Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (1. deo)

Nakon tromesečnih demonstracija 1996/1997, kad je koalicija „Zajedno“ (koju su činili Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Građanski savez Srbije) najzad potvrdila rezultate sa novembarskih lokalnih izbora i preuzela vlast u velikom broju gradova i opština u Srbiji, očekivalo se da će uspeti da trijumf materijalizuje i na predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima.

To je bio period kada je nakon rata u Bosni, u novembru 1995. potpisan Dejtonski mirovni sporazum, a predsednik Srbije Slobodan Milošević posle godina u kojima je u zapadnim medijima nazivan glavnim krivcem za sukobe “izrastao” u “garanta mira i stabilnosti”. Ipak, do tada neprikosnoveni lider dobio je prvi ozbiljan udarac na domaćem terenu, jer je morao da poklekne pred pobunjenim građanima i prizna da je njegova vlast pokušala da pokrade izbore. Posle upornih protesta širom Srbije OEBS je pozvao Miloševićev režim da odmah i u potpunosti primeni sve preporuke njihovog specijalnog izaslanika Felipea Gonzalesa. Tada je, po Miloševićevom nalogu, Skupština Srbije usvojila lex specialis kojim se proglašavaju konačnim rezultati drugog kruga lokalnih izbora.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić postao je gradonačelnik Beograda, a opozicione stranke su po prvi put imale priliku da na lokalnom nivou pokažu kako izgleda drugačija vlast od dotadašnje. Nekoliko meseci kasnije, 23. jula 1997, Milošević je izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, pa je pozicija prvog čoveka Srbije ostala upražnjena posle osam godina od obnove višestranačja.

Ali, umesto da opozicija oštricu usmeri ka preuzimanju vlasti u Republici, sukobi između (bivših) partnera sve više su je udaljavali od cilja, koji se u tom trenutku činio nikad bližim.
Pukotine u političkom savezu koje su se nazirale još pred kraj zimskih protesta, a produbile se posle formiranja nove gradske vlasti u Beogradu, kulminirale su otvorenim netrpeljivostima između dve vodeće opozicione stranke – Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke.

Izbori su zakazani za 21. septembar, a već početkom avgusta sve glasnije se govorilo o nemogućim uslovima za njihovo održavanje i potrebi da se – bojkotuju.

A predsednik Političkog saveta SPO Milan Božić kazao je da će odluka o (ne)izlasku na izbore biti doneta na sednici Glavnog odbora.

Za to vreme Glavni odbor Demokratske stranke Srbije (DSS) već je doneo odluku – bojkotovaće izbore. Glavnom odboru je, kako je rečeno, prisustvovalo 120 članova GO i predsednika opštinskih odbora DSS-a, a tu su bili i predstavnici Narodne stranke iz Crne Gore i Studentskog političkog kluba (SPK). „Burno pozdravljen“ potpredsednik SPK Vladimir Dobrosavljević izjavio je da je borba za ravnopravne izborne uslove motiv delovanja Kluba i pozvao DSS da „potvrdi svoju hrabrost i principijelnost bojkotom izbora“.

Vlada Srbije ponudila je novu varijantu sporazuma o predstavljanju stranaka na programima državne televizije, ali većina opozicionih demokratskih stranaka, kako je rečeno, nema nameru da ga potpisuje. Bez obzira da li potpišu sporazum ili ne, stranke imaju pravo da svoje termine koriste do 5. septembra, ali u slučaju da se odluče na bojkot neće nakon tog termina imati mogućnost da se pojavljuju na programima državne televizije i radija, kazao je predsednik IO GSS Dragor Hiber. 

A lider SPO Vuk Drašković bio je na sastanku sa predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem. Objasnio je zašto je to učinio.

Drašković je kazao da je od Miloševića tražio poštene i demokratske izbore ili će „ponovo organizovati demonstracije koje će lično predvoditi“.

S druge strane, upitan da li sve češće pojavljivanje Draškovića na televiziji znači korak ka deblokadi državnih medija, Zoran Đinđić je odgovorio da se nizom pojedinačnih privilegija ništa ne dobija i da je to više tužno nego što je političko pitanje.

A predsednica Građanskog saveza Srbije Vesna Pešić na pitanje da li će bojkot izbora voditi u nove proteste odgovorila je:

O tome da li bi izbori bili legitimni kada bi na njih izašao SPO, govorio je predsednik DS Zoran Đinđić, koji je kazao da se time ništa ne bi promenilo i da bi ostao prividni parlament kao što je to bio u prethodnih sedam godina.

Prema njegovim rečima, antiizborna kampanja će ići u dva pravca – podsticanje ljudi da ne izađu na izbore i korišćenje mehanizama građanske neposlušnosti u cilju onemogućavanja izbora.

U Beogradu su boravili specijalni izaslanici SAD Ričard Holbruk i Robert Gelbard, koji su se sastali sa „vođstvom kompletne jugoslovenske opozicije, predstavnicima nezavisnih medija, i ovdašnjih nevladnih organizacija“. Kako je saopšteno, rezime tih razgovora bio je stav Holbruka da je „besmisleno bojkotovati izbore“. „Bezrezervnu podršku u tome imao je jedino od lidera SPO Vuka Draškovića“.

I pala je odluka – na izbore ide SPO, a bojkotuju DS, DSS, GSS. 

Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (2. deo)

Nastaviće se…

Korišćena arhiva izdanja iz 1997: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Građanina“, „Danasa“, „Večernjih novosti“, „Vremena“, „Nedeljnog Telegrafa“, NIN-a…