski muzej. Podrazumeva se da će kasnije zajedno sa guslama i narodnom nošnjom, biti prikazivani američkim estradnim zvezdama i engleskim usedelicama, kad dođu da se kupaju na Svetom Stefanu za džabe ili kao gosti nekog podgoričkog Dodika.“ (predsednik SRJ Slobodan Milošević, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
Priče o izdaji, izdajnicima, plaćenicima i izrodima bile su neizbežne na skupovima vladajuće koalicije. Iz suprotnog tabora, tim povodom, čula su se obećanja.
„Izdaja je najteže krivično delo i ako se ona dokaže izdajnik ide u zatvor. U suprotnom, predviđena je kazna za onoga ko je to rekao. Nadam se da će posle 24. septembra oni zbog ovih optužbi odgovarati.“(potpredsednica Demokratske alternative Nada Kolundžija, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
