Kako smo se pravili da hapsimo Mladića

Nedavno izricanje presude Ratku Mladiću, bivšem komandantu vojnih snaga bosanskih Srba tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini, bio je povod da se osvrnemo na skoro dvodecenijsku sagu o hapšenju ovog ratnog zločinca, odgovornog za neke od najvećih zločina u Evropi počinjenih nakon II svetskog rata. 

 

Rečenica koja je obeležila gotovo 20 godina potrage za Mladićem bila je „Mladić nije u Srbiji“ iako se postepenim otvaranjem učesnika i dosijea došlo do saznanja da Mladić jeste bio u Srbiji i da je to bilo poznato vlastima. 

 

Na marginama ovog slučaja lažne potere za Mladićem možda se nalazi i ubistvo dvoje gardista u kasarni na Topčideru. Mnogi sumnjaju da su gardisti ubijeni jer su videli Mladića kako se skriva, a potom su mrtvi optuživani od strane vojske da su umno oboleli i homoseksualci, a o čemu je Istinomer Amnezija posvetila poseban Timeline. 

 

Pred vama se nalazi proces zbog kojeg je, prema izjavama zvaničnika, Srbija ostala bez nekoliko milijardi evra, a koji se završio u idiličnom banatskom selu pokraj Zrenjanina u kojem je završena jedna epizoda iz života Ratka Mladića, a počeo epilog – suđenje za zločine koje je počinio. Više o projektu Istinomer Amnezije u okviru kojeg objavljujemo ove tekstove možete naći ovde.