Batine zbog Zakona o univerzitetu (3. deo)
Protesti protiv novog Zakona o univerzitetu preneti su i na ulicu. Studenti su demonstrirali ispred Rektorata.
„Pred oko 2.000 pokislih Beograđana, sinoć je u organizaciji Demokratske stranke, održan miting za odbranu slobode medija i autonomije Univerziteta. Označavajući sinoćne okupljanje kao ‘novi početak i za opoziciju i za Srbiju’ lider DS Zoran Đinđić je sa spomenika knezu Mihailu upozorio da ‘više ne smemo da pogrešimo’, već da sada, kako je rekao, ‘da gađamo u centar mete, odnosno u režim i Slobodana Miloševića’.“ (Glas javnosti, 26. 5. 1998. godine)
Milo Đukanović je pismom podržao miting.
„‘Danas se po mom dubokom ubjeđenju u Beogradu brani Podgorica, jednako kao što se Crnom Gorom štiti Srbija’. Na pomen predsednika Crne Gore masa je vikala ‘Milo, Milo’, dok je lider SPO propraćen povicima ‘Izdaja’.“ (Glas javnosti, 26. 5. 1998. godine)
Dok su poslanici u Skupštini Srbije raspravljali o predlogu Zakona o univerzitetu dvadesetak osoba je povređeno. A troje privedeno od okupljenih 2.000 ispred Skupštine Srbije.
Demonstracije su se prenele i u Niš, Kragujevac, Novi Sad.
Za usvajanje zakona izjasnili se SPS, SRS i JUL, dok su ostali bili protiv.
Poslanica Bojana Ristić je na skupštinskom zasedanju zamerila predsedniku Skupštine Draganu Tomiću što je prethodnog dana, kada je ona govorila o batinanju ispred Skupštine stalno prekidao njen govor, ometao je i na kraju joj rekao da to što govori nije tačno.
„Vi ste rekli da policija bije studente, a potpuno ste zaboravili da to nisu bili studenti. Studentima je raspust počeo 15. maja i svi pravi studenti sede kući i uče, spremaju ispite. Demonstracije je juče organizovala Demokratska stranka. I na njima je bilo studenata od 7 do 77 godina.
– Da li to znači da policija nesmetano može da tuče građane, a ne može studente?
Ako hoćete da kažete istinu, onda kažite da su zaustavili saobraćaj i da je policija morala da interveniše.“ (Glas javnosti, 27. 5. 1998. godine)
Vlast protiv stranog uplitanja, opozicija na ulicama
Portparol SPS Ivica Dačić istakao je da Srbija ima snage da sama reši probleme na Kosovu.
„Nikakvih stranih snaga na Kosovu i Metohiji ne može biti bez saglasnosti ove države i sve odluke koje su donete bez naše saglasnosti, za nas ne važe. Naša država ima dovoljno snage da obezbedi mir na Kosovu i Metohiji.“ (Glas javnosti, 29. 5. 1998. godine)
Najmanje 10.000 ljudi klicalo je u Čačku, na gradskom trgu, Milu Đukanoviću odgovarajući na pitanje voditelja mitinga „Za promene“ za koga je demokratska Crna Gora i ko će pobediti na izborima koji se održavaju u nedelju. Tom prilikom obratio im se Dragan Đurović, šef poslaničke grupe DPS u Skupštini Crne Gore.
„Zar smo mi separatisti, zar je separatista Milo Đukanović prvi posleratni crnogorski političar koji se poklonio moštima Svetog Petra Cetinjskog, koji je ložio badnjake ispred manastira u Cetinju. Antisrbi su oni koji ponižavaju patrijarha Pavla, oni koji vladiku Amfilohija nazivaju Turčinom.“ (Glas javnosti, 29. 5. 1998. godine)
Dobrivoje Budimirović Bidža, poslanik i predsednik opštine Svilajnac, bio je protiv protesta studenata.
„Moja ćerka je proglašena za studenta generacije na Poljoprivrednom fakultetu prošle godine. To je postigla zato što nije demonstrirala za vreme studentskih protesta.“ (Glas javnosti, 31. 5. 1998. godine)
Slobodan Homen, iz organizacionog odbora studentskog protesta, govorio je o nastavku demonstracija.
„Ukoliko Pravni, Filozofski, Filološki i Mašinski fakultet proglase štrajk, štrajka će biti. Ako se to ne desi, a štrajk podrži Nastavno-naučno veće, opet ćemo štrajkovati. Ukoliko se ni to ne desi, a profesori nam ne pruže podršku, povući ćemo se. (Glas javnosti, 2. 6. 1998. godine)
Studenti Mašinskog fakulteta već su tada, osvrćući se na priznanje potpredsednika Vlade Tome Nikolića da nije završio fakultet, najavili da će tražiti svedočanstva o završetku njegovog osmogodišnjeg školovanja.
Crnogorski izbori u srpskim medijima
Izbori u Crnoj Gori bili su, sudeći po medijskom prostoru koji im je davan u Srbiji, sa velikom pažnjom propraćeni i u većoj federalnoj jedinici. Ministar informisanja Aleksandar Vučić je priznao:
„RTS se stavila u funkciju Momira Bulatovića tokom izbora u Crnoj Gori. Treba biti slep, pa to ne videti. Danas je, ipak, najveća TV bastilja Studio B, koji je dobio ime ‘TV stanica Vuk i Danica’. Ono što radi ta televizija, RTS i ne pomišlja da uradi… Ima zluradih informacija o Kosovu i tekstova koji imaju naklonost za albanske teroriste, a u pojedinim domaćim medijima piše se gore nego u stranim.“ (Glas javnosti, 4. 6. 1998. godine)
Negde u isto vreme EU i SAD su obnovili sankcije Srbiji.
I pored svega, ministarka Jorgovanka Tabaković nije odustajala od planiranog.
„Mi moramo da idemo u privatizaciju. Nije svejedno da li će naša privatizacija teći uz učešće stranog kapitala ili bez njega, ali kako god da bude, taj proces je neizbežan.“ (Glas javnosti, 9. 6. 1998. godine)
Aleksandar Vučić je, na konstataciju da Srbija ponovo gubi medijski rat, odgovorio:
„Izgubiti ili dobiti medijski rat, ne zavisi od onoga ko će se truditi, raditi ili će uspeti da učini sve što je u njegovoj kući da se to ne izgubi. U Ministarstvu za informacije se radi od 16 do 20 sati dnevno. Ljudi u svakom trenutku prikupljaju sve moguće informacije. Ako neko misli da bi ovaj rat dobio da je na mom mestu, nema problema, reći ću da sam ja kriv.“ (Glas javnosti, 26. 6. 1998. godine)
Ministar bez portfelja Milan Beko, posle tri i po meseca provedenih u Vladi, izašao je iz nje.
„Danas sam zvanično podneo ostavku na funkciju ministra, od ponedeljka sam u ‘Zastavi’. Umesto da se bavim sudbinom 75 preduzeća s Vladinog spiska firmi koje će se transformisati prema posebnim programima, što mi je bila dužnost kao ministra bez portfelja, odabrao sam da se posvetim jednoj kompaniji.“ (Glas javnosti, 2. 7. 1998. godine)
Nakon prvih 100 dana Vlade, čule su se ocene:
Vojislav Šešelj: Sve dok su Kosovo i Metohija u satavu Srbije postojaće Vlada nacionalnog jedinstva sa radikalima u njoj. Po štednji i disciplini ova Vlada je vrhunac koji je Srbija postigla od Drugog svetskog rata.
Ivica Dačić: Pozitivno ocenjujem rad Vlade. Samo u prvih pet meseci ove godine proizvodnja je porasla za 13 odsto.
Žarko Jokanović (potpredsednik ND i narodni poslanik): Svaki put kada je Šešelj u vlasti imamo DIM: devalvaciju, inflaciju i mobilizaciju.
Zoran Đinđić: Ne postoji u svetu vlada sa lošijim rezultatima od ove koju su sastavili Slobodan Milošević, Mirjana Marković i Vojislav Šešelj.(Glas javnosti, 3. 7. 1998. godine)
