I studenti izlaze na ulice! (3. deo)

Bunt se širio Srbijom. Beogradski studenti najavljivali su proteste koji će trajati do priznavanja pravih izbornih rezultata.

Blic, 24. 11. 1996. godine
“Mi studenti Beogradskog univerziteta pružamo podršku građanima Srbije koji već danima zahtevaju zaštitu građanskih i ustavnih prava. Grubo kršenje zakona i poništavanje izbornih rezultata predstavlja atak na osnovne principe demokratskog uređenja. Mi se ne opredeljujemo između vlasti i opozicije, već između pravne države i jednopartijskog režima. Svaka vlast koja ne želi da prizna poraz, ne zaslužuje našu podršku i mi joj se otvoreno suprotstavljamo.”
Vuk Drašković bio je uveren u trijumf.

Naša Borba, 24. 11. 1996. godine
“Očekujem da će se za koji dan sav demokratski Beograd izliti na ulice i da će to biti trijumf i pobeda naše izborne pobede i da ćemo ih prisiliti ne samo da priznaju ono što su već priznali, nego da ponište i sve što su pokrali, da nam vrate sve, pobedu.”

Zoran Đinđić, “za koji dan najverovatnije gradonačelnik Beograda”, dao je konkretna obećanja kada dođe na vlast.

Blic, 23. 11. 1996. godine
“Politiku dovoditi u vezu sa obavljanjem javnih funkcija bio bi nastavak komunističke tradicije koja ima dva elementa – stambeni i personalni. Stambeni je – idi na Dedinje, a kadrovski – namesti svog rođaka da bude funkcioner. Ja obećavam, niti ću ići na Dedinje, niti ću otpustiti ikoga iz ideoloških razloga.”

Na mitingu opozicije pojavio se bivši predsednik SRJ, pisac Dobrica Ćosić. Njegova pojava na prozoru-govornici izazvala je salve zvižduka i uzvika “stidi se”, “ua”, “odlazi”.

Naša Borba, 24. 11. 1996. godine
“Beograđani, Beograđanke, ovde sam i ja, pisac da pozovem vršioce vlasti na poštovanje narodne volje i zakona i savetujem im da ne brane vlast svim sredstvima – započeo je svoje obraćanje bivši predsdnik SRJ, a onda je bukvalno nadvikujući se sa okupljenim građanima,nastavio: Ovde sam da javno zamolim predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića da izrši svoju ustavnu dužnost i ispuni zakletvu koju je dao srpskom narodu da će poštovati zakone države i prava njenih građana. Pozivam predsednika Republike da u ovim opasnim trenucima bude na visini svoje moći i svoje odgovornosti. Ovde sam da javno zamolim vođe opozicionih stranaka i njihove pristalice da se u borbi za demokratska prava ne koristi ni jedno nasilje. U našoj zemlji ni za odbranu, ni za osvajanje vlasti ne sme više da se prolije nijedna kap ljudske krvi. Ni jednu promenu u ovoj zemlji ne sme da nosi mržnja i osveta. A promene su neodložne i neminovne. Sve ideologije građanskog rata porazila je istorija. Ne obnavljajmo rovove građanskog rata. Nastupilo je novo doba za nove ideje, novu politiku, nove ljude. Novi i sposobni ljudui koji treba da počnu preporod treba da se okupe i organizuju svenarodni pokret. Tek sa saborom celokupne umne i moralne snage našeg naroda može da započne velika promena, tek tada mogu da se dogode one promene u društvu koje se u istoriji označavaju preporodom. Ja vas pozdravljam s nadom u novu budućnost i želim vam srećan put u tu budućnost!”

A kada ga je nakon završenog obraćanja građanima jedna novinarka upitala za komentar zvižduka kojim je bio “pozdravljen”, Dobrica Ćosić je uzvratio:

Naša Borba, 24. 11. 1996. godine
”A šta se vas to tiče?' – Ja sam novinar – odvratila je ona, a Ćosić je uzvratio: – Ja sam pisac! “

Ćosić je na miting došao na poziv predsednika DS Zorana Đinđića.

Naša Borba, 24. 11. 1996. godine
“Navodeći razloge zbog kojih se opredelio za Ćosića, Đinđić je rekao da je 'on jedan od neprikosnovenih autoriteta u intelektualnom životu, jedan od prvih opozicionara i disidenata, jedan od ljudi koji su uticali na formiranje kolektivne svesti svojim knjigama, čovek koji je kao predsednik Jugoslavije tražio slobodne izbore, koji je smenjen zato što nije bio spreman da igra kako mu se svira. On je čovek koji ima nesumnjivo mesto u našoj istoriji, a čija podrška je nama veoma važna.”

Koalicija “Zajedno” ostala je bez 33 mandata u Beogradu.

Blic, 24. 11. 1996. godine
“Prvi opštinski sud u Beogradu poništio je juče rezultate drugog kruga opštinskih izbora na 110 biračkih mesta, čime su 33 kandidata Koalicije 'Zajedno', koji su dobili podršku većine birača na izborima za Skupštinu Beograda, 17. novembra, ostala bez odborničkih mandata”.

Opozicija je pokazivala rešenost da ne popusti.

Naša Borba, 25. 11. 1996. godine
“Trećeg izbornog kruga neće biti', poručili su lideri Koalicije 'Zajedno' sa prozora sedišta DS na Terazijama, gde se uprkos kiši okupilo više od 30.000 građana.”

Lider SPO-a obratio se direktno predsedniku Republike.

Naša Borba, 25. 11. 1996. godine
“Čuj me dobro, Slobodane Miloševiću, tvog trećeg kruga neće biti, da ne bi bilo i devetog kruga. Kada bismo pristali na treći krug priznali bismo da su nas s razglogm opljačkali. Milošević je 17. novembra doživeo klasičan nokaut. Srbija je tvoj režim, Slobodane Miloševiću, nokautirala', rekao je Drašković, na šta je odjeknulo 'Slobo – Tajsone'. Očigledno neupućen u dešavanja na sportskoj sceni, Drašković je odgovorio: 'Nije on Tajson, mi smo Tajson, jer mi smo pobedili'. Masa je odgovorila: 'Vuče – Tajsone'.”

Nastaviće se… 
 

“Pokrašće nas!” (1. deo)

Korišćena arhiva izdanja iz 1996: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Večernjih novosti“, „Vremena“…