5. oktobar – 10 godina posle (14. deo)
Završnicu predizborne kampanje obeležilo je i suđenje odgovornima za NATO bombardovanje. Okrivljeni su Vilijam Klinton, Madlen Olbrajt i Vilijam Koen, Entoni Bler, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin i Alen Rišar, Gerhard Šreder, Jozef Fišer i Rudolf Šarping, Havijer Solana, kao i Vesli Klark. Sudilo im se u odsustvu, jer su „nedostupni državnim organima SRJ“.
Optuženi Vilijame Klintonu, izjasnite se o optužnici !
Učesnici suđenja trudili su se da od farse načine ozbiljan proces.
„Na početku suđenja koje je kasnilo 40 minuta predsednik veća je rekao da na pretres nisu pozvani oštećeni i svedoci, jer bi mogli da budu saslušani skoro svi građani Srbije i SRJ, za šta bi bila potrebna ‘nepredvidivo veća’ sudnica. On je rekao i da će na suđenju, kao dokazi, biti pušteni video snimci na kojima će se videti ‘ostaci usmrćenih’, što će izazvati nelagodnost prisutnih, a kod oštećenih bi moglo da izazove psihički šok s nepredvidivim reagovanjem.“ (Glas javnosti, 18. 9. 2000. godine)
„Kako se u međunarodnoj javnosti menja stav o našoj zemlji, očekujem da će doći do ekstradicije barem nekih od njih.“ (ministar pravde Dragoljub Janković, Vreme, 21. 9. 2000. godine)
„Možda će se okrivljeni i pojaviti do kraja suđenja.“ (javni tužilac Andrija Milutinović, Vreme, 21. 9. 2000. godine)
„Optužnicu sam dobio 7. septembra. Za odbranu to nije dovoljno, zato sam pokušao da stupim u kontakt sa klijentom kome sam poslao pismo, ali nisam dobio odgovor.“ (advokat Vojo Baslać, po službenoj dužnosti branio Tonija Blera, jednog od četrnaestoro optuženih za agresiju NATO-a na Jugoslaviju, Glas javnosti, 18. 9. 2000. godine)
Kroz nekoliko dana izrečene su i presude. Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora 14 zapadnih političara i čelnika NATO zbog zločina prema civilnom stanovništvu i još četiri krivična dela tokom prošlogodišnjeg bombardovanja SRJ.
„Predsednik sudskog veća Veroljub Raketić rekao je da je protiv optuženih od četvrtka raspisana poternica, da im je određen pritvor i da će im se kazna računati od dana kada budu uhapšeni. Sudija je dodao da žalba na sudsku presudu ne odlaže izvršenje rešenja. On je naglasio da je kazna za krivična dela ograničena, ali da je sud našao da se ‘njome može postići svrha kažnjavanja’. Sud je osuđenima savetovao da za naknadu štete pokrenu građanske parnice i naloženo da plate troškove sudskog postupka u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.“ (Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
„Optuženi su se plašili da dođu pred sud ili su se plašili da se suoče sa istinom i sopstvenom savešću.“(predsednik sudskog veća Veroljub Raketić, Glas javnosti, 21. 9. 2000. godine)
Milošević je talentovan da bude vođa
O pravom licu lidera opozicije simpatizere svoje stranke ponovo je informisala direktorka KBC „Kragujevac“.
„Glavni lideri, Drašković i Đinđić, nisu na listama, mislim zato što se oni iskreno ne bore za poziciju vlasti, jer su svesni da stepen odgovornosti koji treba da ima neko ko nosi vlast, oni ne poseduju, ali im zato vrlo odgovara pozicija opozicionara, jer je finansirana spolja.“ (član IO GO SPS i kandidatkinja za poslanika na listi SPS–JUL Slavica Đukić Dejanović, Politika 19. 9. 2000. godine)
Funkcioneri SPS priznali su da u narodu postoji velika energija, ali su smatrali da znaju kako se ona kanališe.
„Koštunica je uočio i da u Srbiji postoji velika energija koju bi hteo da usmeri u rušenje i osvetu. Žao nam je. Tu energiju su narod i država usmerili na odbranu, obnovu, razvoj i jedinstvo.“ (predsednik pokrajinskog odbora SPS-a Dušan Bajatović, Politika, 19. 9. 2000. godine)
Kandidat DOS-a nije imao dilemu.
„Možda vlast može da živi pod sankcijama, ali narod ne može više ni jedan dan. Sankcije će da padnu kad padne Milošević.“ (predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 19. 9. 2000. godine)
Ljubav i divljenje prema Slobodanu Miloševiću nije skrivao ni srpski premijer.
„On pleni kao ličnost. Vanredno je human, izrazito inteligentan. Upoznao sam ga pre više od 20 godina kada je bio direktor naše najveće banke. Kao i ostali i ja sam bio, a i danas sam – fasciniran. Jednostavno, on je čovek sa harizmom i prirodno urođenim talentom da vodi. Ima ogromno znanje, uvek tačno zna šta hoće, i to što hoće uvek uradi. Takvi se retko rađaju.“ (predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović, Glas javnosti, 20. 9. 2000. godine)
