5. oktobar – 10 godina posle (21. deo)
Dva dana nakon pada starog režima održana je konstitutivna sednica saveznog parlamenta i to u Centru „Sava“, jer je zdanje Skupštine SRJ zapaljeno 5. oktobra. Predstavnici bivše vlasti nisu krili nelagodu, a pojedini i uplašenost.
Bledilo i strah bivših funkcionera
Iako je novoizabrani predsednik SRJ naglašavao da neće biti revanšizma, oni koji su do juče blatili političke protivnike i nadevali im svakakve kvalifikacije nisu bili spokojni.
„I dalje mislite da su vaše kolege iz DOS-a NATO plaćenici?
– Nisam nikad izjavio tako nešto. Treba smiriti tenzije. Nikad mi nije bilo teško da radim s ljudima različitih uverenja i pogleda.“ (ministar zdravlja Milovan Bojić, Glas javnosti, 8. 10. 2000. godine)
Milutin Mrkonjić odbio je da odgovara na pitanja novinara.
„Pitajte Goricu. Takav je dogovor. Imam sreće što mi je šef žena, koja uz to ima i lepe noge.“ (direktor Direkcije za izgradnju i obnovu zemlje Milutin Mrkonjić, Večernje novosti, 8. 10. 2000. godine)
I drugi socijalisti suočili su se sa onima koje su, do pre nekoliko dana, nipodaštavali.
„Izuzetno bled, Dačić je rekao da je samo sprovodio politiku svoje stranke, ali niko nije želeo da ga sasluša. U pratnji obezbeđenja on je potom napustio Centar ‘Sava’.“ (Blic, 9. 10. 2000. godine)
I Vojislav Šešelj je naišao na negodovanje poslanika nekadašnje opozicije i novinara nedržavnih medija.
„Lider radikala koji je u svom maniru u prolazu dobacivao oštre reči (i u sali drugima je vikao ‘bitange’) još se – s obzirom na uspeh njegove partije – dobro drži. Na usputno pitanje da li će nastaviti da i dalje preti novinarima, odgovorio je ‘Naravno’. Jednoj agresivnoj novinarki čak je poručio: ‘Možete da me povučete za…’ „ (Večernje novosti, 9. 10. 2000. godine)
Samo da se ne povampiri…
Opasnost od bivšeg predsednika svakim danom je sve manja, ali još postoji, tvrdili su eks-opozicionari.
„Ne verujem da će se on predati, ali moramo institucionalnim putem preuzeti sve ustanove kojima bi mogao da manipuliše i bez kojih je izvan politike. Ne u ovom trenutku, ali za mesec dana – ako se stanje s današnjim snagama oko njega ne promeni – on može da pokuša da se vrati stvaranjem krize i nametanjem sebe kao nekog ko će da uvede red.“ (predsednik DS Zoran Đinđić, Tanjug, 8. 10. 2000. godine)
O mogućnosti da aktuelni predsednik Milošević završi u Haškom tribunalu, predsednik DS nije skrivao negodovanje.
„Prema ideji Haga smo vrlo skeptični… Nije naš interes da se bivši predsednik povlači po sudovima, nije naš interes da budemo prva država sa kojom se to dešava.“ (predsednik DS Zoran Đinđić, Politika, 8. 10. 2000. godine)
Taj stav Đinđić je potkrepio i emotivnim razlozima.
„Loše je povlačiti jednog bivšeg predsednika po međunarodnim sudovima, jer to u jednoj nestabilnoj zemlji, gde su ljudi vezani za simbole na koje emotivno reaguju, može nepotrebno destabilizovati situaciju.“(predsednik DS Zoran Đinđić, Danas, 8. 10. 2000. godine)
Posledice promene vlasti odrazile su se već prvih dana na devizno tržište u zemlji.
„Nova vlast je preuzela kontrolu nad deviznim sektorom i službom platnog prometa SRJ i posledica tog poteza bilo je obaranje crnog kursa nemačke marke za dva dana sa 40 na 22 dinara.“ (koordinator grupe G17 plus, Mlađan Dinkić, Politika, 9. 10. 2000. godine)
Gradonačelnik Čačka i kopredsednik Nove Srbije Velimir Ilić tvrdio je da je prvih dana nakon Petog oktobra Slobodan Milošević odleteo u Moskvu.
„Moji izvori iz Specijalne antiterorističke jedinice srpske policije tvrde da su preksinoć bili u pratnji Miloševića koji je s vojnog aerodroma u Batajnici ‘falkonom’ odleteo za Moskvu.“ (kopredsednik NS Velimir Ilić, Glas javnosti, 11. 10. 2000. godine)
Predsednik SRJ izjavio je da ne dolazi u obzir nezavisnost Crne Gore i Kosmeta.
„Demokrata sam do srži, ali sam istovremeno i nacionalista, kao što to mogu biti Francuzi, Amerikanci ili drugi narodi. Moja nacionalistička osećanja jesu normalna i povezana su s mojom zainteresovanošću za budućnost moje zemlje. Ne radi se o šovinizmu prema drugom narodu. Nemam velike ideje o velikoj Srbiji. Ono što želimo jeste, u stvari, stvaranje demokratskog režima između Srbije i Crne Gore.“ (predsednik SRJ Vojislav Koštunica, Fonet, 11. 10. 2000. godine)
Promena režima u Srbiji osokolila je opozicionare u drugim delovima sveta.
„Mugabe je afrički Milošević.“ (lider opozicije u Zimbabveu Morgan Tevangnari, Glas javnosti, 8. 10. 2000. godine)
