Izgleda da neki ljudi iz opozicije imaju problem fioka sa Miloševićem, pa bi bilo najbolje da se takvi, bar zasad, sklone iz politike, kazao je Nebojša Čović.
Posle pretnji koje je Vojislav Šešelj uputio novinarima, nerežimski mediji objavili su bojkot Srpske radikalne stranke.
Glas javnosti, 18. 2. 2000. godine
„Stop nasilju. Direktori i glavni urednici najvećih privatnih i nezavisnih medija u Srbiji prihvatili su predlog NUNS-a da do daljeg ti mediji ne izveštavaju s konferencija za novinare SRS, ne prenose saopštenja ove stranke, kao ni izjave njenih funkcionera. Ova odluka izraz je našeg protesta zbog pretnji predsednika SRS Vojislava Šešelja hapšenjem i likvidacijom novinara. Zahtevamo da država, primenjujući zakon, spreči izazivanje nasilja, širenje mržnje i svake vrste netrpeljivosti. Pozivamo i druge medije da nam se pridruže.
NUNS, „Blic“, Beta, B2-92, „Danas“, Studio B, Fonet, „Glas javnosti“, Radio Indeks, TV Mreža, „NIN“, TV produkcija „VIN“, „Vreme“, „Republika“.“
Predsednički kolegijum SRS, kako je potom saopštio Šešelj, doneo je odluku da se novinarima medija koji su doneli odluku o bojkotu zabrani prisustvo „svuda gde sede srpski radikali“.
U susret 4. redovnom kongresu socijalista, portparol socijalista Ivica Dačić napustio je tu funkciju i postao predsednik beogradskog odbora SPS.
Glas javnosti, 10. 2. 2000. godine
„Teško je očekivati od onoga koji vas je bombardovao da odmah prizna svoju krivicu. Međutim, ukidanjem sankcija za međunarodne letove za našu zemlju je jasan pokazatelj da je međunarodna zajednica shvatila da sankcijama ne može uzdrmati ili oboriti narodnu vlast u Jugoslaviji, kazao je Dačić.“
Novoizabrani predsednik beogradskih socijalista bio je domaćin gostima koji su se okupili ispred Centra „Sava“.
„Večernje novosti“ danima su preko svojih stranica vodile kampanju da se ne dozvoli da ta kuća pređe u vlasništvo „Borbe“.
Ali, vrlo brzo sprovedena je odluka Savezne vlade.
Večernje novosti, 14. 3. 2000. godine
„Na osnovu odluke Savezne vlade o pripajanju Kompanije „Novosti“ kući „Borba“, generalni direktor „Borbe“ dr Živorad Đorđević imenovao je Dušana Čukića za vršioca dužnosti direktora i glavnog i odgovornog urednika “Večernjih novosti”. Dušan Čukić je ugledni novinar Radio-televizije Srbije, sada na dužnosti pomoćnika generalnog direktora.“
Lider SRS bio je zadovoljan novim vlasnicima „Novosti“, ali ne i izborom glavnog urednika lista.
Večernje novosti, 10. 3. 2000. godine
„Odgovarajući na pitanje o prelasku „Novosti“ u državnu svojinu Šešelj je objasnio da je to ispravan postupak Savezne vlade, kako bi se zaštitila državna imovina. Nije nam interes da se čitalačka publika „Novosti“ sužava na račun „Blica“ ili „Glasa javnosti“ koji deluju sa izdajničkih pozicija. Ono što se mi ne slažemo jesu određena kadrovska rešenja. Šešelj je u tom smislu izrekao i niz uvreda na račun novog glavnog i odgovornog urednika.“
A doneta je odluka da dnevni list „Politika“ preko „Pošta“ dođe do zainteresovanih čitalaca širom zemlje.
Glas javnosti, 16. 2. 2000. godine
„Sve pošte u Srbiji dobile su u sredu dopis u kojem se navodi da su kompanija „Politika AD“ i Javno preduzeće PTT saobraćaj „Srbija“ postigle dogovor o distribuciji određenog broja primeraka lista „Politika“. U dopisu se, između ostalog kaže, da je „u cilju informisanja korisnika poštanskih usluga i radnika pošta, obaveza upravnika da, u zavisnosti od dobijene količine, najmanje jedan primerak lista ostavi za radnike, a ostale postavi na pultove ili druga prigodna mesta u šalter sali, kako bi bili dostupni korisnicima za vreme obavljanja ili čekanja usluge.“
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik radikala kazao je da „nafte i benzina mora da bude na svakoj pumpi“, obećavajući da se cena hleba „do nove žetve neće menjati“.
Govoreći o odlučnosti da ovoga puta Miloševićev režim ode u istoriju, lider DS Zoran Đinđić se osvrnuo na svoje greške.
Nedeljni telegraf, 5. 1. 2000. godine
„Dosta stvari nisam dobro uradio. Moja najveća greška je što 1997. nismo redefinisali ciljeve protesta i umesto zauzimanja lokalnih vlasti nismo tražili ponovo izbore na svim nivoima. Trebalo je da kažemo da nam ne treba Gonzalesov izveštaj u onom delu gde se opoziciji daju gradovi, nego samo oko izbornih uslova. Trebalo je da tražimo sve izbore za tri meseca. To je bila moja kapitalna greška, koja je imala teške posledice. Da smo to tada uradili, pobedili bismo. Posle toga mi nismo, kao stranka, pravili greške. Ali je sam put bio pogrešan. Šta sad da radim? Da se ubijem? Ali niko tada nije došao da mi to predloži.“
A predsednik DSS-a Vojislav Koštunica pričao je o tome šta će se dešavati nakon Miloševićevog odlaska.
Nedeljni telegraf, 19. 1. 2000. godine
„Danas ima mnogo manje političke isključivosti nego što je bilo pre 10 godina. Neretko su je generirali ljudi koji su donedavno bili u vladajaćoj stranci. To polako sahne i “dan posle” će biti relativno miran. Oni koji dođu na vlast sutra suočiće se sa tolikom količinom nerešenih problema, teškoća i izazova, da neće imati vremena za obračun sa svojim političkim protivnicima.“
A nekadašnji visoki funkcioner SPS-a i
gradonačelnik Beograda Nebojša Čović, sada jedan od lidera opozicije, imao je
predlog za sve čelnike opozicionog bloka.
Nedeljni telegraf, 31. 5. 2000. godine
„Izgleda da neko ovde ima problem fioka s Miloševićem. Za takve bi najbolje bilo da se sklone iz politike bar dok se Milošević ne skloni. Neke ljude iz opozicije fioke ograničavaju u sukobu s Miloševićem.“