Još u 15 časova činilo se da je kula Miloševićeve vlasti dobro utvrđena i da je ništa ne može ugroziti, ali je već sa pucanjem prvog prstena oko Savezne skupštine i upada demonstranata u nju, bilo jasno da se temelji bunker-sistema ljuljaju kao nikad do tada.
Sa prvim sumrakom padala su najčuvanija utvrđenja, građena 55 godina. RTS, „Politika“, „Večernje novosti“ priznavali su ono što je bilo nemoguće prećutati i ignorisati. Bilo je neophodno da to sazna i onaj zbog koga (ili protiv koga) su stotine hiljada ljudi i došle u Beograd tog dana.
Glas javnosti, 6. 10. 2000. godine
„Draga, oslobođena Srbijo. Beograd je danas Srbija i to ne Srbija u malom već naša velika Srbija. Ovo je naša velika Srbija koja je ovde da bi samo jedan čovek otišao. Slobodan Milošević. Srbija ga ne tera silom, kao što je on nju godinama, nego ga tera zato što je izgubio na izborima. Ponosan sam što sam građanin Srbije, što pripadam našoj crkvi i što ste mi ukazali poverenje 24. septembra i izabrali me za predsednika SR Jugoslavije. Tako se osećam i to jesam zahvaljujući vama i vašim glasovima jer je osnovni princip demokratije da odlučuje narod…Postoji jedan čovek koji je godinama unosio nemir, nespokojstvo, strah i nesigurnost. Pustili smo ga da laže, krade, naziva nas najpogrdnijim imenima ali je presudila volja naroda. Njegovo oružje bila su laž i nasilje, a naše istina i nenasilje“ – rekao je sinoć izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica ispred Skupštine grada Beograda, prekidan povicima mase „Uhapsite Slobu“.
Ipak, novi predsednik nije smatrao da je starom mesto u zatvoru.
„Ne treba da ga hapsimo, odavno je uhapšen, jer ne sme među narod. Ne zna šta je sloboda, ali mi znamo. Ako je neko vodio antisrpsku politiku to je Slobodan Milošević. On je uvek vodio politiku u tuđim državama, a nije u svojoj. Blatio nas je da radimo za NATO, a ako u našoj zemlji postoji NATO plaćenik onda je to Slobodan Milošević.“ (Glas javnosti, 6. 10. 2000. godine)
Prekidan skandiranjem „Idemo na Dedinje“, Koštunica je izjavio:
Glas javnosti, 6. 10. 2000. godine
„Dragi Beograde, Srbijo, ne treba da idemo na Dedinje, treba da ostanemo ovde gde je narod ostvario tu pobedu. Ovo je naše, a on je otišao u njegovo, tuđe, oteto. Beograde, Srbijo, hvala na podršci. Vi ostajete sa mnom, a ja ostajem s vama“, završio je izabrani predsednik SRJ.“
Koštunica je obećao da niko od političkih protivnika neće imati problema sa novom vlašću. Ipak, nisu svi delili njegovo mišljenje.
„Idemo u novi život, uspostavićemo pravnu državu, protiv svih onih koji su falsifikovali rezultate izbora podnete su krivične prijave, uključujući i gospodina Miloševića, za koga se osnovano sumnja da je bio podstrekač.“ (koordinator grupe G17 plus, Mlađan Dinkić, Politika, 6. 10. 2000. godine)
Pa, ovaj Koštunica i nije tako loš
Koštuničinom obećanju su se, očigledno, obradovali oni koji su ga ranije najžešće napadali. „Predsednik Koštunica ima veoma dobre stavove i reči i dobro je formulisao buduću politiku, kao politiku demokratije, nenasilja, nerevanšizma i politiku koja će čuti različita mišljenja.“ (savezni poslanik JUL-a Goran Matić, Glas javnosti, 8. 10. 2000. godine)
Milošević je 6. oktobra, nakon razgovora sa Koštunicom, priznao izborni poraz. On je izrazio zahvalnost građanima koji su ga podržali na izborima, ali istovremeno i onima koji nisu glasali za njega, jer su mu „skinuli sa duše jedan veliki teret odgovornosti, koji je u sebi nosio već punih deset godina“.
Beta, 6. 10. 2000. godine
„Ja lično, upravo zbog tog velikog olakšanja zbog prestanka jedne ogromne odgovornosti koju sam nosio čitavu deceniju, imam nameru da se malo odmorim, da provedem više vremena sa svojom porodicom, pre svega sa unukom Markom, a da posle toga nastavim da pre svega jačam svoju partiju.“
O svojim impresijama nakon razgovora sa svojim prethodnikom, predsednik SRJ Vojislav Koštunica je kazao: „Razgovarali smo o uobičajenim stvarima, koje podrazumevaju činjenicu da jednom izgubljena vlast ne znači zauvek izgubljenu vlast.“ (predsednik SRJ Vojislav Koštunica, Fonet, 6. 10. 2000. godine)
I načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković čestitao je pobedu Vojislavu Koštunici.
Tanjug, 6. 10. 2000. godine
„U burnim događajima proteklih dana naši građani su potvrdili svoju političku i nacionalnu zrelost i okončali još jednu veliku krizu. Pripadnici VJ, dosledno poštujući ustavne odredbe, nisu učestovavali u političkim borbama, spremni da prihvate volju građana i sve legitimne odluke izbornih organa i institucija.“
