5. oktobar – 10 godina posle (8. deo)
Septembar je dodatno zaoštrio kampanju dva najjača, suprotstavljena bloka. Ali, i drugi su tražili svoju šansu.
„NATO stranke u službi kreatora zla“
Kao i na nekim ranijim izborima kada je trebalo smeniti Miloševića i sada su opozicioni kandidati pokušavali da omalovažavanjem drugih takmaca stvore bolju poziciju za sebe.
„DOS na trenutke podseća na KOS.“ (predsednik SPO Vuk Drašković, Glas javnosti, 2.–3. 9.2000. godine)
„SRS smatra da kandidati SAD i NATO nemaju apsolutno nikavih šansi na predstojećim izborima. SRS, srpski narod i svaki razuman građanin ove zemlje nikada neće dozvoliti da se u srpskoj Vojvodini, Raškoj oblasti, u srpskoj Crnoj Gori vijore ustaški, šiptarski i ostali neprijateljski barjaci, kao što se vijore na trenutno okupiranim srpskim teritorijama Kosmetu, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.“ (predsednički kandidat SRS Tomislav Nikolić, Večernje novosti, 3. 9. 2000. godine)
Izjave sve više pokazuju da su predstojeći izbori „biti ili ne biti“ i za vlast i za opoziciju.
„Mi za svoje političke protivnike imamo one koji su direktno protiv interesa naše zemlje. Ovo nisu izbori. Ovo je narodni referendum jesmo li mi proteklih deset godina bili u pravu. Bili smo u pravu.“ (predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić, Večernje novosti, 2. 9. 2000. godine)
„Predstojeći izbori su prilika da se stavi tačka na borbu između onih koji se zalažu za odbranu slobode i nezavisnosti naše zemlje i onih koji predstavljaju NATO advokate u našoj zemlji i za koje je izdaja i svako podaništvo politički zadatak, i koji su i ovde u Beogradu, po zadatku, svih ovih godina, nastojali da Beograd stane, da Srbija stane, kako bi olakšali put našim neprijateljima.“
predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić, Večernje novosti, 2. 9. 2000. godine
Gađaju se i najtananija osećanja birača.
„Nema Srbina koji će zaokružiti brojeve ispred imena NATO poslušnika, jer ko to učini nije ni Srbin, ni čovek.“ (predsednik SO Novi Beograd Čedomir Ždrnja, Večernje novosti, 6. 9. 2000. godine)
Predsednički kandidat opozicije uz izgovorena obećanja ističe da „daje reč“ da će ona biti ostvarena.
„Ne obećavam blagostanje preko noći, ali dajem reč da će, budete li me izabrali za predsednika, svi građani ove zemlje biti slobodni i stvarno ravnopravni, da vlast neće donosti privilegije i biće smenjiva.“
predsednik DSS Vojislav Koštunica, Blic, 2.- 3. 9. 2000. godine
Koštunica daje obećanja i aktuelnom predsedniku Miloševiću.
„Ukoliko budem izabran za predsednika SRJ neću dozvoliti izručenje Slobodana Miloševića Tribunalu u Hagu. Haški sud čini se nelegitimnim, jer je sve više politička nego što je pravna institucija. Više je američki tribunal, nego što je međunarodni sud. Podizanje optužnice protiv Slobodana Miloševića je besmisleno kao što je bilo besmisleno i prošlogodišnje NATO bombardovanje.“ (predsednik DSS Vojislav Koštunica, Glas javnosti, 5. 9. 2000. godine)
Opozicija je ne samo protivnik, nego i neprijatelj, ubeđeni su socijalisti.
„Mi za svoje političke protivnike imamo one koji su direktno protiv interesa naše zemlje.“ (predsednik beogradskih socijalista Ivica Dačić, Večernje novosti, 2. 9. 2000. godine)
Predstavnici režima žele da otvore oči kolebljivcima i saopšte punu informaciju neupućenima.
„Koštunica je samo lutka u rukama glavnog eksponenta NATO politike na ovim prostorima, predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića.“ (član IO GO SPS Aleksandar Rastović, Večernje novosti, 3. 9. 2000. godine)
Slabost Mire M.
Ali, čelnici režima ne skrivaju od birača ni svoje slabosti.
„Prebacujem sebi što sam suviše popustljiva prema političkim protivnicima. U stanju sam da nadgovorim sva ta ništavila po žutoj štampi, crnoj štampi, plaćenoj izvan Jugoslavije koja pristaju da rade po instrukcijama koje nisu jasne, koje su površne, koje su zle.“ (predsednica Direkcije JUL-a Mira Marković, Blic, 2.-3. 9. 2000. godine)
Saopštavaju se i ekskluzivne informacije.
„Narodi velikog broja država vrše pritiske na svoje vlade da ukinu sankcije prema Jugoslaviji ili ih svedu na najmanju meru, i time nam omoguće povratak tamo gde nam je uvek bilo mesto. To će biti moguće samo ako na izborima pobedi Slobodan Milošević.“ (direktorka KBC Kragujevac, kandidat za poslanika na listi SPS-JUL Slavica Đukić Dejanović, Blic, 2.-3. 9. 2000. godine)
I ime predsednika savezne države daje priliku njegovim sledbenicima da iskažu Miloševićevu superiornost u odnosu na protivnike.
„Na našoj političkoj sceni ima mnogo onih koji sebe nazivaju političarima. Ima tri Vojislava, dva Vuka, ali je samo jedan Slobodan.“ (predsednik beogradskog odbora SPS-a Ivica Dačić, Glas javnosti, 5. 9. 2000. godine)
Narod i predsednik imaju zajedničkog neprijatelja, naglašavaju funkcioneri SPS.
„Nije njihov greh što su oni opozicija, svaka vlast na svetu ima opoziciju, ali oni su opozicija sopstvenom narodu i sopstvenoj državi.“ (predsednik beogradskog odbora SPS-a Ivica Dačić, Politika, 5. 9. 2000. godine)
Kreatori politike zla, strani mentori, hrabri narod, NATO stranke, svetski despoti… Bile su to česte fraze korišćene na skupovima režimskih partija. Neretko, te sintagme bile su ukomponovane i u svega nekoliko rečenica.
„Na drugoj strani su NATO stranke koje doskorašnje bombardere naše dece i naših porodica proglašavaju spasiocima. Oni bi u službi sopstvenih interesa, razjedinjeni ili neprirodno ujedinjeni, našem hrabrom narodu rado nametnuli svetske despote. Ispunjeni mržnjom lideri takozvane opozicije zaboravljaju sve istine iz bliže i dalje naše prošlosti, grupišući se u kretaore zla i trude se da odigraju ulogu dobro plaćenu koju im je strani mentor dodelio.“ (član IO GO SPS i kandidat za poslanika na listi SPS–JUL Slavica Đukić Dejanović, Politika, 4. 9. 2000. godine)
A režimska „Politika“ u nekoliko nastavaka objavljuje komentar potpisan inicijalima pod nazivom „Zapušenog nosa prođite kraj DOS-a“, u kojem se na prizeman način napadaju lideri opozicije.
„Oterao je Veliki šef i Nebojšu Čovića, tu malu vašku prevelikog apetita.“
Politika, 4. 9. 2000. godine
