Predsednik DS Zoran Đinđić još jednom je obrazložio odluku da se bojkotuju izbori.
Blic, 18. 9. 1997. godine
„Sedamsto dana nas deli od 2000. godine. Još toliko vremena imamo šansu da u ovom veku nešto uradimo. Da smo sada ušli u kolotečinu, mi bismo zapravo pristali da do 2000. mrtav socijalistički sistem održavamo u životu. Ja ću radije da izađem iz politike nego da radim nešto što je suprotno zdravom razumu. (...) DS je od osnivanja parlamentarna stranka, ali od toga ne vidim nikakve koristi ni za stranku ni za zemlju. Kad me pitaju šta će biti sa strankom ako četiri godine ne bude izbora i ako sve bude kao do sada, ja odgovorom pitanjem: Čoveče, šta će biti sa tobom, šta će biti sa tvojom decom. Pusti stranke, baš me briga šta će biti sa DS. Hoće li ova zemlja za četiri godine postojati. To vam je kao onaj vic kada pitaju drvoseču što se muči sa tupom sekirom, što je ne ne naoštri, a on odgovori - nemam vremena, čeka me još pola šume. Krajnje je vreme da stanemo i naoštrimo testere, kazao je Đinđić.“
U samom finišu izborne kampanje predsednik SRJ Slobodan Milošević otvorio je deonicu auto-puta od Feketića do Subotice, u dužini od 55 kilometara.
Demokratija, 15. 9. 1997. godine
„Svečanosti je prisustvovalo više hiljada ljudi pristiglih u oko dve stotine autobusa, iz svih krajeva Srbije, Slobodan Milošević je stigao u 12 časova. Njegovo pojavljivanje na bini izazvalo je pravu buru oduševljenja, a grupu najvatrenijih obožavalaca nije uspelo da zaustavi ni jako obezbeđenje u njihovom pohodu na binu. Nakon petominutnog govora koji je prekidan skandiranjem ’Slobo, Slobo!’ Milošević je presekao vrpcu i otišao.“
A savezni sekretar za informacije Goran Matić ocenio je na konferenciji za novinare JUL-a, dan uoči predizborne tišine, „da se može reći da mediji nisu, prema do sada dominantnom uverenju, presudni za pobedu ili gubitak na izborima“.
Politika, 18. 9. 1997. godine
„Ono što presudno utiče na rezultat izbora jesu niz drugih faktora, a najznačajni od njih su ideje i programi stranaka i poverenje ili nepoverenje građana u ljude na izbornim listama. Upravo je pluralizacija našeg medijskog prostora sa, u ovom trenutku, 24 dnevna informativna lista, 400 radio-stanica i 120 televizijskih kanala ponudila bogatu medijsku sliku i dobar uslov i osnov za slobodno izražavanje političkih i drugih projekata“, kazao je Matić.
Predsednik Nadzornog odbora za izbore dr Ivan Radosavljević razgovarao je u Skupštini Srbije sa „glavnim i odgovornim urednicima informativno-političkih glasila“.
Tanjug, 16. 9. 1997. godine
„U razgovoru je konstatovano da većina javnih glasila celovito i objektivno informiše javnost o aktivnostima učesnika u izborima i drugih političkih subjekata, kao i da do sada nije bilo ozbiljnih prigovora na sprovođenje sporazuma o ravnopravnom predstavljanju stranaka i kandidata za predsednika Republike i narodne poslanike.“
Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica istakao je da će se „uspeh bojkota pokazati možda malo sporije nego uspeh stranaka koje izlaze na izbore“.
Blic, 17. 9. 1997. godine
„Uspeh bojkota je da se, nažalost, na još jednoj grešci i izgubljenom vremenu, dokaže da je besmisleno izlaziti na izbore pod ovakvim uslovima. Da se mora radikalizovati pitanje izbornih uslova, da se ti uslovi moraju uljuditi, podvesti pod neke standarde modernog sveta i da jedino to može Srbiju da vodi u preko potrebne promene. Pokazaće se sav oportunizam stranaka koje to čine pod ovakvim uslovima. Posle ovih izbora će se uobličiti neki novi politički blokovi koje neće činiti samo stranke već i neki segmenti javnosti. Jedan deo čini naravno leva koalicija, oni koji drže vlast, drugi blok će činiti one stranke i birači koji smatraju da na izbore treba ići po svaku cenu i treći blok u kome će biti i političke stranke i nevladine organizacije, i birači pre svega, koji neće da pristanu da izlaze na izbore samo da bi na njima gubili, da bi se izbori odvijali samo u krugu opozicionih stranaka. Dominacija vladajuće partije ostaje, a izbori rešavaju samo ko će od opozicionih stranaka proći malo bolje ili gore, a u svemu tome najgore prolazi Srbija.“
Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) ni posle dve sedmice od podnošenja prijave nije dobio akreditaciju za praćenje izbornog procesa na biračkim mestima.
Naša borba, 17. 9. 1997. godine
„Prigovor koji smo dobili iz RIK je da domaći posmatrači nisu predviđeni zakonom. Naš odgovor na to je da nisu ni zabranjeni zakonom i da komisija ima pravo da izda dozvolu za posmatranje izbora na biračkim mestima. Na osnovu dozvole RIK i strani posmatrači su dobili dozvolu, rekla je Slobodanka Nedović, izvršna direktorka Centra. U slučaju da ne dobije akreditaciju, CESID neće prestajati sa aktivnostima i neće raspustiti 1.500 volontera-posmatrača koliko ih se do sada prijavilo za rad u toj organizaciji. Oni će stajati ispred glasališta i anketirati birače na osnovu posebnih upitnika. Pokušaće i da uđu na ona glasališta gde im dozvole birački odbori.“
Stranka demokratske akcije
Rasima Ljajića odlučila se na bojkot pred same izbore, pisao je „Građanin“. To su učinili jer je, kako je saopšteno, RIK odbila listu SDA za Peć, a u Brodarevu i Prijepolju policija je zabranila predizborne skupove ove stranke.
Građanin, 18. 9. 1997. godine
„I pored toga što su izbornu kampanju priveli kraju i nedavno predstavili Mileta Isakova, predsedničkog kandidata koalicije stranaka među kojima je i SDA, neće izaći na izbore, kazao je Ljajić. Prema njegovim rečima, SDA ne može da povuče preostale izborne liste, a državna represija prema ovoj stranci ne prestaje.“
Portparolka DS Aleksandra Joksimović saopštila je da tu stranku ne obavezuje predizborna tišina, tako da će DS imati akcije i tokom trajanja ćutnje. Kazala je da su demokrate ušle u treću fazu antiizborne kampanje pod nazivom „Ne pristupiti biračkom mestu“, u kojoj će građanina objašnjavati tehniku bojkota, a pustiće i dva nova spota u kojima se građani upozoravaju na moguće izborne malverzacije.
Naša borba, 18. 9. 1997. godine
„Najčešći odgovori građana na nagradno pitanje DS ’Šta raditi 21. septembra, umesto izlaska na lažne izbore’, prema rečima Aleksandre Joksimović, jeste odlazak u Sabornu crkvu i šetnja Beogradom. Nagrađeni su predlozi ’Izlazićemo 21. septembra iza kuće ako nas potera’, ’Uz jutarnju besparačku muku, čitaću bajku o Crvenkapi i vuku’ i ’Izaći ću na ispit iz Procesnih računara na Elektrotehničkom fakultetu, a ostatak dana ću prespavati i verovatno sanjati o normalnom životu i pristojnim i poštenim ljudima’.“
A pred početak predizborne tišine na kupolu Starog dvora, umesto petokrake koja je skinuta pola godine ranije, postavljena je skulptura pozlaćenog dvoglavog orla. Predsednik SPO Vuk Drašković kazao je da cela Srbija ne može da uzleti dok se ne vrati sve što je “kršeno i lomljeno komunističkim nasiljem punih pola veka“.
Naša borba, 19. 9. 1997. godine
“Na terasi Skupštine grada juče se nije pojavio gradonačelnik Zoran Đinđić, koji je smatrao da postavljanje orla ne treba da bude iskorišteno u svrhu promocije ideologije koju zastupa Vuk Dašković. Kako saznajemo, obezbeđenje DS tokom cele noći je sprečavalo da se skulptura orla (u toku noći) pokrije zastavom, jer je obezbeđenje njihovih koalicionih partnera dobilo nalog da to učini kako bi scenario o otkrivanju skulpture bio ispoštovan. Posle velikih prepirki, na krov zgrade se juče ujutro popeo Spasoje Krunić, predsednik IO Skupštine grada, koji je lično namontirao zastavu i konopac za njeno svečano podizanje.”
Govoreći o atmosferi u kojoj se organizuju izbori, Zoran Đinđić je skrenuo pažnju na to da “u efektu stada postoji element stampeda”.
Demokratija, 19. 9. 1997. godine
“Naš režim misli da ako nas drži tako sabijene po ćoškovima da iz toga sledi samo efekat stada. To je možda i delimično tačno, ali u efektu stada postoji i element stampeda. To znači da kad se strah suviše akumulira onda i eksplodira, a onda imate anarhiju. Ja nemam utisak da oni to razumeju. Igraju se vatrom, ako misle da stalno mogu da pritiskaju, zastrašuju i šikaniraju. U jednom trenutku se pomeri granica straha i onda dođe do spontanog oslobađanja negativne energije.”
A na dan izbora DS je misiji OEBS uputila „najoštriji protest“.
Naša borba, 22. 9. 1997. godine
„DS je uputila najoštriji protest predsedavajućem misije OEBS u Beogradu Entoniju Velšu zbog jučerašnje prepodnevne izjave da je odziv birača mali i da se nada će do kraja dana izaći više. To je grubo mešanje u izbore“, rekao je Slobodan Vuksanović, potpredsednik DS.
S druge strane, OEBS je saopštio da prisustvo te misije „ne znači i davanje legitimiteta izborima“. Istaknuto je da je za konačne ocene prerano, ali je „jasno da je čitava procedura pre i posle izbornog dana maglovita i otvorena za zloupotrebe“.
Naša borba, 23. 9. 1997. godine
„Predizborni proces bio je loš, ali na sam dan izbora nisu uočene veće nepravilnosti, osnovni je zaključak preliminarnog izveštaja posmatračke misije OEBS prezentovane na konferenciji za novinare. ’U ovom trenutku’, rekao je koordinator Velš, ’bilo bi prerano izvlačiti zaključke o izbornom procesu s obzirom da rezultati još pristižu, ali je bilo indikacija o poteškoćama tehničke prirode na jednom ili dva mesta. Međutim, dok se proces posmatranja, a ni sam izborni proces ne završe ne želim da dajem nikakve zaključke (o regularnosti izbora)’.“
Posmatrači CESID-a su, kako je rečeno, prikupili više od stotinu prigovora sa biračkih mesta širom Srbije. Portparol CESID-a Marko Blagojević saopštio je da lista prigovora nije konačna i da još stižu podaci.
Naša borba, 23. 9. 1997. godine
„Imali smo naše posmatrače na više od hiljadu mesta, a u velikom broju javljali su nam se i sami glasači, obaveštavajući nas o nepravilnostima. Najviše prigovora odnosi se na pravilo da se propagandni materijal ne sme naći u krugu od 50 metara od biračkog mesta, a to su u najvećoj meri kršili leva koalicija i SPO. U Novom Pazaru dva biračka mesta bila su izlepljena slikama Sulejmana Ugljanina i plakatima Koalicije za Sandžak. Ugljaninove pristalice su zaustavljale glasače, govoreći im da zaokruže brojeve 9 i 13“, naveo je Blagojević.
Prema zvaničnim podacima, izlaznost je bila 57,4 odsto. Koalicija SPS-JUL-ND osvojila je 1.418.036 glasova (110 mandata), SRS 1.162.216 (82 mandata), SPO 793.988 (45), Koalicija „Vojvodina“ 112.589 (4), Demokratska alternativa 60.855 (1), Savez vojvođanskih Mađara 50.960 (4), Koalicija Lista za Sandžak 49.486 (3), a Demokratska koalicija Preševo-Bujanovac 14.179 (1 mandat).
U drugi krug predsedničkih izbora plasirali su se kandidat SPS-JUL-ND Zoran Lilić, koji je osvojio 1.474.924 glasova i kandidat SRS Vojislav Šešelj, sa 1.126.940 glasova. Trećeplasirani bio je kandidat SPO Vuk Drašković (852.808), četvrti kandidat Koalicije „Vojvodina“ Miodrag-Mile Isakov (111.166), a peti kandidat Socijaldemokratije Vuk Obradović (100.523).
Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović smatrao je da je bojkot uspeo samim tim što je skrenuo pažnju građana.
Demokratija, 26. 9. 1997. godine
„Bojkot je uspeo utoliko što je skrenuo pažnju građana, što nije jasno šta se događa, što nema dokaza da je stvarno 50 posto izašlo na izbore s obzirom na to kako se tretiraju nevažeći listići i koliko kasne rezultati. Očigledno da se nikad neće utvrditi cifra ljudi koji su bili na biračkim spiskovima i koji su izašli. S druge strane, ono što je mnogo važnije, pokazalo se da veliki broj građana ne vidi nikakvo rešenje izlaska iz krize sa ovakvim rasporedom političkih snaga koji je ponuđen na poslednjim izborima.“
Predsednik DS Zoran Đinđić istakao je da je SPO glavni krivac za to što je SPS na izborima dobio toliko glasova.
Naša borba, 26. 9. 1997. godine
„Da bi se narodu skrenula pažnja s aktuelnih (neuspešnih) izbora, SPO je lansirao priču o mom odlasku sa mesta predsednika Skupštine grada Beograda – rekao je gradonačenik Beograda Zoran Đinđić i dodao da ukoliko se na narednoj sednici Skupštine grada, koja će se održati 8. oktobra, bude raspravljalo o ostavci gradonačelnika, na proveri će se naći i ostali funkcioneri u gradu. ’Zajedno smo došli, ako treba zajedno ćemo i otići. Mogu reći da sada postoje tri opcije. To su rušenje koalicije Zajedno u gradskoj skupštini, uvođenje prinudne uprave ili neko želi da stvori novu koaliciju’, rekao je Đinđić.“
Radikali su ocenili da odnos snaga nakon izbora nalaže dalekosežnije političke poteze, a s obzirom na to da nijedna politička stranka ne može samostalno da vlada oni su kao jedino moguće rešenje videli „konsenzus najjačih stranaka: SRS, SPS, JUL i SPO, u formiranju zajedničke vlade“.
Naša borba, 26. 9. 1997. godine
„Mi bismo sa SPO činili većinu, ali to ne bi bila stabilna vlada. Sa SPS i JUL nećemo sami, jer bi u tom slučaju mi bili manjinski partner. Da bi vlada imala minimum unutrašnje ravnoteže neophodno je da se dogovore četiri najjače stranke’, rekao je lider SRS Vojislav Šešelj. Najpogodnijim likom za mandatara nove vlade radikali smatraju svog potpredsednika Tomislava Nikolića. ’On je prihvatljiv za sve, svi ga poštuju i znaju kao ozbiljnog i časnog čoveka’, obrazložio je Šešelj.“
Portparol SPS Ivica Dačić prokomentarisao je dobar rezultat Srpske radikalne stranke.
Demokratija, 24. 9. 1997. godine
„Naša koalicija je pobednik na ovim izborima, a to što je SRS osvojila toliki broj glasova treba da pitate ostale opozicione stranke koje su radikali pretekli i postali druga politička snaga u Srbiji. Vojislav Šešelj i radikali su uradili istu stvar kao i 1992. godine. Interpretirajući naš program, favorizujući našu politiku i ne napadajući našu stranku, predstavili su se kao stranka bliska nama i osvojili toliki broj glasova. Međutim, građani će veoma brzo uvideti razliku između neuspele blede kopije i originala.“
Zoran Đinđić je naglasio da „prvi put od 1990. možemo da kažemo da su se sva kukavičja jaja našla u jednoj korpi“.
Naša borba, 27. 9. 1997. godine
„Neka rade šta hoće, a mi drugi ćemo na miru da pravimo koncept Srbije koja je alternativa svemu tome. Najpre ćemo štampati programske platforme. To će biti manifest za Novu Srbiju. Još 700 dana je do 2000. godine. Šta smo mi uradili u ovom veku i sa čime ćemo da uđemo u sledeći, s kojim institucijama, s kojom političkom kulturom. Sada smo u velikoj akciji učvršćivanja bazične strukture stranke putem animiranja članstva. Želimo da budemo demokratska stranka po tome što će članovi DS biti na drugačiji način tretirani nego članovi nedemokratskih stranaka“, kazao je Đinđić.
Na ponovljenom glasanju za izbor predsednika 5. oktobra, Vojislav Šešelj je dobio 1.733.859 glasova, a Zoran Lilić 1.691.354. Međutim, Republička izborna komisija utvrdila je da je na birališta izašlo manje od polovine (3.531.063) ukupnog broja upisanih birača (7.210.557) i da nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova.
Novi izbori za predsednika organizovani su 7. i 21. decembra, a u drugom krugu Milan Milutinović (Socijalistička partija Srbije, Jugoslovenska levica i Nova demokratija) dobio je, kako je saopštio RIK, 2.181.808 glasova, a Vojislav Šešelj 1.383.868. Kako je ovog puta, prema zvaničnim podacima, izašao dovoljan broj birača, Milutinović je postao predsednik Srbije. A 24. marta 1998. godine novu Vladu Srbije formirale su Socijalistička pratija Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska radikalna stranka.
Kraj serijala
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (4. deo)
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (3. deo)
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (2. deo)
Kako su bojkotovani izbori 1997. godine? (1. deo)
Korišćena arhiva izdanja iz 1997: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Građanina“, „Danasa“, „Večernjih novosti“, „Vremena“, „Nedeljnog Telegrafa“, NIN-a…
