Pobeda – otišao je i rektor! (kraj serijala)
Koalicija “Zajedno” zauzela je mesta u skupštinama većine gradova u kojima je osvojila vlast na izborima 17. novembra i povukla se sa ulica, ali studenti nisu odustajali od ispunjenja svih svojih zahteva.
Rektor Veličković nije pokazivao nameru da ode sa tog mesta.
Šetnjom do opštine Novi Beograd studenti su 93. dana protesta, još jednom, kako su rekli, podsetili vlast da “nisu zaboravili prave izborne rezultate u Novom Beogradu i Mladenovcu”.
Dnevni telegraf, 23. 2 . 1997. godine
“Zbog toga su se akademcima pridružili i odbornici Koalicije ‘Zajedno’ kojima su, kako su rekli, ukradeni mandati.”
Predsednica GSS Vesna Pešić govorila je o novoj situaciji u Srbiji.
Naša Borba, 24. 2. 1997. godine
“U Srbiji je zavladala nova klima i spremnost na borbu za demokratizaciju zemlje. Situacija u kojima smo preuzeli vlast nije nimalo laka… Država mora da se decentralizuje i mi se zalažemo za sprovođenje regionalne politike. Pod tim podrazumevamo i autonomiju za Kosovo, kao i rešenje statusa Vojvodine.“
Jedan od lidera studentskih protesta Čedomir Jovanović istakao je da je Sveti Sava doprineo pobedi građana.
Demokratija, 22. 2. 1997. godine
“Sveti Sava je doprineo našoj pobedi, ali mi smo verni Svetom Savi od prvog dana i to je bila lepa prilika da on opravda ono što je od početka – naš čuvar.”
Predsednik SDU Žarko Korać izjavio je da smatra da je Srpska pravoslavna crkva “apsolutni pobednik beogradskih demonstracija”.
Naša Borba, 7. 3. 1997. godine
“Zahvaljujući tim dešavanjima, podršci koju je dala građanima i studentima, SPC je oprala ruke od svega čime ih je uprljala prethodnih godina.”
Studenti su najavili zaoštravanje protesta. Čedomir Jovanović je pozvao kolege da se okupe u što većem broju.
Naša Borba, 5. 3. 1997. godine
“Nećemo još dugo biti ovako dobri kao što smo bili ovih stotinak dana.”
Od poslednjeg mitinga opozicije studenti su organizovali akcije traženja rektora: u Dunavu, u Zoološkom vrtu… Nastavno naučno veće je krajem februara donelo odluku da se za v.d. rektora izabere Dragan Kuburović.
Naša Borba, 28. 2. 1997. godine
„Dosadašnji prorektor profesor dr Dragan Kuburović izabran je za v.d. rektora Beogradskog univerziteta. Objašnjavajući zbog čega je uz studente dr Kuburović je kazao: ‘Vizija studentske pravde je očito drugačija od naše. Naučio sam da mi kradu izbore od prvog dana i ova krađa mi nije teško pala za razliku od studenata’. Objasnivši da jedva čeka trenutak kad će se studenti vratiti na nastavu, kazao je da će danas ući u Rektorat ‘makar kroz odžak’.“
Rektor nije prihvatio odluku Nastavno naučnog veća, već je tražio smenu prorektora Kuburovića i 13 dekana.
Naša Borba, 5. 3. 1997. godine
“Veličković je ponovio da ‘ostaje pri obećanju da će, premda neubeđen u postojanje lične krivice, podneti ostavku na dužnost rektora kada se studenti budu vratili na nastavu’. Deo studenta koji su pratili konferenciju za novinare napustilo je dvoranu uz povike: ‘Sram vas bilo, rektore’. Na opasku Veličkovića da studenti budu ‘budu dostojanstveni’, čuo se odgovor: ‘kao što ste vi dostojanstveni’.”
Studenti su nepozvani upali na prijem kod Radmile Milentijević, ministarke za informisanje. Na pitanje novinara kako se oseća, ministarka je izjavila:
Naša Borba, 5. 3. 1997. godine
“Vrlo komforno”, a na pitanje da li se radi o blamaži za ministarstvo kazala je: “Nije, nije, to su studenti koji ovde demonstriraju već tri meseca, sad su došli da ovde sebe izraze, ali njihovo je mesto u učionicama. Ovo u Americi ne bi moglo da se dogodi i ovo u Zapadnoj Evropi ne bi moglo da se dogodi, ali ovo je njihov način. Njima na čast, ako bi znali bolje, bolje bi se i ponašali.”
Kraj demonstracija obeležilo je i skidanje petokrake sa zgrade Skupštine Beograda, a Vuka Draškovića pitali su da li opozicija planira da se neka od ulica nazove po Draži Mihailoviću.
Naša Borba, 6. 3. 1997. godine
„Na to pitanje sam dao odgovor za govornicom Skupštine Srbije pre dve godine. Tada sam predložio da se u Beogradu posle deklaracije o nacionalnom pomirenju podigne jedan zajednički spomenik srpskom ravnogorcu i partizanu i to je moje opredeljenje. Lično mislim da Beograd treba da ima jednu ulicu ili trg sa imenom generala Mihailovića.“
Deo rukovodstva studentskog protesta odlučio je da se studenti vrate na nastavu, kako bi rektor podneo ostavku. Međutim, to se nije dopalo demonstrantima.
Naša Borba, 7. 3. 1997. godine
„Izdaja, izdaja – vikalo je desetak hiljada studenata BU u toku trajanja protesta na Platou, dok su se na bini smenjivali protivnici i zagovornici današnjeg ‘ultimativnog’ početka nastave. Utisak je ipak da je mnogo veći broj studenata bio ogorčen odlukom. Poslednji taktovi Svetosavske himne i pojava konferansijea i člana GO Studentskog protesta Dušana Popovića na bini, označili su početak petominutnog zviždanja i uzvikivanja ‘Izdaja’. – Nije jasno o kakvoj je izdaji reč. Kakva je to izdaja kada ćemo i sutra, i u subotu, i u nedelju, i u ponedeljak, ako rektor ne ode biti na Platou… Shvatam vaš gnev i delim vašu zabrinutost, ali ako rektor ne da ostavku, morate znati, imaćemo još jedinstveniji univerizitet i mnogo radikalnije zahteve – rekao je Popović. Pevač Rambo Amadeus sproveo je glasanje na Platou pitajući ko želi da se vrati na nastavu. Od desetak hiljada samo je jedan bio „za“, a troje uzdržano. Ostali su, naravno, bili protiv vraćanja u klupe.“
A onda su rektor Veličković i student prorektor Đurđević podneli ostavke. Međutim, studenti nisu odustajali od protesta. Najavili su da će demonstrirati do 20. marta kada Savet BU bude razmatrao njihove ostavke. Uz skandiranje „Ti si sledeći“, akademci su opkolili zgradu Predsedništva Srbije.
Naša Borba, 8. 3. 1997. godine
„Studentska pobednička šetnja planirana je tek za 20. mart. Do tada nastavljamo našu borbu. Nema povlačenja, ako hoće sukob imaće ga, ali oni taj sukob ne mogu da dobiju- rekao je Vladimir Dobrosavljević, član Inicijativnog odbora SP.“
Koalicija „Zajedno“ održala je veliki miting 9. marta na Trgu Republike.
Blic, 10. 3. 1997. godine
„Desetine transparenata i zastava ponovo su prekrile centralni gradski trg. Opet su se vijorili barjaci Ferarija, Paoka, Boba Marlija i Skanije, a među duhovitijim transparentima bili su ‘Mi smo Slobovi i Kipar je naš’, ‘Kod nas se problemi rešavaju u okruglom krevetu, a ne za okruglim stolom’, ‘Za skidanje zvezde sa stadiona JNA kriva je opozicija. Oca im partizanovskog’, ‘Idite crvene dahije, što dalje od zemlje Srbije’“.
Studenti su gradonačelniku Đinđiću predali ikonu Bogorodice Trojeručice. Čedomir Jovanović je kazao:
Naša Borba, 19. 3. 1997. godine
„Pala je ona zvezda sa gradske skupštine. Tresnula je tako dobro da se čula do Hilandara. Odatle nam bratstvo šalje ikonu sa željom da Srbija bude slobodna kao što je slobodan Beograd i molbu da je mi odnesemo u gradsku skupštinu.“
Savet BU je 19. marta prihvatio ponuđene ostavke.
Naša Borba, 20. 3. 1997. godine
„Pakovanjem zgrade Rektorata u slikarsko platno sa natpisom: ‘Nastavlja se’ i ‘Renoviranje’, bakljadom ispred zgrade Predsedništva i Skupštine Srbije, zaglušujućom bukom bubnjeva koji su forsirali ‘ritam protesta’ kao i šetnjom po kišom zasutom Beogradu, nekoliko hiljada beogradskih studenata se sinoć oprostilo od uličnih protesta koji su trajali tačno 119 dana.“
Dragan Đilas, “jedan od vođa studentskog protesta ‘91. i ‘92, danas uspešan poslovan čovek zaposlen u marketinškoj kući ‘Saatchi&Saatchi’”, uporedio je dva protesta.
Blic, 22. 3. 1997. godine
“Mislim da nije bilo te ‘91. i ‘92, ne bi bilo ni ove ‘96. Ja sam za evoluciju. Drago mi je da sam kao student-prorektor ‘91. godine imao intervju na RTS-u trajanju od jedan sat, šokirao ih jer su očekivali da ću se ponašati kao ovaj današnji koji nije bio u stanju sto dana da se izjasni i stane na jednu stranu. Drago mi je da sam na neki način pokretač i ovog protesta… Njegova (Miloševićeva) pojava je najveća tragedija srpskog naroda u čitavoj njegovoj istoriji. Mislim da ga najbolje ocrtava grafit koji stoji na zidu jedne zgrade pune četiri godine – ‘Jedino razumno objašnjenje je da je Sloba Hrvat’.”
Kraj serijala
Korišćena arhiva izdanja iz 1996: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Večernjih novosti“, „Vremena“…
