Agencija za borbu protiv korupcije: Priča o Jupiteru i volovima

Ima ona latinska „što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“. Ponašanje skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Skupštine Srbije prema različitim kandidatima za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije (ABPK) daje nam za pravo da parafraziramo ovu poslovicu, pa da kažemo – što je dozvoljeno vlasti, nije dozvoljeno nikom drugom.

Primera je mnogo, ali poći ćemo od poslednjeg – 20. jula Skupština je glasala, između ostalog, i o pet kandidata za člana Odbora ABPK, sa čijim se izborom saglasio skupštinski Odbor za pravosuđe i prosledio ih dalje u parlament. Jedan od tih kandidata bio je i zajednički izbor UNS-a i NUNS-a, Živojin Rakočević – kojeg su ova dva novinarska udruženja, nakon više od dve godine neslaganja, konačno predložili Odboru za pravosuđe u avgustu 2015.

Maja Gojković je zvonila svojim zvoncem više puta tog dana, potičući skupštinsku većinu da glasa, pa su tako 20. jula izabrana četiri člana Odbora ABPK i sva tri člana Fiskalnog saveta, ali, kada je na red došao izbor Živojina Rakočevića, Maja Gojković nije pritisnula zvonce, skupštinska većina nije dobila komandu za glasanje pa stoga uopšte i nije glasala, pa je zajednički kandidat UNS-a i NUNS-a dobio svega 15 glasova „za“ – daleko od potrebnih 126.

Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Tako se, nakon skoro dvogodišnje epopeje, završila kandidatura Živojina Rakočevića. Nešto ranije, 6. jula, skupštinski Odbor za pravosuđe je na potpuno bizaran način završio dvoipogodišnju epopeju kandidature Vide Petrović Škero. Nju su, isto za mesto člana Odbora ABPK, predložili na proleće 2015. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i Zaštitnik građana Saša Janković.

U istom periodu dok je Odbor za pravosuđe ignorisao kandidature Rakočevića i Škero, pokazao je i zavidnu spremnost da „vlast okom, Odbor skokom“ reaguje na predloge vlasti.

Na proleće 2015, skupštinskom Odboru za pravosuđe i, potom, Skupštini Srbije, bilo je potrebno manje od mesec dana da usvoje kandidata Vlade za člana u Odbor ABPK.

U decembru 2016, dok kandidatura Rakočevića čeka da uđe u Parlament, a kandidatura Vide Petrović Škero još nije ni uzeta u razmatranje, u Odbor Agencije, nezavisnog i samostalnog tela, brzometno ulazi Danica Marinković.

„Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu“, pa Marinković – inače svedok odbrane Slobodana Miloševića u Hagu i sudija u penziji – biva izabrana za člana Odbora ABPK u ciglo nedelju dana. Najpre je Odbor za pravosuđe 22. decembra 2016. poslao Skupštini „svoju“ listu sa dva imena (Danica Marinković, predlog SNS i Miodrag Skulić, predlog SRS), a Skupština je sa te liste 27. decembra izglasala Danicu Marinković, uprkos apelima nevladinih organizacija da to ne čine.

Napokon, 6. jula 2017, Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe odlučio je da vrati predsedniku Srbije, kao i Zaštitniku građana i Povereniku za informacije od javnog značaja predloge za kandidate za članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, „jer su ih podneli bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Saša Janković koji više ne obavlja funkciju zaštitnika građana“.

Uzalud su protiv odluke skupštinskog Odbora da „vrati“ kandidate Poverenika i Ombudsmana, odnosno predsednika Srbije protestovali i Rodoljub Šabić, i tadašnji vršilac dužnosti Zaštitnika građana Miloš Janković. Uzalud je Šabić pozivao skupštinski Odbor da postupa po zakonu – jer nema prava da povlači predloge, već samo da daje mišljenje o konkretnom kandidatu – uzalud je reagovala i „Transparentnost Srbija“ navodeći da predlozi za članove Odbora ABPK nisu bili lični predlozi Saše Jankovića i Tomislava Nikolića, već predlozi državnih institucija.

Predsednik Aleksandar Vučić je spremno reagovao, i već sutradan, dan nakon što je Odbor za pravosuđe „vratio“ kandidata starog predsednika Srbije, novi predsednik Srbije je poslao novi predlog skupštinskom Odboru – kandidata Miloša Stankovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.

Taj 7. jul bio je petak. U ponedeljak, 10. jula, Odbor za pravosuđe je „okom, skokom“ prihvatio predlog Aleksandra Vučića, a Maja Gojković je 20. jula spremno zazvonila na pomen Miloša Stankovića, te je ovaj većinom glasova poslanika izabran za člana Odbora ABPK – sve za manje od dve nedelje.

Na ovaj način je skupštinski Odbor za pravosuđe – a šta tek reći o samoj Skupštini – jasno pokazao opredeljenost većine da spremno usvoji i uvaži sve što dolazi sa pozicija vlasti, i da isto tako spremno odbije, odugovlači, zavlači i razvlači sve što ne dolazi sa pozicija vlasti.

Odbor za pravosuđe je odgovoran i što je rad Agencije za borbu protiv korupcije maltene potpuno blokiran u poslednjih nekoliko meseci, s obzirom da je Odbor ABPK umesto zakonom predviđenih devet, od aprila do kraja jula 2017. imao svega dva člana, a ABPK nije imala svog direktora od decembra 2016. – i nema ga još uvek.

„A ŠTA STE VI RADILI CRNCIMA?“: „Poslanici stvarno imaju pravo da nekog izaberu ili ne izaberu. Međutim, to, pravno posmatrano, otkriva problem u sistemu“, kaže za „Istinomer“ Zlatko Minić iz organizacije „Transparentnost Srbija“. „Duh zakona o Agenciji je takav da Odbor Agencije treba da bude raznovrsnog sastava, različitih predlagača, da bi se na taj način obezbedila zastupljenost različitih društvenih grupa i omogućila njihova nezavisnost, odnosno, da niko nema mogućnost kontrole nad celim odborom, naročito politika i vlast. Međutim, na ovaj način se to obesmišljava, jer se omogućava da političke partije, ili vlada, ili vlast jednostavno izaberu svoje kandidate. Tu postoji kandidat predsednika, kandidat vlade, kandidat Administrativnog odbora Skupštine, i ukoliko su sigurni da će neko od drugih kandidata biti uslovno rečeno na njihovoj liniji, onda na taj način kontrolišu Odbor – izaberu direktora koji će im odgovarati, i tako se potpuno obesmišljava i ubija nezavsinost Agencije“, kaže Minić.

Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a kaže za „Istinomer“ da je demonstracija moći vladajuće stranke razlog zbog čega nije izabran kandidat novinarskih udruženja. „Na direktno pitanje kolega iz UNS Aleksandru Martinoviću – zašto vladajuća većina nije glasala za Rakočevića koji je deset meseci ranije imao podršku nadležnog skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, stigao je zanimljivo eksplicitan odgovor: ’A zašto vaše udruženje nije reagovalo na umrlicu za Predsednikom Republike, živim čovekom, i na naslovnu stranicu NIN u kojoj se Srbija poredi sa Aušvicom?’“, kaže Lekić.

„Znate šta, da je NUNS predložio Vladimira Đukanovića ili Dragana J. Vučićevića, ’naš’ kandidat ne bi prošao, takvo je raspoloženje vlasti prema NUNS-u!“, kaže Lekić. „Hoću da kažem: ovde nije sporan Živojin Rakočević, već oni koji su ga kandidovali. Siguran sam da mu podrška od strane NUNS-a nije mnogo pomogla, naprotiv, mada sam sve više uveren da ne bi prošao i da je bio samo kandidat UNS-a: ukoliko ne delite unisono mišljenje sa SNS-om, vaše se neistomišljeništvo tretira kao neprijateljstvo. Nema razloga da udruženja odustanu od svog kandidata: koga god da predlože, dok Vučićevim izvršiocima u Skupštini ne dojave drugačije, isto će proći“, kategoričan je predsednik NUNS-a.

SLUČAJ ŠKERO – PARADIGMA BEZOBRAZLUKA I BAHATOSTI: Za kandidaturu pomenute Vide Petrović Škero može da se kaže da je prošla pravu golgotu u poslednje dve godine. Najpre, bilo je potrebno dva i po meseca da na dnevni red Odbora za pravosuđe uopšte dođe ovaj predlog Ombudsmana i Poverenika – samo da bi predsednik Odbora za pravosuđe Petar Petrović iz Jedinstvene Srbije i poslanik SNS-a Vladimir Đukanović tada rekli da su čuli da je ABPK vodila postupak protiv Škero zbog neprijavljivanja imovine, i da bi zbog toga ona bila „nedostojna“ da bude član Odbora ABPK.

Škero jeste dobila meru upozorenja, ali ne za neprijavljivanje imovine, već za zakašnjenje, a tadašnja direktorka ABPK Tatjana Babić je javno saopštila da mera upozorenja nije prepreka za izbor na javnu funkciju. No, poslanik Đukanović je na narednoj sednici Odbora, u julu 2015, tražio još vremena da razmotri ovaj predlog, i nakon toga – o ovom predlogu se više nije raspravljalo. Na ovaj način, vladajuća većina nije odbila predlog, čime bi omogućila da Poverenik i Ombudsman eventualno kandiduju nekog novog, već je ignorisanjem jednostavno „ugasila“ mesto jednog člana Odbora ABPK.

Petar Petrović, Jedinstvena Srbija / Foto: FoNet/Dragan Antonić

O Vidi Petrović Škero nije se raspravljalo čak ni na sednici Odbora u septembru 2016, kada je Odbor većinom glasova podržao predlog UNS-a i NUNS-a, da član Odbora ABPK postane Živojin Rakočević, i uputio ga Narodnoj skupštini na odlučivanje (više od godinu dana nakon što je ovaj predlog stigao u skupštinski Odbor). Dan nakon što je Odbor podržao predlog novinarskih udruženja, predsednik Odbora Petar Petrović, „iz vedra neba“, izjavio je da će Poverenik i Ombudsman morati da ponovo podnesu svoj predlog, „jer je ovo novi skupštinski saziv“. Podsetimo, nakon vanrednih izbora u aprilu 2016, uprkos tome što je imao jasnu većinu u Parlamentu, Aleksandar Vučić je tek u avgustu oformio novu Vladu Srbije.

Predsednik Odbora Petar Petrović nije tada želeo da se upušta u objašnjavanje svoje vratolomne logike, i da proba da pojasni kako to da je za Poverenika i Ombudsmana „ovo novi skupštinski saziv“, pa moraju ponovo da podnesu predlog, a za novinarska udruženja to nije „novi skupštinski saziv“, jer je Odbor za pravosuđe upravo podržao predlog UNS-a i NUNS-a. Taj predlog Odbora, kao što smo videli, neće doći na red u Skupštini sve do druge polovine jula 2017, kada će biti odbijen.

Šta se zbiva dalje? Ombudsman i Poverenik ne ponavljaju svoj predlog, i ne predlažu ponovo Vidu Petrović Škero, a Odbor za pravosuđe prelazi preko „smatranja“ predsednika odbora Petra Petrovića i na sednici 13. juna – kojom predsedava upravo Petrović – napokon šalje u Skupštinu predlog da Vida Petrović Škero bude izabrana za člana Odbora ABPK. Dvadeset dana kasnije, skupštinski Odbor za pravosuđe – kojim opet predsedava Petar Petrović – ponovo pokazuje zavidnu doslednost i donosi (u zakonu neutemeljenu) odluku da „povuče“ zajednički predlog Ombudsmana i Poverenika iz 2015, kao i predlog Tomislava Nikolića iz februara 2017.

„Lično, verujem da je ovo sada pokušaj da se do kraja preuzme potpuna politička kontrola nad Agencijom“, kaže Zlatko Minić. „Ako je vlast sigurna da je obezbedila većinu u Odboru, da li je moguće da im smetaju dvoje ljudi koji bi samo mogli da malo dižu buku, a ne bi mogli ništa da promene? Jer, ja drugi razlog za neizbor Vide Petrović Škero i Živojina Rakočevića ne vidim. A kako vlast zamišlja odnos prema nezavisnim telima, to najbolje ilustruje izjava poslanika Đukanovića, koja nije data u njegovoj emisiji, nego u holu skupštine, na mestu odakle se poslanici zvanično obraćaju novinarima – gde je on pričao o tome šta SNS očekuje od novog ombudsmana. Niko drugi iz vlasti nije rekao, ne, to je lično mišljenje Đukanovića, to nije stav poslanika SNS-a  To pokazuje kako vladajuća partija zamišlja odnos sa nezavisnim telima, pa i prema Agenciji za borbu protiv korupcije“, zaključuje Minić.