JNA se povlači iz Slovenije (9. deo)

'Predsedništvo SFRJ je na jučerašnjoj sednici donelo odluku o premeštanju jedinica JNA sa teritorije Republike Slovenije u druge delove Jugoslavije.
1. Komande, jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije prestaće da stacioniraju na teritoriji Republike Slovenije do definitivnog dogovora o budućnosti Jugoslavije. Lični sastav i svu pokretnu imovinu 31. Korpusa predislocirati na prostor Republike Srbije, a 14. Korpusa na prostor Republike Bosne i Hercegovine. Premeštanje izvršiti u roku od tri meseca od donošenja ove odluke.
2. U roku od tri meseca pripadnici stalnog sastava JNA slovenačke nacionalnosti odlučiće o svom ostanku u JNA. Postupak za prestanak službe u JNA pokrenuće nadležne starešine po službenoj dužnosti, osim za one koji pismeno izjave da žele da ostanu na službi u JNA. Pod uslovima iz stava 1. ove tačke prestaće služba u JNA i pripadnicima drugih nacionalnosti i narodnosti koji imaju prebivališta na teritoriji Republike Slovenije, ako to sami pismeno zatraže. (...)
9. Ova odluka ne prejudicira buduće uređenje odnosa u Jugoslaviji, niti dovodi u pitanje njenu teritorijalnu celokupnost.'

'Portparol savezne Vlade Predrag Tašić je na konferenciji za štampu u Beogradu, odgovarajući na pitanje: da li je Ante Marković bio protiv odluke o povlačenju JNA - što je ponegde procurilo kao 'pouzdana' vest - odgovorio da premijer nije član Predsedništva, pa se o toj odluci nije izjašnjavao. Ima međutim indicija, rekao je portparol - da bi neki želeli da se predsednik SIV-a tome odlučnije suprotstavi, kako bi mu onda, po običaju, na sva usta i preko dirigovanih medija 'dokazali' da se zalažu za čvrstu ruku i zadržavanje u jugoslovenskoj zajednici silom i onih koji to ne žele. Na Predsedništvu je, međutim, usvojena Markovićeva sugestija (tačka 9) da se činom povlačenja JNA iz Slovenije ne prejudicira buduće uređenje zemlje niti dovodi u pitanje njen teritorijalni integritet.'

„Vodeće svetske agencije prenele su sinoć odluku Predsedništva Jugoslavije o povlačenju JNA sa teritorije Slovenije, citirajući izjavu člana Predsedništva SFRJ Borisava Jovića datu Televiziji Beograd. Agencija Rojter naglašava da Borisav Jović nije ništa rekao o budućnosti oko 70.000 vojnika JNA u Hrvatskoj koja je, kako podseća agencija, proglasila nezavisnost istog dana kada i Slovenija 25. juna. Rojter prenosi ocenu jednog visokog slovenačkog funkcionera da je sednica Predsedništva bila ’teška’ i da je Hrvatska, koja je bila protiv povlačenja JNA iz Slovenije, bila preglasana. Ista agencija takođe naglašava da povlačenje vojske iz Slovenije očito ostavlja Hrvatsku izolovanu na njenom putu ka nezavisnosti kojoj se protivi njen najveći rival – Srbija. Asošijeted pres takođe piše da je Hrvatska najavila da će se boriti za odlazak JNA i sa svoje teritorije. AP naglašava da odluka Predsedništva predstavlja ključni politički preokret i da taj korak daje Sloveniji ’zeleno svetlo’ za odlazak iz federacije ’šest republika’.“

'Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke (Beograd): 'Radi se o odluci koja se može dvojako ocenjivati i čije ćemo praktične posledice tek videti. Prvi efekti su pozitivni jer se otklanja jedno žarište sukoba u Jugoslaviji. Međutim, u ovom slučaju radi se o kršenju saveznog ustavnog poretka. Ja podržavam volju naroda da samo odluči gde će živeti, ali ipak zadržavam sumnju i rezervu da će presedan pozitivno uticati na dalji miran rasplet jugoslovenske krize.' Vesna Pešić, sociolog (Beograd): 'Odlazak JNA iz Slovenije znači bar dve stvari: pobedile su snage razaranja Jugoslavije u njenim dosadašnjim granicama, a u te snage ubrajam politiku Srbije, Hrvatske i Slovenije i drugo, na delu je raspad JNA. Ne verujem da se nekakva nova Jugoslavija može stvarati od ostatka onih koji 'vole' JNA, tj. ne smatraju je okupatorom. Kakav je to uopšte kriterijum - ko voli, a ko ne voli JNA? Armija je ili nacionalno (i ideološki) neutralna ili je i sama činilac konfrontacije na ovim prostorima. Pošto je ovaj presedan sa Slovencima prihvaćen, smatram da se ista opcija mora odmah otvoriti i za druge narode u Jugoslaviji uključujući i njihove vojne obveznike da odluče hoće li služiti u JNA (isto kao što to pravo imaju sad Slovenci).'

'Svi koji bi da žive i hodaju mirno, a ne da marširaju u potpuno besmisleni rat, pozvani su da to sutra i javno pokažu. Potrebno je samo da, tačno u podne, budu ispred saveznog parlamenta noseći cvet za žrtve sukoba u Jugoslaviji i uključe se u hod mira oko skupštinskog zdanja. - Neće biti tribina, mikrofona i govora. Samo ćemo mirnom šetnjom podsetiti političare da su potpisali Brionsku deklaraciju i obavezali se da će od 1. avgusta započeti ozbiljne pregovore.'

'Hrvatska politika poštivanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta republike Bosne i Hercegovine nije se promijenila, kaže se u objašnjenju koje je ured predsjednika dr Franje Tuđmana juče uputio javnosti. 'Istrgnutim citatima izvan konteksta prethodno rečenog, nastoji se diskreditirati hrvatska politika i izjednačiti je sa velikosrpskim teritorijalnim ekspanzionizmom upravio u trenutku kada realizam hrvatske politike dobija najveća priznanja.'

'Bitno je da se okrenemo zaštiti kolektiviteta i građanskih prava, a ne teritorija, napomenuo je Mesić, i dodao da granice neće puno značiti ‘kada mi budemo u evropskoj kući'. Ako se, međutim, silom budu nametala rešenja može doći do velike katastrofe, a posle se opet mora sesti za sto. Pomeranje granica, napomenuo ie Drašković, treba da bude ‘isključivo ka Hrvatskoj', koja treba da izmeni granice prema BiH, da Hrvatska u odnosu na sadašnju teritoriju ne bi bila oštećena, jer bi se to moglo smatrati porazom ili ponižavanjem. Razgraničavati se ‘moramo časno, držeći se maksimalno današnje etničke mape, kao i one iz 1941. u krajevima u kojima je počinjen genocid nad srpskim narodom'.'

'Čitao sam vas i video da u tom pogledu otprilike jednako rezonujemo', rekao je Mesić Draškoviću. Najbolje bi bilo, prema Mesićevim rečima, da se stavi crta ‘pod Drugi svjetski rat i kaže da je završen i da smo definitivno ušli u mir'. Onda će, kako je rekao, ‘svi jastrebovi izgubiti iluzije da se ratom nešto može postići. Živjeli smo dugo zajedno, puno je bilo i dobra i zla, za neke stvari smo sami krivi, za neke su drugi. Za ono, međutim, što je pred nama, možemo biti samo mi krivi ako loše napravimo i ne možemo druge kriviti', rekao je Mesić.' S druge strane, Mesić je apostrofirao neke izjave Milana Paroškog u Slavoniji. ‘Slažem se, glupost užasna', reagovao je Drašković, a Mesić je dodao da ne želi da pominje Šešelja i ostale'. Na to je Drašković rekao: 'Vi ga pominjite, ja neću'. Hrvatska strana je, prema Draškoviću, ‘proizvođenjem četnika koiih nema, raširila i naduvala 'ratna jedra'. ‘Kakve to četnike vaša propaganda ganja po Hrvatskoj', zapitao je Drašković. ‘S tim ljudima živite već 50 godina'. Samo ne rat - bila je obostrana poruka kojom je razgovor završen.'