Akt o digitalnim uslugama – šta donosi novi sudija na evropskom internet „terenu”?

„Za sigurno i odgovorno internet okruženje”, ovako Evropska komisija opisuje Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act). Evropska unija odlučila je da ovim dokumentom „okrene list“ u digitalnom prostoru. Istinomer je pisao o novim pravilima za internet u Evropi, koja podrazumevaju, između ostalog, da platforme treba da ublaže rizik od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama. Ovaj akt stupio je na snagu 16. novembra, a njegova potpuna primena očekuje se sredinom februara 2024. godine. 

Pravila koja je teško ignorisati

Da je ovaj dokument važan, svedoči i to da je EU, kako bi u potpunosti osigurala njegovu primenu, državama članicama ovaj dokument servirala u formi uredbe. 

To znači da se mere odnose na sve subjekte na teritoriji Unije. One su obavezujuće u potpunosti i neposredno se primenjuju u državama članicama. Na nacionalnom nivou uredbe se ne mogu jednostrano menjati niti se mogu stavljati rezerve na njih. 

Ipak, s obzirom na to da postoje brojne razlike među državama EU, otvoreno je pitanje adekvatne i ravnomerne primene Akta.

Dr Iva Nenadić, docentkinja na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu i naučna saradnica na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci, za Istinomer objašnjava da je jedan od ključnih elemenata efikasnijeg sprovođenja uloga koordinatora za digitalne usluge. Ovu ulogu u državama članicama može obavljati ili postojeće regulatorno telo ili se može osnovati novo.

„S jedne strane je naročito važno osigurati da to telo ima odgovarajuće ljudske i finansijske resurse, a s druge da je u potpunosti nezavisno od partikularnih političkih i komercijalnih interesa. Kroz projekat Monitoringa medijskog pluralizma koji se već gotovo deceniju realizuje u zemljama članicama EU i u zemljama kandidatima za članstvo, vidimo da trećina medijskih regulatora nije u potpunosti nezavisna, pogotovo politički“, objašnjava Nenadić.

Političku volju i ljudske resurse kao izazov koji je pred Evropskom komisijom izdvaja i Karlos Hernandez Ečevara koordinator javnih politika i intitucionalnog razvoja iz španske fektčekerske organizacije Maldita. 

„Treba zaposliti ljude koji znaju informatiku, algoritme i znaju kako funkioniše taj sistem iznutra. U svemu tome Evropska komisija se takmiči upravo sa tim kompanijama koje nadgleda, a oni zapošljavaju te stručne ljude za velike pare”, kaže naš sagovornik.

Regulatorno telo Evropske komisije nadziraće velike internet platforme sa preko 45 miliona korisnika, dok će nadzor nad ostalim platformama sprovoditi države članice. One imaju rok do početka potpune primene Akta, odnosno do februara 2024. godine, da odrede i pripreme koordinatore digitalnih usluga i regulatorna tela.

Za države koje su i dalje kandidati za članstvo u EU, međutim, nema rokova. 

Srbija algoritmima nije interesantna

Zemlje kandidati, što je slučaj i sa Srbijom, u teoriji – svoje zakonodavstvo bi trebalo da usklade sa pravnim okvirom EU. Međutim, Ana Toskić, direktorka Partnera za demokratske promene Srbija u odgovoru Istinomeru, kaže da je, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, važno kako će se to usklađivanje pokazati u praksi.

„Naš pravni sistem i njegovi obveznici i dalje funkcionišu po principu ‘čvrstih normi’, uz očekivanje da će propisi rešiti sve probleme u praksi, što naravno nije slučaj. Zato bi domaći propis trebalo da prati duh i svrhu Akta, a to je fokus na transparentnosti, odgovornosti i pristup zasnovan na proceni rizika i ljudskim pravima. Uz to, treba biti oprezan da se, u kontekstu sužavanja opšteg nivoa ljudskih prava u Srbiji, donošenje jednog ovakvog propisa ne iskoristi za dodatno sužavanje i prava u onlajn sferi”, objašnjava Toskić.

Tanja Maksić, projektna koordinatorka BIRN-a (Balkan Investigative Reporting Network), navodi da je implementacija dokumenta koji donosi napredak u ovoj oblasti neophodna.

„Trebalo bi da implementiramo, ne bi trebalo da se pravimo da ne postoji, već da gledamo šta se radi u EU i da prilagođavamo svoje zakone”, kaže Maksić i dodaje da je veći problem to što smo mi za platforme – nebitni.

Ceo region, objašnjava naša sagovornica iz BIRN-a, predstavlja za platforme malo tržište, algoritmima je naš jezik nepoznat, pa ona ne vidi da ćemo im biti prioritet.

„Jedino rešenje je da se nakačimo na tu evropsku regulativu, možda bi to imalo efekta”, zaključuje Maksić.

A ko još nije kliknuo „I agree” bez čitanja?

Šef odeljenja za digitalne usluge i platforme u okviru Evropske komisije Prabat Agarval nedavno je (tokom onlajn foruma Atlantskog saveta) posebno istakao temu i rad na transparentnosti, koju je podelio na tri nivoa: prema korisnicima, prema ekspertima i prema regulatorima.

„Uslovi korišćenja i politika privatnosti (Terms and conditions) treba da budu toliko jednostavni da dete razume, a ne da budu toliko dugački da može da se od njih izvede opera od tri sata”, objašnjava on i dodaje da će pojednostavljivanjem uputstava platforme obavestiti korisnike kako funkcionišu, šta je dozvoljeno i šta nije, kao i šta mogu da urade ako im je sadržaj uklonjen. 

A ko još nije kliknuo „I agree” bez čitanja?

Drugi nivo transparentnosti podrazumeva da se platforma više otvori ka ekspertima.

„Pored novinara, nevladinih organizacija, tu spadaju i ljudi iz akademskih krugova, ali istraživanje mora da bude povezano sa rizicima”, naveo je on i objasnio da se treći nivo transparentnosti povezuje sa regulatorima. Njihov posao je dublja analiza rada platformi, odnosno, kako je rekao – „gledanje ispod haube”.

Ana Toskić iz Partnera Srbija ističe da će promene podrazumevati i informacije o sponzorisanim sadržajima, razlozima zbog kojih se sadržaji preporučuju korisnicima.

„Korisnici će, takođe, imati mogućnost da ne prihvate da im se sadržaji preporučuju na osnovu profilisanja, a predviđa se i mogućnost zabrane reklamnih sadržaja koji su usmerene na maloletnike ili koje koriste osetljive podatke kao što su podaci o zdravstvenom stanju, seksualnom opredeljenju”, navodi Toskić i objašnjava da će korisnici imati više informacija o svim onim skrivenim procesima koji su usmeravali njihovo ponašanje na internetu, i posledično uticali i na pristup sadržajima, ali i slobodu izražavanja i druga prava.

Kada smo kod slobode izražavanja, šta će da se promeni u samim sadržajima?

Sagovornici Istinomera, kao glavni fokus Akta o digitalnom uslugama izdvajaju postupanje u vezi sa nezakonitim sadržajem u koji spadaju govor mržnje i objave koji podstiču na terorizam. Međutim, to nije jedini problem.

„Dezinformacije – sadržaj koji je štetan”

Da ono što je nezakonito van interneta, mora da bude nezakonito i na internetu, stav je Karlosa Hernandeza Ečevare. On za Istinomer kaže da pretnje i ucene moraju da budu procesuirane i onlajn, kao što bi bile van interneta.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, DSA jeste fokusiran upravo na takav sadržaj, ali to nije rešenje svih problema.

„Dezinformacije nisu nezakonite, one su više sadržaj koji je štetan”, navodi Hernandez Ečevara.

Naša sagovornica dr Iva Nenadić kaže da se novom regulativom ažurira i pojednostavljuje postojeći sistem obaveštavanja i postupanja prema nezakonitom sadržaju na onlajn platformama, što uključuje i posebne mere za uklanjanje i sprečavanje širenja.

Pritom, podseća da Akt nije usmeren direktno i na širenje dezinformacija, već da se njim ojačava, sada već revidirani, Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija (Code of Practice on Disinformation).

„Mediji su deo problema, ali i deo rešenja”

U kombinaciji sa Kodeksom, Akt o digitalnim uslugama uticaće i na sferu medija. Nenadić to objašnjava kroz primer većeg angažovanja fekt-čeking i drugih organizacija u definisanju i primeni kriterijuma verodostojnosti izvora, uključujući i medijske izvore, kojima bi se onda dala i veća vidljivost u algoritamskoj prezentaciji sadržaja na platformama potpisnicima Kodeksa.

„Veća vidljivost donosi veću čitanost i bolju poziciju u pregovorima s oglašivačima koji su i dalje ključni izvori finansiranja za medije u digitalnom okruženju. Time, kao i smanjenjem vidljivosti sadržaja koji su iz nekog razloga problematični (a među kojima se neretko mogu naći i medijski sadržaji) Kodeks utiče i na status i održivost medija u onlajn okruženju”, navodi Nenadić.

Ona ističe da je zbog toga iznenađujuće što medijske organizacije ili udruženja novinara nisu potpisnice Kodeksa (već samo „big tech” kompanije i pojedine organizacije koje se bave proverom činjenica).

„Pogotovo ako se uzme u obzir da su mediji deo problema širenja dezinformacija – kroz klikbejt, senzacionalizam, deprofesionalizaciju, politizaciju, ali i jedno od ključnih rešenja kada svoj posao obavljaju profesionalno”, dodaje naša sagovornica. A iz perspektive slobode izražavanja i slobode medija, zaključuje Nenadić, bilo bi problematično da društvene mreže imaju pravnu osnovu za uklanjanje lošeg novinarstva.

„Saradnja sa platformama manjkava, ako nije obavezna”

Kroz Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija, i pre njegove revizije, Evropska unija je sarađivala sa velikim platformama. To, za ciljeve Brisela, ipak nije bilo dovoljno. 

„Dosadašnje iskustvo je pokazalo kako je saradnja s velikim platformama manjkava ako za nju ne postoji zakonska obaveza. To su pre svega korporacije kojima je cilj profit, a ne javni interes. Akt o digitalnim uslugama sada značajno menja pravila igre, ali bitno je osigurati da se adekvatno primeni, i to u svim zemljama članicama, a ne samo u nekima”, kaže Iva Nenadić za Istinomer.

Unija nije ostavila kompanijama nikakav prostor za selektivno poštovanje propisa. Predstavnik EK Prabat Agarval rekao je tokom panela (o novim aktima) na forumu Atlantskog saveta da su kompanije u obavezi da usklade svoje poslovanje sa novim aktima.

„Pravila prema Aktu o digitalnim uslugama i Aktu o digitalnim tržištima nisu opciona. Moraju se uzeti u obzir, mora se voditi računa u usklađenosti sa njima u ovim kompanijama”, naglasio je Agarval, šef odeljenja za digitalne usluge i platforme u okviru Evropske komisije i zaključio:

„Ovo nije nešto o čemu možemo pregovarati ili odbaciti!”

Naslovna fotografija: Canva