Ko je "lažni prorok", a ko "ludak"?

Siniša Dedeić 15. 12. 2010.

Oštra retorika i vlasti i opozicije svedoči o burnoj predizbornoj kampanji, očekivanoj u žestokoj borbi za mesta u prvoj posleratnoj višestranačkoj skupštini.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević još nije ozvaničio svoju kandidaturu za predsednika Republike, ali je kampanju započeo obilaskom većih gradova.

predsednik SPS Slobodan Milošević, Politika ekspres, 2. 11. 1990. godine

'Svi građani Srbije treba da znaju da pojava rušilačkih i primitivnih snaga na političkoj sceni samo otežava naše napore za ostvarenje ekonomskog programa. Eventualni argumenti da je i to samo narod na političkoj sceni i da želi da se izrazi teško da bi opstali i politički i etički.'

Milošević je dodatno zaoštrio retoriku kada je govorio direktno o svojim političkim konkurentima.

predsednik SPS Slobodan Milošević, Politika ekspres, 2. 11. 1990. godine

'Međutim, taj put u moderno društvo i razvijeno društvo nespojiv je sa bilo kakvim mističkim porukama, koje kao aveti prošlosti kruže u nekim delovima Srbije i koje razni lažni proroci i ludaci nude srpskom narodu kao zalog budućnosti. Ovo se pogotovo odnosi na one koji u ime te prošlosti nude nacionalističke obračune, revanšizam i opšti haos.'

Za to vreme, njegovi politički protivnici iznosili su ideje o stvaranju srpske vojske.

predsednik SPO Vuk Drašković na Svetskom saboru SPO, Novosti plus, 29. 10. 1990. godine

'Dođe li do sloma Jugoslavije i do toga da granice država koje će da nastanu na njenim razvalinama postavljamo sabljama, srpska vojska će, neka u to niko ne sumnja, svoju dužnost da obavi časno, i verujem, prilično brzo. Jer Srbi se mogu dugo, veoma dugo ponižavati, varati, iseljavati, ali se sa Srbima ne može dugo ratovati. Ovo nisu pretnje, nego podsećanje na ono što je bivalo.'

Miloševića i rukovodstvo Srbije optuživali su za oklevanje u rešavanju problema Srba u Hrvatskoj.

potpredsednik SPO Milan Komnenić, Borba, 22. 10. 1990. godine

'Ako sinovi srpske kuraži i pameti budu dobili poverenje srpskog naroda, jer se nadam da ih socijalisti neće dobiti , onda ćemo mi razgovarati i sa Mesićem i sa Tuđmanom i jamčim vam da ćemo tada ispraviti onu kolebljivost koju je rukovodstvo Srbije pokazalo kada se odlučivalo u Hrvatskoj iako je srpski narod imao svoje argumente.'

O nemogućnosti opstanka zajednice Srbije sa Hrvatskom govorio je i predsednik SPO.

predsednik SPO Vuk Drašković, ON, septembar 1990. godine

'Razlaz sa Hrvatskom je neminovan, najmanje iz dva razloga. Na svetu ne postoji tolika psihijatrijska klinika koja bi bila u stanju da primi gotovo ceo jedan narod na terapiju, da ga leči od jedne iracionalne satanske srbomržnje i srbožderstva. Ako bi i postojala tako velika klinika, na svetu nema psihijatara koji bi mogli da im pruže pomoć.'

SPO je isticao da ima rešenje i za situaciju u BiH.

predsednik SPO Vuk Drašković, Borba, 22. 10. 1990. godine

'U Bosni i Hercegovini ćemo stvoriti četiri oblasti. Svuda tamo gde je sa ustaških kama tekla srpska krv tamo su srpske zapadne granice.'

Crni pojas za sednicu glavnog odbora

Funkcioneri SPS su umirivali javnost u Srbiji izjavama da toj republici ne preti opasnost.

predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović u Titovom Užicu, 4. 11. 1990. godine

'Srbija je danas najstabilniji deo Jugoslavije.'

Netrpeljivosti između nekoliko funkcionera Demokratske stranke dostizale su kulminaciju.

osnivač DS akademik Nikola Milošević, Novosti plus, 2. 11. 1990. godine

'Došlo se dotle da na sastancima glavnog odbora neki mladi bojovnici gospode Mićunovića, Đinđića, Stojanovića prete batinama svojim neistomišljenicima. Tako se gospodin Radulović, inače krajnje korektan i pristojan čovek od batina spasao samo zahvaljujući tome što je nosilac crnog pojasa drugog dana.'

Vojislav Koštunica je, aludirajući na istupe Koste Čavoškog, nesuđenog predsednika Glavnog odbora stranke, zaobilazno, ali jasno stavio do znanja da se po njegovom mišljenju radi o povređenoj sujeti „pretendenta na presto“.

potpredsednik DS Vojislav Koštunica, Novosti plus, 8. 11. 1990. godine

„Mi u stranci, međutim, u skladu sa svojim demokratskim načelima garantujemo svakome pravo kako na drugačije mišljenje, tako i na klevetu.'

U sklopu Svetskog sabora SPO Vuk Drašković je zajedno sa svojim saradnicima obišao stratište u Jasenovcu. To što je nesmetano uspeo da položi vence na spomenik ustaškim žrtvama, nekima je bio jasan signal da lider SPO ima povlašćen status u Hrvatskoj.

književnik Brana Crnčević, Borba, 3. 11. 1990. godine

'Mi smo time što nismo primljeni u Jasenovcu bili realno postavljeni i žalimo se svetu na to da Srbi ne mogu na svoja groblja. Odlaskom na to groblje, gospodin Drašković poništava tu istinu, njegovo puštanje je puštanje iz trika, a gospodinu Tuđmanu je poslužilo da kaže kog Srbina bi voleo kao predsednika i sa kim bi se mogao dogovoriti o srpskim glavama.'

A Drašković je svojim pristalicama ponovo govorio o potrebi da se neke navike promene.

predsednik SPO Vuk Drašković, Borba, 24. 10. 1990. godine

'Molim vas, samo je Hrist gospodar, kad god ovo zaboravite vi sebe i nesvesno unižavate. Moramo da se odučimo od te ružne boljševičke navike. Ako ste juče skandirali 'Tito,Tito', pa 'Sloba-Sloba, a danas 'Vuče', razlika je samo u imenu.'

Politika nesvrstanih ni najmanje nije bila bliska politici SPO, pa je predsednik te partije pričao o svojim planovima kada dođe na vlast.

predsednik SPO Vuk Drašković, Borba, 24. 10. 1990. godine

'Proteraćemo Aziju i Afriku iz Srbije i vratićemo Evropu.'

Nastaviće se…

Naslovna fotografija: Naslovna strana lista „Politika ekspres“, 2. novembar 1990.

Korišćena arhiva izdanja iz 1990: „Politike“, Borbe“, „Večernjih novosti“, „Vremena”, NIN-a, “Duge”, “Srpske reči”…

I Branko Kockica u trci za poslaničko mesto (9. deo)

Drašković Miloševiću daje milion glasova „fore“ (8. deo)

U redu – evo vam amandmani! (7. deo)

Izbori kao „lutkarsko pozorište“ (6. deo)

Ruke, barjaci i prvi raskoli (4. deo)

Nesložna opozicija i bahati režim – 1990. godine (3. deo)