Aerodrom, priča o nama
O tome kako je u periodu 2011-2015. Aerodrom Nikola Tesla "očerupan" za skoro 60 miliona evra, što od sadašnje, što od prethodne vlasti, a sve zarad hranjenja rupe bez dna - JAT Ervejza, odnosno Er Srbije. Usput je za desetak godina "pojedeno" i još stotinak miliona evra deljenjem dividendi, pa se postavlja pitanje: da je sav taj novac bio upotrebljen u razvoj kompanije, da li bi danas bilo potrebno da se Aerodrom daje u koncesiju?
Jedna od stvari koja je obeležila početak 2018. godine bila je vest da će francuska kompanija Vansi dobiti na koncesiju Aerodrom Nikola Tesla, i to na 25. godina. Ugovor još nije potpisan, i sve informacije koje je javnost dobila bile su od funkcionera iz vrha Srbije (a ujedno i vrha Srpske napredne stranke).
Prema ovim informacijama, Srbija će odmah dobiti 501 milion evra (upfront payment), Vansi će investirati 732 miliona evra, i još svake godine plaćati Srbiji koncesionu naknadu koja će se kretati između četiri i 16 miliona evra godišnje. Takođe, Vansi neće podizati aerodromske takse u naredne tri godine, a i zadržaće postojeći broj zaposlenih – na kraju trećeg kvartala 2017. godine za stalno je bilo zaposleno 1.363, a ukupno angažovano 2.023 radnika.
Iznoseći ove podatke, predstavnici vlasti su, radi usporedbe, izneli čitav niz podataka o tome kako je Aerodrom poslovao ranije, za vreme bivših vlasti. Za promenu, brojke su uglavnom bile tačne, ali potpuno iščupane iz konteksta, a ponekad i namerno stavljane u pogrešan vremenski period, kako bi stvorili sliku katastrofalne prošlosti i svetle budućnosti. Istinomer je već ocenio izjavu Aleksandra Vučića da je za vreme bivše vlasti profit Aerodroma iznosio 130.000 evra.
Budući da ugovor sa Vansijem još nije potpisan, o svetloj budućnosti Aerodroma moraćemo da verujemo na reč Aleksandru Vučiću i ljudima iz vlasti – to su isti oni ljudi koji su govorili da će Etihad i država Srbija uložiti istu sumu u Er Srbiju, kao i da će investicija stranog partnera u projekat „Beograd na vodi“ biti 3,5 milijarde dolara.
Neto dobit Aerodroma u periodu 1999-2017 / Izvor: APR, ANT, NBS
Nije na odmet podsetiti da ključni detalji ova dva ugovora i dalje nisu poznati, tj. ne zna se tačno koliko državu Srbiju koštaju ovi poduhvati. Prema tome, dok ugovor sa Vansijem ne bude potpisan i u potpunosti javan, nije mnogo uputno razmatrati podatke iz svetle budućnosti. Može se desiti, recimo, da par reči potpuno izmeni smisao onoga što su vlasti iznele, pa da investicije ne budu 732 miliona nego „do 732 miliona“, da koncesione takse budu takve kako ih je Vučić naveo, ali samo ako postoji ugovorom garantovani broj putnika, može se desiti i da ponovo ključni delovi ugovora ne dospeju u javnost, ili da dospeju, a da se ugovor onda izmeni raznim aneksima za koje javnost opet neće znati. Takođe, teško će biti održivo da Vansi na duži period zadrži sve zaposlene, s obzirom na to da troškovi zarada iznose više od polovine od ukupnih rashoda Aerodroma…
Uglavnom, toliko o svetloj budućnosti, kojoj ćemo se vratiti još jednom, iz ugla najvećeg i najvažnijeg korisnika Aerodroma – Er Srbije. Pogledajmo sada šta je sa prošlošću, i na koji način su vlasti pokušale da zamute vodu – i uspele, pošto su najvažniji mediji samo nekritički preneli šta je rečeno.
Dakle, jedan od ključnih „argumenata” bila je neistina o 130.000 evra profita za vreme bivše vlasti. To je Vučić izjavio više puta od 6. januara, a pratila ga je potpredsednica vlade Zorana Mihajlović koja je rekla da je „profit aerodroma 2012. bio 130.000 evra”. Ukratko – 2012. profit je bio 50-ak puta veći od 130.000 evra, a pomenutu (zbilja nisku) dobit Aerodrom je ostvario sledeće, 2013. godine, kada je već godinu dana na vlasti bila koalicija oko SNS i SPS.
No, iako je to bila neistina za „kratke noge”, tih 130.000 i ta 2013. godina jesu dobar primer šta se sve događalo sa Aerodromom u poslednjih 10-ak godina, pa ćemo, nakon još nekoliko lajtmotiva koji su bili iskorišćeni za promociju koncesije, detaljno zagrebati u finansijske izveštaje Aerodroma pre i posle te 2013. godine.
Koji su još bili izneseni argumenti („alternativne činjenice“) koje dodatno upućuju da je svetla budućnost pred nama, a mračna prošlost iza nas? Naći ćemo ih u podužem transkriptu emisije sa RTS-a od 14. januara, u kome je Aleksandar Vučić u razgovoru sa novinarom Gorislavom Papićem („alternativni dijalog“) podrobno objašnjavao šta je bilo, a šta će da bude.
„Aleksandar Vučić: Podsetiću vas, u intervjuu sa vama poštovani gospodine Papiću, rekao sam da se nadam cifri prvi put za taj upfront payment, za tu prvu koncesionu naknadu, da bude između 300 i 350 miliiona, govoreći da 2012. i 2013. nije mogla da bude ni 40-50 miliona. Jel se sećate toga?
Gorislav Papić: Sećam se.
Aleksandar Vučić: Sećate se? E hvala što se sećate. Mi smo danas dobili 501 miliona evra, molim ljude da samo čuju ovo, 501 milion evra, odmah pare. 417 miliona državi, 84 miliona građanima, malim akcionarima. To su skoro svi građani Srbije. 501 milion evra, to nismo mogli ni da sanjamo. (…) Kažu stručnjaci, ovi iz bivšeg režima, Đilasi, Šapići i svi ostali: ‘Ne valja ugovor, trebalo je sami da upravljamo zbog velikih profita, kaže, izgubili smo pare’. A ja sad molim građane Srbije da izračunaju, prosečno od 2002. do 2013. imali smo profit, prosečan profit u 12 godina, nisam birao jednu ili drugu godinu, imate povećanje, samo jednom ste imali 2009, znate zašto? Jer su 502 čoveka izbacili i prebacili na omladinsku zadrugu plaćanje, i lažno pumpali i prikazali lažni profit. I prihvatam da je i to tako. Naš prosečan profit od 2002 od 2013, 12 godina dakle, je 8,2 miliona evra. Profit Aerodroma. Puta 25 godina da računamo, koliko je koncesioni ugovor, to je nešto više od 200 miliona evra. Osam puta 25 je 200 miliona. A mi sada dobili…
(ubacuje se Gorislav Papić: A zašto to Francuzi rade, nisu oni naivni?)
…pustite sad Francuze, pustite me francuskih interesa, da mi pričamo o srpskim interesima, a mi dobijamo u upfront payment-u 501 milion evra, što je znači za 100 miliona više samo u tome, nego što bi bilo za 25 godina ovde, jel tako? (Papić: Tako je.) Sačekajte. To je samo 100 miliona evra, a mi ćemo da dobijemo još 220 miliona evra najmanje, najmanje toliko, biće i više od toga (Papić: Slažem se, ali nisu Francuzi dobrotvori.) Ma pustite vi Francuze, čoveče, sad pričamo o Srbima i srpskim lažovima (Papić: Dobro.) Dakle, da mi prvo raskrstimo sa srpskim lažovima, pa ćemo da pređemo na Francuze. Dakle, već imamo sto miliona više nego što je prosečan profit, plus 228 miliona evra, što nam je najmanje što moramo po ugovoru da dobijemo. Budu li imali pet odsto rast, ide se na veći koncesioni fee, što je ugovorna obaveza. Dakle, to je već 328 miliona evra bi oni hteli da ukradu Srbiji. Ti koji lažu Srbiju da je nešto loše. Plus 732 miliona evra investicija, što je milijardu i 60 miliona. E, oni bi to hteli u svoje džepove.“
Vučić jeste vremenom iznosio čitav raspon vrednosti koje bi zainteresovana kompanija trebalo da plati za koncesiju Aerodroma, pa su se među njima našle i brojke od 300, 350 miliona evra, pa naviše. Međutim, on prećutkuje, a novinar javnog servisa ga ne podseća da je u oktobru 2014. izjavio da već tada za koncesiju „možemo da uzmemo – i gledaćemo da to sledeće godine i radimo – 500 do 600 miliona evra plus milijardu u investicijama i to uz raskidni uslov„. Dakle, više nego što je (ako je) današnja ponuda Vansija.
Istinomer je u martu 2016. već ocenjivao Vučićevu tvrdnju da je u ona prošla vremena vrednost Aerodroma procenjivana na 100 do 150 miliona evra, za šta je dobio ocenu „neistina„. U međuvremenu, za dve godine, ta mračna vremena pre nego što je SNS došao na vlast postala su još mračnija, pa je sada predsednik države ustvrdio (a novinar javnog servisa se setio) da je ondašnja vrednost Aerodroma iznosila svega 40-50 miliona evra.
Idemo dalje. Bilo je u toj mračnoj prošlosti i svetlijih tonova, kada je Aerodrom ipak napravio nekakvu dobit, ali je jasno i zašto: jer su 2009. godine, kako kaže Vučić „502 čoveka izbacili i prebacili na omladinsku zadrugu plaćanje, i lažno pumpali i prikazali lažni profit„.
Poslovni prihodi (plavi stubići) i neto dobit iz poslovanja (poslovni prihodi umanjeni za poslovne rashode)
Ni ovo nema veze sa istinom. Te 2009. Aerodrom je imao dobit od 20 miliona evra, a broj zaposlenih na kraju godine – prema podacima iz godišnjeg izveštaja o poslovanju – bio je 420. Godinu dana ranije, 2008, bio je 460, a godinu dana kasnije 419. Dakle, nikakva „502 čoveka“ nisu bila izbačena 2009. godine.
Sa druge strane, nije tajna da je Aerodrom od 2005, kada je sklopljen ugovor sa firmom OZB Komerc, značajno povećavao broj angažovanih ljudi (i sledstveno tome značajno povećavao izdvojen novac) upravo preko ove kompanije, a da ti angažovani ljudi nisu bili formalno zaposleni na Aerodromu.
Neko bi mogao da kaže da je Vučić zapravo mislio – kad već nije otpušteno 502 za stalno zaposlenih – da su posao izgubili ljudi angažovani putem omladinske zadruge, tj. OZB Komerca. Međutim, upravo je suprotno. U 2008, 15,57 odsto ukupnih troškova Aerodroma za zarade išlo je na naknadu za omladinske zadruge. Taj procenat je 2009. porastao na 21,41 odsto, da bi 2010. 22,92 odsto od ukupnih zarada otišlo na zaposlene preko omladinske zadruge. Dakle,broj zaposlenih preko zadruge se povećavao, a ne smanjio “za 502 čoveka”.
(Inače, saradnja Aerodroma i OZB Komerca je prekinuta u martu 2015, nakon što je Državna revizorska institucija ustanovila da je Aerodrom 2013. godine za 700 miliona dinara preplatio usluge OZB Komerca. No, to je već druga priča.)
(Naslovna fotografija: FoNet/Aleksandar Levajković)
