5. oktobar – 10 godina posle (6. deo)
Ni na Zapadu nisu svi bili sigurni u snagu opozicije. Milošević je toliko godina pobeđivao na izborima da su njegovim suparnicima davane zanemarljive šanse za uspeh.
Promena antropološkog koda
Ujedinjavanje opozicije nije ostavilo jak utisak na Međunarodnu kriznu grupu, koja je zaključila da na predstojećim izborima Miloševićevi protivnici nemaju šanse.
„Uprkos tvrdnjama opozicije da Milošević može da bude smenjen voljom naroda, izuzetno je malo verovatno da bi opozicija mogla da dobije izbore koji će se održati pod pritiskom tekuće propagandne kampanje, represije i zastrašivanja od strane režima… Ujedinjeni ili ne, opozicioni lideri ne uživaju veliki ugled u većini srpskog naroda, niti ima konsenzusa oko jedne ličnosti koja bi artikulisala alternativu Miloševiću. U sadašnjim uslovima, učešće opozicije ili Crnogoraca u saveznim izborima rizikuje da pokloni Miloševiću lažnu izbornu pobedu.“ (izveštaj Međunarodne krizne grupe, Danas, 17. 8. 2000. godine)
I opozicija iskazuje zebnju da bi neuspeh na izborima mogao da bude fatalan po nju.
„Plašim se da bi režim, ako pobedi, mogao da raspiše vanredne republičke izbore i da sa opozicijom završi za sva vremena.“ (predsednik DHSS-a Vladan Batić, Glas javnosti, 19. – 20. 8. 2000. godine)
Za to vreme i „nelevičarski“ deo vladajuće koalicije oštri zube na opoziciji.
„Koštunica nema čak ni ljude koji bi mu skupili 25.000 potpisa, a ko bi i glasao za čoveka koji mrzi ceo svet.“(predsednički kandidat SRS Tomislav Nikolić, Večernje novosti, 20. 8. 2000. godine)
Podrška Miloševiću neočekivano stiže i iz crkvenih krugova. Episkop mileševski Filaret javno je podržao Slobodana Miloševića, ali se SPC odmah ogradila od izjave svog vladike.
„Kao što čovek nema rezervno srce, nema rezervne oči, ja nemam rezervnog predsednika svog, ja nemam rezervene vlade ni otadžbine rezervne. Kao što se brine o nama, na vodama svetog Lima i celoj eparhiji , predsednik Milošević se brinuo i o celom narodu srpskom i ja ga zato podržavam, i čestitam mu, i želim mu uspeha u radu, jer je on najozbiljnijji kandidat i on će proć’.“
episkop Filaret, Politika, 19. 8. 2000. godine
Predsednik Demokratske stranke predviđa bujicu koja će počistiti Miloševića.
„Intuicija mi govori da će ovi izbori biti lavina, da je ova tišina u stvari zatišje pred oluju, da će kad budu izbori ljudi krenuti kao lavina i počistiti Miloševića jer im je posle njegovih dvanaest godina sve dozlogrdilo. U jednom razgovoru sam rekao da se i Odisej vratio kući posle deset godina lutanja i avantura. Srpski narod posle dvanaest godina zaslužuje da se vrati sebi, i to osećanje postoji. Vreme je da se vratimo u normalan život i da izađemo iz te permanentne agitacije pod čijom smo svakodnevnom presijom, da prestanu te pretnje, povišeni tonovi i teške reči. Ljudi su umorni od toga, i to mi daje nadu da ćemo uspeti. Ovo će biti referendum o tome sme li Srbija sebi da priušti još četiri godine koje liče na dvanaest prethodnih.“
predsednik DS-a Zoran Đinđić, Vreme, 19. 8. 2000. godine
Opozicioni funkcioneri razmatraju i one manje očekivane opcije za rušenje Miloševića.
„Postoji još jedna velika nepoznanica – Srpska radikalna stranka. Ma koliko bili pedantna služinčad režima u Srbiji, oni su na drugoj strani sprečili da Slobodan Milošević bude proglašen za narodnog heroja i zaustavili su još neke gluposti koalicionih partnera, pre svega JUL-a. Mene ne bi iznenadilo da oni, u zamenu za povlačenje ili nepodizanje haških optužnica, na primer, krenu putem nekog neočekivanog zaokreta. Sve u svemu, posle izbora imaćemo zanimljive novosti na političkoj sceni.“ (predsednik LSV Nenad Čanak, Vreme, 19. 8. 2000. godine)
Opozicioni zahvati
Tvrdnje da je režim Slobodana Miloševića promenio i karakter nacije nisu nove, ali opozicija obećava da ima snage da i to ispravi.
„Svaki narod ima svoju svetlu i svoju tamnu stranu, baš kao i svaki čovek. Milošević je za dvanaest godina promenio antropološki kod srpskog naroda. On je od jednog naroda koji je bio veseo, pomalo površan, od jednog naroda koji je bio znatiželjan, koji je voleo da vidi, da putuje, da upozna, od naroda koji je bio kosmopolitski napravio narod koji je namršten, mrzovoljan, sumnjičav, zaplašen, narod koji se stalno nešto žali, kome je stalno neko kriv… Mi našom kampanjom hoćemo da pokažemo da se mentalni kod našeg naroda može promeniti na drugu, pozitivnu stranu.“(predsednik DS-a Zoran Đinđić, Vreme, 19. 8. 2000. godine)
U isto vreme opozicija je, pored Miloševića, morala da se bori sa režimskim medijima.
„Dovoljno je uzeti olovku u ruke pa izračunati kakva se laž krije iza velike akcije polaganja kamena temeljca za 10.000 stanova samo u ovoj godini. Čak i za jednu super bogatu državu kakva je Amerika ovako velika netržišna gradnja bila bi izazov za budžet.“(Danas, 24. 7. 2000. godine)
Kandidaturu Slobodana Miloševića, osim SPS-a i JUL-a, podržavaju još neke partije.
„Miloševiću se sve može sporiti, ali ne i patriotizam. Borio se u ratu, a i kuća mu je srušena u bombardovanju.“(predsednik Predsedništva Starnke srpskog jedinstva Borislav Pelević, 19.–20. 8. 2000. godine)
SPO još jednom menja svoju odluku pred 24. septembar.
„Najverovatnije ćemo izaći (na izbore) jer je u Srbiji, nažalost , stvorena atmosfera da moramo.“ (predsednik SPO Vuk Drašković, Glas javnosti, 24. 8. 2000. godine)
