Sankcije su stigle, a bombarderi sve bliže (4. deo)
Uvedene su nove sankcije; uz ogromno nezadovoljstvo univerzitetske javnosti usvojen je Zakon o univerzitetu; u pripremi je bio Zakon o informisanju; sve glasnije se govorilo o mogućnosti da Srbija bude bombardovana, a nemačka marka je „divljala“ na crnom tržištu.
Koordinator G17 plus Mlađan Dinkić o skoku marke na crnom tržištu je rekao:
„Najnoviji monetarni udar izvela je država i to ne novcem NBS. Efekti tog udara biće kratkotrajni, ali će država iz svega izaći bogatija za oko 50 miliona dinara, dok će se džepovi građana isprazniti.“ (Glas javnosti, 3. 7. 1998. godine)
Lider DS-a Zoran Đinđić je, kao jedan od vođa novog opozicionog bloka, bio na udaru režima.
„Danas je po ko zna koji put naša čvrstina na proveri. Udaraju nas gromovi režima i njegovih slugu. Ali, danas je u Srbiji najčasnije biti gromobran.“ (Glas javnosti, 20. 7. 1998. godine)
Povodom prvog kongresa JUL-a, na adresu partije Mire Marković, stigle su mnogobrojne čestitke. Između ostalog i od Bogoljuba Karića.
„Politika i principi za koje se ti lično, kao i JUL u celini, zalažeš su oni pred kojima stoji budućnost. To su ideje ravnopravnosti svih, društvene pravde, ekonomskog prosperiteta naše zemlje i boljeg života svakog njenog građanina, saradnja sa svetom i integracija u evropske i svetske tokove. To je ono što i sam podržavam i za šta se zalažem.“ (Glas javnosti, 20. 7. 1998. godine)
Disciplinovanje medija i Univerziteta
Ministar informisanja Aleksandar Vučić je objašnjavao razliku između nezavisnih i režimskih medija.
„Oni koji sebe nazivaju nezavisnim, nezavisni su samo od države ovde u Srbiji, ali su zavisni i režimski mediji nekih drugih država. Ti mediji podržavaju politiku nekih drugih vlada – britanske, nemačke, američke, u zavisnosti ko ih finansira. To nisu nezavisni mediji, to su režimski mediji zapadnih zemalja. „Dojče vele“ je nemački režimski medij, B92 britanski i američki režimski medij, BBC na srpskom jeziku je britanski režimski medij, koji deluje ovde u Srbiji, precizirao je i on i za primer naveo medije koje finansiraju Soroš i druge zapadne fondacije, te privatne medije koji sebe nazivaju nezavsnim, a zavise od volje vlasnika i njegovih političkih opredeljenja.“ (Glas javnosti, 20. 7. 1998. godine)
Protesti protiv Zakona o univerzitetu nisu se stišavali. Profesor skandinavistike Ljubiša Rajić na skupu o novom zakonu i daljim akcijama je kazao:
„Došla je jedna studentkinja i pitala me da li se na Filološkom fakultetu izučava islandski jezik. Rekao sam joj da nema te grupe, ali da imam udžbenike i kasete, pa sam je upitao zašto hoće da nauči baš taj jezik. Jednostavno je rekla – pogledala sam kartu Evrope i to je najdalje odavde.“ (Glas javnosti, 20. 7. 1998. godine)
Deo srpske opozicije sastao se sa Robertom Gelbardom, specijalnim izaslanikom Bila Klintona. Portparol SPS-a Ivica Dačić je to prokomentarisao:
„Robert Gelbard je bruka i sramota za SAD i sve temeljne moralne vrednosti. Gelbard je saučesnik ubica žena i dece na Kosovu i Metohiji i kriminalaca koji kidnapuju civile. On podržava terorizma i terorističke bande na Kosovu i Metohiji i sasvim je logično da okuplja i šljam sa srpske političke scene, odnosno sve ono što je protiv Srbije.“ (Glas javnosti, 21. 7. 1998. godine)
Po uzoru na ekonomske privatne škole koje su se već pojavile u istočnoevroskim zemljama u tranziciji i dale odlične rezultate grupa G17 startovala je ove godine sa Letnjom školom ekonomske politike. Prema ugledu na američke univerzitete, polaznici su imali obavezu da svakodnevno ocenjuju predavače, pa je najbolje kotiran Radovan Jelašić, ekspert Dojče banke, s tridesetak petica i samo tri četvorke. Bojan Marković, jedan od učenika kaže:
„Ono što nosim kao moto iz ove škole je da je izlaz moguć. Naravno, za to su potrebni preduslovi, ali, u svakom slučaju, to nije nemoguće. Iz svih ovih predavanja koje smo imali proizilazi da je taj efekat početka veoma bitan.“ (Glas javnosti, 25.-26. 7. 1998. godine)
Na Kosovu sve napetije
Sve su učestaliji okršaji na Kosovu. Ipak, država ne priznaje da je u pitanju rat, već borba protiv terorizma. Potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj kaže da država na Kosovu dnevno troši million maraka.
„Zahvaljujući porazima na terenu poslednjiih dana Albanci shvatili da oružanim putem ‘ništa ne mogu postići’, kao i da poraz ide u korist onih koji hoće dijalog. Sve to je pokazalo da Albanci nemaju šanse u borbi, ali nama nije u interesu da uništimo albansku nacionalnu manjinu, već terorizam. On je ponovio da vlada dnevno troši zboog Kosova približno million maraka. A upitan do koje granice budžet to može izdržati rekao: Moramo izdržati dok ne sačuvamo Kosovo i Metohiju. Ni jedna cena nije skupa. Mi trenutno nemamo alternativu.“ (Glas javnosti, 25.-26. 7. 1998. godine)
Lider SPO Vuk Drašković bio je odlučan:
„Svi Albanci koji prihvataju Srbiju i koji pristaju da u njoj žive mirno i pri tom uživaju maksimum ljudskih i građanskih prava, imaće mesto pod ovim nebom. U suprotnom, mora im se odlučno reći: ‘Albanija je blizu, eno je preko Prokletija, Koristnika i Šare, pa kome je do Albanije, neka je srećan put. U Srbiji nije Albanija, u Srbiji nikad nije stanovala Albanija i u Srbiji ni na jednom njenom delu teritorije neće stanovati Albanija, ni bilo koja država’.“ (Glas javnosti, 21. 9. 1998. godine)
Jedna od retkih lepih vesti tog leta bio je trijumf košarkaša Jugoslavije na svetskom prvenstvu u košarci.
Ostale činjenice iz tog perioda nisu bile nimalo sjajne. Plata za avgust iznosila je 1.089 dinara. Poljoprivrednici mogu da dobiju litar dizel goriva D-2 za 1,67 kilograma semenske pšenice.
