Aleksandar Vulinčić: Ebony & Ivory

A quattro mani.

***

Primo: Nedelja veče, emisija na Pinku. Vulin.

“Postoje među Srbima, ja bih nazvao slučajnim Srbima ili praznim Srbima… Jesu se rodili kao Srbi, ali to je sve i sa Srbima nemaju nikakve veze. I onda, izgleda, imaju nekakav kompleks, nekakvu čudnu krivicu i onda smatraju da sve što je srpsko mora da bude negativno. Naravno, interesantno je da niko od njih to ne radi džabe.”

Voditeljka Verica Bradić je komentarisla: “Složićemo se i da nije tačno da je sve što je srpsko uvek pozitivno.”

“A zašto nije, izvinite? Ma, molim vas, kažite mi to negativno, kažite Vi meni to negativno. Ne oklevajte, setite se. Ja mislim da su Srbi kao narod, za svako poštovanje. (…) A što ne kažete da sve što je hrvatsko, da a priori ne mora biti dobro…”

Posle sat vremena, setio se sistema.

“Aleksandar Vučić je dokazao šta znači imati čvrsto i jasno vođstvo u trenucima krize. Sačuvati političku stabilnost, sačuvati sposobnost da cela država deluje u jednom pravcu, da se ne dozvole politikantski sukobi, pa sad ja hoću, ja neću, ovo je dobro za mene i moju partiju… Ne. Imate predsednika Vučića koji je čitavu zemlju uspeo da pokrene u jednom pravcu. Šta mislite da smo mi bogatiji ili organizovaniji od jedne Nemačke? Pa zato je uspelo ovo, zato što imamo sistem? Ne. Imali smo jednog čoveka koji je verovao i koji je video dalje od ostalih…“

A usput, i da “sila boga ne moli”.

***

Šešelj, gost iste emisije, konstatovao je:“Mi znamo da Srbija nikada neće biti članica Evropske unije i tako se ponašamo.”

Voditeljka: “Joj!”

“A što joj?”

“Pa izvin’te, to su oni nama rekli. Jel nam rek’o to nemački ambasador? Nemački ambasador, ne ovaj, nego pre dva ili tri (nerazgovetno)… Ja verujem da mi treba da razvijamo Srbiju, a šta će biti sa Evropskom unijom, da li će ona biti u poziciji da nekog primi ili neće, to ćemo tek da vidimo”, nastavio je Vulin.

Raspoložen, raspričan, euforičan.

“Oni koji misle da nam EU želi neko dobro, grdno se varaju.” Ali, i:

“Nama treba mir u regionu.”

Uz huškanje, odavno tipično prenemaganje, nisu izostale ni uvrede.

“Radu Trajković ne bih poredio sa Savom Janjićem, pa nema to, mislim (smeh) zaista da ne vređamo Savu Janjića. Vi znate dobro Radu Trajković, znate kakav je to ljudski materijal u pitanju…”

Govornik se umirio kad se vratio na drugog Aleksandra.

“Znate, predsednik Vučić je vrlo težak pregovarač. Kada pregovara u ime Srbije, vrlo je težak i svi koji su sa njim imali priliku da ga gledaju, kakav on pritisak vrši na investitore koji dolaze ovde i šta sve od njih traži i šta sve od njih očekuje da bi Srbiji bilo bolje, to treba videti…”

I vratio se, u jednom trenutku, na “svoju” temu.

“Ne razumem zašto su granice nepromenjive. Ne razumem zašto Srbi ne bi mogli da se ujedine. Ne razumem zašto srpsko nacionalno pitanje ne može konačno da se reši tako što će Srbi formirati jedinstvenu državu. Na Balkanu, očigledno, nacionalna pitanja se rešavaju tako što se nacija ujedini u okviru jedne jedinstvene političke strukture. Tako što formira državu. … Srbi treba da imaju jedinstvenu državu, tako treba već jednom da reše nacionalno pitanje koje rešavaju naši preci od Prvog srpskog ustanka. Ovo je moje mišljenje, nije mišljenje ni Vučića. Ni Vlade.”

***

Secondo: Ponedeljak veče. Predsedništvo. Intervju za sarajevski Face TV. Vučić.

Provejava, odmah na početku, tema “autošovinizma u čaršiji”, o kom je drugi Aleksandar govorio prethodno veče.

Voditelj Senad Hadžifejzović pitao je Vučića o Dodiku, Vulinu, i toj priči o zajedničkoj državi Srba u regionu.

“Milorad Dodik iznosi svoje misli, a ja možda nisam pametan, možda sam i glup, ali još nisam sasvim mutav i u moje ime ne treba niko da govori. Nemam ni portparola, jer mi nije potreban… Ono što mislim, to kažem, a ono što kažem, to i radim… Što tiče Aleksandra Vulna, on je moj dugogodišnji ne samo saborac već i prijatelj. Ali Aleksandar Vulin ima drugačije viđenje oko mnogih stvari nego što ih ja vidim. Ja prvo sebe ne doživljam kao predsednika svih Srba, ja sam predsednik svih građana Srbije.”

Podsetio je ovaj Aleksandar da je onaj drugi “sinoć il’ preksinoć, na Pinku” govorio u svoje ime.

Voditelj je goste iz te emisije etiketirao. Vulin i Šešelj. “Politički sin” i “politički otac”.

“Kakav politički sin? Mi smo zajedno krenuli, u različitim strankama, i bili smo protivnici i zajedno smo radili paralelni intervju za Dugu.”

***

“Mi imamo veoma snažnu opoziciju na različitim nivoima”, konstatovao je Vučić.

A o granicama je kazao:

“Srbija je teritorijalno sebi dovoljna. Vi nemojte da komadate Srbiju, vaši lideri nemojte da komadaju Srbiju… Mi ne želimo da diramo u integritet Bosne i Hercegovine, ne interesuje nas nikakva Crna Gora, teritorijalno, nikakva velika Srbija.”

Hadžifejzović ga je pitao da li je gledao Utisak nedelje.

“Naravno da nisam, zato što biram šta želim da gledam…”

Osim autošivinizma, drugi izraz, u više navrata spomenut – srpski svet.

“Srpski svet je izgovorio Aleksandar Vulin, ja nikada nisam izgovorio tu sintagmu. Mape me nikakve ne interesuju…”

A voditelja nije lišio “saveta” – to što ćete da vičete, vašu argumentaciju neće da osnaži.

***
“Jeste li iskreno za Evropsku uniju?”

“Jesam.”

Odgovor je bio jasan. Ali, malo kasnije, usledilo je novo objašnjenje.

“Neće nas primiti u Evropsku uniju zato što oni ne žele i ne mogu sada, nemaju kapacitet da prime bilo koga . Neće da prime Srbiju, a kamoli Bosnu i Hercegovinu. Da to raščistimo. Tačka, U ovom trenutku. Nalazimo se i jedni i drugi na evropskom putu, Evropa nam je budućnost, treba da radimo sve da se približavamo…”

***

Razmenili su na kraju poklone. Uz dilemu ko je i da li je zaplakao. U prilogu su usledile scene devet ekrana; dok se na najvećem “vrti” Pink, malo šaha, pogled iz Beograda na vodi i srdačne reči.

Zavesa.

Naslovna fotografija: Canva/Beta/Istinomer/Zoran Drekalović