Vlada se rekonstruiše, studenti dobili batine (3. deo)
Početkom novembra 1999. godine Skupština Srbije odlučivala je o promenama u Vladi Srbije.
Studenti su hteli da šetnjom do zgrade parlamenta iskažu neslaganje sa predloženim rešenjima.
Glas javnosti, 9. 11. 1999. godine
„Kad je u utorak oko 15 časova oko 2.500 studenata u povratku sa marša do Elektrotehničkog fakulteta htelo da se Ulicom Generala Ždanova uputi ka republičkoj Skupštini gde je u toku bilo zasedanje, jake policijske snage intervenisale su i pretukle desetine akademaca. Aktivisti Studentskog pokreta „Otpor“ dolazili su na beogradski protest i iz drugih gradova, međutim, kako nam kaže jedan od njih, Vukašin Petrović, na magistralnim putevima ka Beogradu ‘zaustavljena su sva vozila veća od fiće'“
Studenti su pretučeni u dva navrata.
„
Glas javnosti, 9. 11. 1999. godine
„Prvo kad su iznenada, posle dva – tri minuta rasprave skrenuli ka Ulici Generala Ždanova. Tu ih je sačekalo svega pet policajaca, ali se za koji minut iz povećeg kombija iskracao kordon. Policajci su odjednom krenuli da „izviru“ sa svih strana i odmah su jurnuli na okupljene, tukli ih pendrecima, dok su oni bežali sve do crkve Svetog Marka.
Tamo su se, na njihovu nesreću, iskrcala dva autobusa policajaca i oni su krenuli da ih potiskuju. Tad je i jedan deo revoltiranih studenata prevrnuo kontejner da bi ih zaustavio. Akademci su pretrčali do Savezne skupštine bežeći ispred sve bronije policije. U isto vreme, policajci su izašli iz Pionirskog parka i grupisali se na tri mesta: na raskrsnici Kneza Miloša i Bulevara, ispred Savezne i ispred Gradske skupštine.
Na raskrsnici Kneza Miloša, Takovske i Bulevara Kralja Aleksandra policija je drugi put tukla studente, desetak minuta posle prvog napada, jer je, kako nam je jedan od njih rekao „na njih pale kamenice i jedna letva’.“
Tamo su se, na njihovu nesreću, iskrcala dva autobusa policajaca i oni su krenuli da ih potiskuju. Tad je i jedan deo revoltiranih studenata prevrnuo kontejner da bi ih zaustavio. Akademci su pretrčali do Savezne skupštine bežeći ispred sve bronije policije. U isto vreme, policajci su izašli iz Pionirskog parka i grupisali se na tri mesta: na raskrsnici Kneza Miloša i Bulevara, ispred Savezne i ispred Gradske skupštine.
Na raskrsnici Kneza Miloša, Takovske i Bulevara Kralja Aleksandra policija je drugi put tukla studente, desetak minuta posle prvog napada, jer je, kako nam je jedan od njih rekao „na njih pale kamenice i jedna letva’.“
Profesorka Beogradskog univerziteta i direktorka Direkcije Jugoslovenske levice Mira Marković izrazila je sumnju da su studenti instruirani.
Tanjug, 16. 12. 1999. godine
„Ona je na svečanom otvaranju radija KUL u Komitetu univerzitetske levice ukazala da postoje ljudi koji jugoslovenskim studentima tumače situaciju i odnose u našoj zemlji i svetu i istakla da većina njih nije nijedan fakultet završila niti je ikada išta i studirala.
„Deo tih tumača jeste studirao, ali van naše zemlje, preuzimajući obavezu da se, kad za to dođe vreme revanširaju onima koji su im studiranje u inostranstvu i omogućili“, ukazala je prof. dr Mira Marković.“
„Deo tih tumača jeste studirao, ali van naše zemlje, preuzimajući obavezu da se, kad za to dođe vreme revanširaju onima koji su im studiranje u inostranstvu i omogućili“, ukazala je prof. dr Mira Marković.“
Promene u Vladi Srbije bile su kozmetičke.
Glas javnosti, 9. 11. 1999. godine
„Srpski premijer Mirko Marjanović odlučio se za premeštanje ministara sa jedne na drugu funkciju, a ne za suštinsku rekonstrukciju svog kabineta.Skupština Srbije skoro jednoglasno, bez poslanika SPO, usvojila je u utorak njegov predlog za razrešenje četvorice ministara. Od njih samo Bogoljubu Kariću, dosadašnjem ministru bez portfelja, nije određena nova funkcija. S druge strane Života Ćosić i Slobodan Tomović (obojica iz SPS) samo su zamenili svoje funkcije. Tako je Ćosić prepustio mesto ministra za rudarstvo i energetiku Tomoviću, dok je na Tomovićevu funkciju ministra bez portfelja stupio Ćosić. Jovo Todorović (SPS) istovremeno je razrešen dužnosti ministra prosvete, da bi ponovo bio postavljen na istu funkciju, s tom razlikom što je formirano Ministarstvo za više i visoko obrazovanje, čiji će prvi ministar biti akademik i kadar JUL-a Jevrem Jevrić. Sa mesta ministra za saobraćaj i veze smenjen je Dragan Todorović (SRS) koji je od utorka postao treći radikal potpredsednik Vlade Srbije (uz Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja). Njegovu funkciju preuzeo je takođe radikal Ratko Marčetić. Radikalima su pripala i dva mesta ministara bez portfelja koje su preuzeli Božidar Vučurević i Jovan Damjanović.“
Malobrojni predstavnici opozicije trpeli su uvrede u Skupštini, ali su i oni koristili priliku za revanš.
Glas javnosti, 9. 11. 1999. godine
„Mirko Marjanović doviknuo je iz sale Veselinovu, dok je bio za govornicom, da je izdajnik, na šta mu je on odgovorio: „Nema većeg izdajnika od vas, gospodine Marjanoviću“. Intervenisao je i Dragan Tomić rekavši da nije čuo šta je premijer kazao, na šta mu je Veselinov odgovorio: „Stavite slušalice“.“
Odgovarajući na pitanje o zahtevima opozicije za prevremenim izborima potpredsednik Vlade Srbije Milovan Bojić je izjavio:
Palma Plus, oktobar 1999. godine
„Ovakvi zahtevi su dokaz nemoći opozicije da uradi bilo šta, jer je zanemela pred fascinantnim rezultatima obnove zemlje.“
Komentarišući tvrdnju lidera DS Zorana Đinđića da “državni organi spremaju atentat na njega” portparol SPS Ivica Dačić je izjavio:
Večernje novosti, 19. 10. 1999. godine
„Imamo pametnija posla od toga.“
Savezni ministar za informisanje Goran Matić, krajem novembra objavio je da je uhapšena šestočlana grupa jugoslovenskih državljana koji su spremali atentat na predsednika Jugoslavije.
Glas javnosti, 25. 11. 1999. godine
„Šestočlana grupa francuskih obaveštajaca, jugoslovenskih državljana, na čelu sa Jugoslavom Petrušićem Dominikom (37) uhapšena je i osujećena u sprovođenju atentata na predsednika SRJ Slobodana Miloševića.Planiran je snajperski napad na rezidenciju Slobodana Miloševića, uz upotrebu zolje, postavljanje eksploziva u šaht, postavljanje eksploziva u ukradenom vozilu na očekivanoj putanji ili upad desetoro naoružanih ljudi u rezidenciju predsednika. Za sve to postoje jasne šeme i skice napada. Članovi ove grupacije, poznate pod imenom „Pauk“, obučavani su i trenirani u vojnim kampovima Sfora u BiH – objašnjava Matić.“
Srpska radikalna stranka bila je domaćin delegaciji iračke BAAS partije, stranke Sadama Huseina.
Ministar za informisanje Aleksandar Vučić primio je i otpravnika poslova Ambasade Iraka Valida Saliha Al Adhamija.
Velika Srbija, novembar 1999. godine
„Još jedanput vam želim dobrodošlicu u Vladi Srbije. Ovim razgovorima prisustvuje i moj pomoćnik, gospodin Miodrag Popović, doskora urednik satelitskog programa RTS-a, sve dok nam satelit nije isključen, znate već divljačke metode Amerikanaca, tako da nam je ta mogućnost za prezentovanje istine onemogućena.“
Lider radikala predviđao je mogućnost građanskog rata u Jugoslaviji.
Večernje novosti, 4. 12. 1999. godine
„Ako SRJ prestane da postoji onda će nam mnogo teže biti da sačuvamo Kosovo. Ali ja mislim da se birači u Crnoj Gori neće izjasniti za otcepljenje i da je tog rizika svesna i tamošnja vlast. U toj varijanti u Crnoj Gori bi izbio građanski rat – rekao je Šešelj.“
Na novinarsku tvrdnju da „i ovde i u svetu prilično rasprostranjeno uverenje“ da Srbija „uz najlošiji mogući režim ima i najneuspešniju opoziciju“, predsednik DS Zoran Đinđić je kazao da je to – „potpuno netačno“.
Vreme, 27. 11. 1999. godine
„Milošević je imao četiri rata i to su četiri izborne kampanje za 10 godina. I svaki rat je počinjao izjašnjavanjem – jesi li za mene, Srbiju, srpski narod i rat ili si protiv jer si izdajnik. I četiri puta smo mi bili „izdajnici“. Ne postoji opozicija na svetu koja bi preživela četiri takve izborne kampanje. Rusi kažu, kad se reka prelazi – konji se ne menjaju. Ne mogu ja u ratu da menjam vlast i biram neku opoziciju, a dete mi u ratu, negde na frontu. I treba da ga šalje neki žutokljunac koji nema iskustva. Ovaj bar ima iskustva. Hajde, neka se završi to pa ćemo posle da vidimo. Ali Milošević svaki put kad završi jedno, počne drugo. I to je situacija u kojoj je opstanak opozicije čudo. Pravo pitanje za analitičare jeste kako je moguće da opozicija uopšte postoji. Kako je moguće da usred Sahare postoji jedna oaza. A ne da kažu, u toj oazi nema grožđa ili kivija.“
A na vest da su lideri opozicije otišli u Berlin, ministar informisanja Aleksandar Vučić je izjavio da bi se, da je na njihovom mestu, „odmah ubio“.
Pred kraj godine, odnos između vlasti i nerežimskih medijama dodatno se zaoštravao.
Večernje novosti, 12. 12. 1999. godine
„Ministar za informacije Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ovo ministarstvo i republička vlada ubuduće neće dozvoljavati da tzv. “nezavisni mediji” u zemlji objavljuju “laži, klevete i falsifikate, po nalogu SAD i NATO”.
A u novogodišnjem intervjuu „Politici“ predsednik SRJ najavljivao je ujedinjenje sa Rusijom i Belorusijom.
Večernje novosti, 31. 12. 1999. godine
„SRJ se nada da će se u doglednoj, a ne tako dalekoj budućnosti pridružiti tom savezu, dodajući da se nada da će to biti u interesu SRJ, ali i u interesu ‘ideje povezivanja slovenskih ali i drugih naroda kojima je zajednički cilj da žive u miru i da se razvijaju slobodno’.“
