Agencija za borbu protiv korupcije u doba SNS
Pred vama je treći, poslednji deo Istinomer tajmlajna posvećenog Agenciji za borbu protiv korupcije. U prvom delu ispratili smo njeno mukotrpno osnivanje, u drugom delu njene prve korake i saplitanja u doba DS, i na kraju došli do doba SNS i današnjih dana.
Početak SNS doba bio je obeležen naizgled signalima da je Agencija na putu da preskoči saplitanja i greške prethodnog perioda. Podnete su neke krivične i prekršajne prijave, Agencija je smenila svoju direktorku i postavila novu, nastavila bitku za transparentnije finansije stranaka i prvi put napravila zvanični izveštaj o kontroli troškova kampanje.
Međutim, vrlo brzo se pokazalo da je čekaju ništa manji izazovi nego u prethodnom periodu, naprotiv. Ne samo da su pritisci ostali stalni, nego je i novi predsednik (Tomislav Nikolić) prvu priliku za predlaganje člana Odbora Agencije iskoristio da predloži stranački povezanu kandidatkinju.
Posmatrači Agencije na izborima su ometani u radu, tabloidima dostavljani delovi krivičnih prijava koje je podnela Agencija, na upozorenje ministarki Mihajlović za zlouporebu funkcije u kampanji reagovao je Vučić, stajući na ministarkinu stranu. Sukobi su postajali sve otvoreniji i ozbiljniji, da bi doživeli kulminaciju u preporuci Agencije za smenu tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića i reakcijama na tu preporuku.
Nova vlast je shvatila da joj otvoreni sukobi nisu dovoljni, da joj je potreban bolji i efikasniji način da se pobrine za Agenciju za borbu protiv korupcije. Taj način je pronašla laganim prisvajanjem i preuzimanjem Agencije: postavljanjem svojih ljudi na mesta koja su se u njoj otvarala i sprečavanjem da u nju uđe bilo ko ko bi potencijalno predstavljao problem za vlast.
Agencija je pokušala da se bori, upozoravala na predizborna kršenja zakona, prva skrenula pažnju na donacije u istom iznosu za SNS još 2015. godine, podnosila prekršajne prijave, ali, samostalno nije mogla da dobije bitku.
Poslednje napore načinila je izborom Majde Kršikape za direktorku i njenim početkom rada, ali je tome u vrlo kratkom roku usledila i njena ostavka, iz nepoznatih razloga. Zatim se desio izbor potpuno podobnog direktora, i time završen proces preuzimanja. Agencija je danas dovedena do stanja potpune nemoći, njen rad na kontroli vlasti potpuno nevidljiv, a njena aktivnost pred izbore potpuno neprimetna.
Ovim završavamo ovu neveselu priču o instituciji koja je napravljena sa nejasnim motivima, sprečavana da bude korisna za društvo makar u skromnim okvirima koji su joj dati, i na kraju pretvorena u potpunosti u demokratski dekor.
(Naslovna fotografija: Istinomer)
