Pred više od 35.000 Nišlija na bini su se našli lideri opozicije.
Predsednik SPO Vuk Drašković je rekao:
Naša Borba, 20. 11. 1996. godine
“Pobedili ste i štiti vas vaša izborna volja, zakon i ustav. Na izborima u Nišu su pobedile Nišlije i demokratski san dug pola veka. U Nišu je poražena samo mafija koja je na ovim izborima pokušala da falsifikuje vašu volju i time učinila veliko krivično delo veleizdaje. Molim vas da svim sredstvima branite naš i vaš Niš i našu i vašu pobedu.“
I u Beogradu su nastavljena okupljanja. Opozicija je odlučila da se za glasove izbori – štrajkom glađu.
Blic, 21. 11. 1996. godine
“Dve do tri hiljade građana okupilo se sinoć oko 20 časova ispred zgrade Narodne skupštine Republike Srbije u znak podrške poslanicima SPO, DS, GSS i njihovim liderima Vuku Draškoviću, Zoranu Đinđiću i Vesni Pešić koji od sinoć štrajkuju glađu u zgradi republičkog parlamenta.”
Činilo se da će štrajk potrajati.
Naša Borba, 21. 11. 1996. godine
“Republički poslanici SPO, DS, GSS stupili su juče u štrajk glađu. Na zajedničkoj sednici poslaničkih klubova tih stranaka odlučeno je da ostanu u zgradi republičkog parlamenta sve dok rukovodstvo SPS ne prizna rezultate lokalnih izbora koji su obavljeni regularno i po demokratskim standardima. Poslanici štrajkuju u znak solidarnosti sa desetinama građana koji na ulicama i trgovima brane svoju izbornu volju, rekao je Đinđić i pozvao sve građane da javnim protestima podrže akciju opozicije.”
Uprkos kiši, građani okupljeni ispred Skupštine pokazivali su odlučnost da istraju.
Naša Borba, 21. 11. 1996. godine
“Parole koje su demonstranti najviše uzvikivali bile su: “Bacite nam Čovića”, “Slobo, lopove”, “Slobo, Sadame”, “Bando crvena”, “Ne damo im Niš”, “Ne damo im ništa”.'
Najborbenija, ipak, bila je supruga lidera SPO.
Blic, 21. 11. 1996. godine
“Oni ništa drugo nisu zaslužili nego da ih narod razapne konjima na repove zbog ovoga što rade narodu. Nikada se nije desilo da Elena Čaušesku radi ono što radi ova gospođa koja se ne skida sa televizije samo zato što je žena predsednika Republike. To je stvar njenog šumskog vaspitanja. Njima samo treba motka u glavu. Ne može se izboriti sloboda sedeći kod kuće. Ja bih sada probijala kordone milicije. Sramota je da Srbija nema ni Apisa, ni terorizam kao odgovor na duhovni i fizički terorizam. Sve treba blokirati. Njihovu kuću treba blokirati, treba ih gađati paradajzom i kamenjem, baciti bombu - strpljivo je odgovarala Danica Drašković, koja je sinoć mužu donela najnužnije stvari, na pitanja novinara.”
Vuk Drašković je govorio o terorističkom aktu režima.
Naša Borba, 22. 11. 1996. godine
“Kriminalnim poništavanjem izborne volje građana, Slobodan Milošević je počinio akt političkog terorizma, a izvođenjem desetine hiljada do zuba naoružanih policajaca na goloruki narod, koji protestuje zbog toga što su njegovi glasovi opljačkani, on je pokazao rešenost na fizički terorizam, protiv građana čiji je predsednik.”
I lider SRS isticao je da su vladajuće stranke poražene u drugom krugu izbora.
Naša Borba, 22. 11. 1996. godine
“Rezultati drugog kruga izbora pokazali su da je levica poražena u narodnoj svesti, te da su građani glasali protiv režima, a ne za koaliciju 'Zajedno'. Stranke iz te koalicije, nastavio je lider radikala, napravile su grešku što nisu strpljivo čekale objavljivanje rezultata izbora, da bi se tek tada suprotstavile počinjenim malverzacijama. 'Ovako su išli režimu na ruku', ocenio je Šešelj, dodajući da kao da neko u izbornom štabu te koalicije, pozivanjem na bombe i nasilje, radi u korist socijalista.'
Izjava Ljubiše Ristića, predsednik JUL-a, pokazivala je da ta stranka po svaku cenu želi da spreči dolazak opozicije na vlast u Beogradu.
Blic, 22. 11. 1996. godine
“Ovo što se dogodilo po velikim gradovima, na primer to da ćemo imati jedan četnički Beograd, levicu stavlja u veoma jasnu situaciju, u poziciju antifašističke borbe i mi ćemo je preduzeti.”
Oštar nastup Danice Drašković nije prošao neprimećeno kod režima. Vuk Drašković je alarmirao javnost da mu je supruga – nestala.
Naša Borba, 22. 11. 1996. godine
“Kindapovali su mi suprugu. Kući su je tražili - nema nikoga, u 'Srpskoj reči' nema nikoga… Javili su mi građani da je uvučena u automobil i odvedena negde.”
Dan kasnije, oglasila se sama Danica Drašković tvrdeći da je celu noć provela u podrumu u prostorijama DB u Ulici kneza Miloša.
Naša Borba, 23. 11. 1996. godine
“Stavljali su mi nož pod grlo, i pištolj u usta, vukli me za kosu i tražili da zovem Vuka i kažem: 'Vuče, ubiće me ako ti ne prekineš demonstracije i ne prihvatiš da Niš bude njihov i da se poništi pobeda u Beogradu'. Pretili su da Vuk i ja nećemo doživeti republičke izbore, a da će Zoran Đinđić poginuti u saobraćajnoj nesreći... Kao vrstu pritiska prikazivali su mi video snimke iz moje kuće, bračnog kreveta, sve telefonske razgovore, čak i one najintimnije i zapretili da će sve to da objave u javnosti. Prvo su me ispitivali oko bombi i pušaka o kojima sam govorila, a što su preneli mediji. Pitali su me gde se nalazi oružje, da li smo formirali terorističku organizaciju, da li smo za miting zakazali neko pucanje…To je trajalo celu noć, a onda su me u petak ujutro oko 11 ili 11.30 ne znam tačno, dovezli pred kuću i zapretili da ništa ne pričam.”
Zoran Đinđić je upozoravao da postoje krugovi u vladajućoj stranci koji žele građanski rat.
Blic, 23. 11. 1996. godine
“U Beogradu postoje delovi SPS-a koji žele građanski rat. Predvode ga vrhovi gradskog SPS, ne znam koliku podršku u samoj stranci imaju, koji traže da se poništi i da ceo Beograd ide u treći krug po cenu da Beograd bude Libija ili Irak, po cenu da Beograd bude u celom svetu prezren, ismejan.”
Nastaviće se…
“Pokrašće nas!” (1. deo)
Korišćena arhiva izdanja iz 1996: „Politike“, „Blica“, „Naše borbe“, „Dnevnog Telegrafa“, „Demokratije“, „Večernjih novosti“, „Vremena“…