Tri godine slušamo najave kako PayPal „samo što nije došao“ u Srbiju, kako se Amerikanci nećkaju jer smo malo tržište sa niskom kupovnom moći, a da Vlada čini sve napore da ih dovede. A onda, sredinom 2011, saznajemo da je sada napravljen prvi korak (?!) za njihov dolazak u Srbiju jer je zaključeno da su „zakonske prepreke u vidu zastarelih regulativa jedna od najvećih problema sa kojima se ljudi koji u Srbiji žive od Interneta suočavaju“. Da li to znači da nas je godinama neko obmanjivao?

Bilo je jasno da objašnjenja o veličini tržišta i kupovnoj moći građana Srbije ne stoje jer PayPal posluje i u znatno manjim i siromašnijim državama, te da razloge treba tražiti na drugom mestu. Recimo da su gresi iz 90-ih, kada je u Srbiji jedan od omiljenih hobija bila zloupotreba tuđih kreditnih kartica, okajani i da nismo više toliko rizično tržište (to potvrđuje i dolazak pojednih online trgovaca i onih koji se bave novčanim transakcijama na ovdašnje tržište, npr. Moneybookers). Međutim, ono na šta su se svi žalili – zastareli zakoni, vrlo visoki troškovi carine i špedicije, visoke bankarske provizije – odgovorni nisu ni pipnuli. Iako su promene zakona najavljivane još za 2009. godinu, to se nije dogodilo. A upravo to je sputavalo kako one koji bi da kupe nešto iz belog sveta, tako i one koji rade i žive od interneta.

I umesto da se late posla i stvore uslove koji će privući kompanije koje godišnje obrnu milijarde dolara, Vlada i resorno ministarstvo su ležerno prebacili loptu na tuđ teren pravdajući to „njihovom poslovnom politikom“. I tako iz godine u godinu. A onda, nakon tri godine svojevrsnog „zavlačenja“, ispostavilo se da su najveći problem „zakonske prepreke u vidu zastarelih regulativa“ i da mnoge stvari u oblasti carina, poreza, uprave i plaćanja treba menjati. Čekajte, pa šta je stručna javnost sve vreme govorila? Zar niste, nadležna gospodo, čuli nijednu priču o tome kako je neko naručio knjigu ili cd preko neta, a posle ga zbog troškova carine i špedicije sve koštalo k’o svetog Petra kajgana? Ili ste, ipak, sve to znali, a ignorisali jer je tako svima odgovaralo? Osim građanima, naravno.

Neće Google u koprive

Nešto ranije, početkom juna stigla je i vest da je kompanija Google smestila svoju centralu za tzv. Adriatic regiju u Zagreb i da će odatle pokrivati tržišta Hrvatske, Srbije i Slovenije. Potpuno logično jer je hrvatsko IT tržište – oprema, softver i usluge – gotovo dva puta vrednije od srpskog (procene su da je odnos 750 naspram 450 miliona evra). Na tu informaciju nadovezuje se bivša ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, a sada državna sekretarka za digitalnu agendu, Jasna Matić sa komentarom „da ne postoje šanse da neki IT gigant poput ‘Gugla’ dođe u Srbiju“. Da zanemarimo to što je Google još pre tri i po godine otvorio kancelariju u Beogradu, pravo pitanje je „zašto u proteklom periodu nisu stvoreni uslovi na osnovu kojih bi Google odabrao Beograd za regionalno sedište?“. Da je država donela sve potrebne zakone, da je podsticala razvoj IT sektora i širenje online tržišta, da je omogućila potpunu liberalizaciju u sektoru telekomunikacija, da je insistirala na elektronskoj upravi, možda bi Google i svi ostali drugačije odlučivali. Država je, međutim, sve to propustila da uradi.

E, zato online trgovci neće još da dođu. Zato IT kompanije zaobilaze Srbiju. Zato Google, koji zapošljava blizu 25.000 ljudi i koji je prošle godine napravio profit od osam i po milijardi dolara, otvara radna mesta u nekim drugim državama.